DA LI CE JUGOSLAVIJA PONOVO PO SVAKU CENU PRODAVATI ZITO

Sa izvozom zita ne treba zuriti, jer se ocekuje porast cena na svetskoj pijaci, tvrdi Vojislav Stankovic iz Instituta za spoljnu trgovinu

Kao poslednja uzdanica za rast jugoslovenskog izvoza u ovoj godini, koji ce bas zbog toga po recima Dragana Tomica prevazici zvanicne planove, iskopan je agrar. Do sada, medjutim, upravo ovaj sektor belezi znatno gore izvozne rezultate od opstih - za devet meseci izvoz poljoprivrede i prehrambene industrije manji je za 27,1 odsto od ostvarenog u istom periodu lane i iznosi 301,3 miliona dolara u odnosu na ondasnjih 413,5 miliona dolara. Istovremeno uvoz ovog sektora vredan je 483,5 miliona dolara i visi je za 17 odsto, zbog cega je ostvaren deficit u spoljno trgovinskoj razmeni u ovoj grupi proizvoda od 182,2 miliona dolara. Uz te podatke u Belom biltenu Instituta za spoljnu trgovinu, ponudili su zakljucak da je na duzi vremenski rok, s obzirom na realne potencijale, takav deficit neodrziv.

Takodje, u odnosu na planove devetomesecni rezultati izvoza su krajnje skromni. Planirani izvoz poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda od 695,6 miliona dolara za ovu godinu, realizovan je tek sa 43,3 odsto. Takvi "dometi" u izvozu ovih proizvoda mogu se objasniti relativno niskim nivoom produktivnosti odredjenih grupa proizvoda koje su realizovane u prvoj polovini godine (proizvodnja ranog voca i povrca, na primer, smanjena je za 30 odsto), sto kasniji optimalni rezultati u proizvodnji zita, (sa relativno znacajnim trzisnim viskovima za izvoz) ne mogu znacajnije da poprave. Njihov uticaj na ukupan izvoz ogranicen je konkurentnoscu tih proizvoda na svetskom trzistu u uslovima neadekvatnih mera i instrumenata ekonomske politike u oblasti spoljno-trgovinskog rezima, konstatuju u Institutu za spoljnu trgovinu.

Dragan Tomic je nedavno rekao da hvala bogu imamo dovoljno zita, a Vojislav Stankovic iz Instituta za spoljnu trgovinu istice da bi do kraja godine izvozom mogli biti obuhvaceni trzisni viskovi od 300 hiljada tona psenice i milion tona kukuruza. Uslov je, medjutim, da se znacajnije popravi njihova konkurentnost na svetskoj pijaci (i to porastom cena na svetskom trzistu, uz adekvatne izvozne stimulacije) i rese odredjeni tehnicki problemi vezani za transport. O tome koliko smo konkurentni u izvozu zita govore sledeci podaci: obracunato po kursu od 5,8 dinara za dolar tona domace psenice kosta 190 dolara, dok se trenutno francuska i nemacka psenica kotiraju u rasponu od 146 i 150 dolara po toni. Obracunato opet po istom kursu tona domaceg kukuruza (franko luka Dunav) kosta 138 do 147 dolara. Madjarska i Rumunija, medjutim, prodaju ovaj kukurz franko granica za 85 dolara po toni, dok je americki zuti kukuruz zabelezio rast na nivo od 120 dolara, objasnjava ovaj strucnjak.

Nista manja nije ni druga smetnja - transport - jer su propusne mogucnosti recnog transporta zita 100 do 120 hiljada tona mesecno, a drumskog oko 50 hiljada tona. Savet ovog eksperta je da ne treba zuriti sa izvozom zita, i praviti slicne greske iz nedavne proslosti, jer postoje odredjeni signali da ce krajem godine doci do znacajnijeg oporavka situacije na svetskom trzistu, gde se ocekuje rast ovih cena. Sudeci po tome da vladi do kraja godine treba "udarnicki" izvoz, kako bi se pokrili zaostaci u izvozu industije, ukljucujuci i barter aranzmane, ovaj savet najverovatnije nece biti prihvacen.

Stankovic upozorava da nisu realni ni zvanicni planovi o viskovima za izvoz od 10 hiljada tona secera i 50 hiljada tona ulja. Bez obzira na njihovu danasnju smanjenu domacu potrosnju, cinjenica je da prave procene o rodu suncokreta prakticno niko nema, dok je kod secera gotovo izvesno da ce se tek pokriti domace potrebe. Sto se mesa tice, do sada je vec toliko ruiniran stocni fond zemlje, da ni najavljeni uvoz mesa ne moze da pogorsa trenutno losu situaciju u stocarstvu, tvrdi Stankovic.

B. Jager