JIRZI MENCEL, UMETNIK KOJI VERUJE U ZANAT

Jirzi Mencel zna vrlo kratak odgovor na pitanje sta je dobar film - mora da bude nezaboravan

Ceski autor je autor mnostva nezaboravnih dela, kao sto su "Strogo kontrolisani vozovi", "Hirovito leto", "Strizeno - skraceno", "Selo moje malo"...koji su znacajno doprineli svetskoj slavi ceske filmske skole. Beogradski filmofili imali su prosle nedelje jos jednom priliku da vide ova ostvarenja, u okviru ciklusa koji je pod nazivom "Dah proleca" u sred ove turobne jeseni organizovala Jugoslovenska kinoteka. Tim povodom je cuveni 59-godisnji reditelj boravio u Beogradu, gde je imao niz zvanicnih i nezvanicnih susreta i svuda je plenio duhom i svojevrsnim srednjeevropskim sarmom.

Iako se njegovo ime prvenstveno vezuje za kinematografiju, nepravicno bi bilo nepomenuti i njegov angazman u teatru. Kao pozorisni reditelj radio je i u Dubrovniku i Zagrebu, s nasim glumcima. Pominje Ljubu Tadica, Lazara Ristovskog, Almu Pricu, Dragana Despota, dodajuci da ni sada nije siguran ko je od njih srpski a ko hrvatski glumac. Pozoriste je za njega, kaze, kao ljubavnica kojoj bezi kada se umori od zene (filma) a i cinjenica je da se za film opredelio posto nije uspeo da upise studije pozorisne rezije.

Nasa Borba: Vasi filmovi nose jak autorski pecat. Danas se termin autorski film uveliko smatra potpuno prevazidjenim. Sta Vi mislite o tome?

Jirzi Mencel: Ne volim taj termin. Zanat i umetnost se medjusobno ne iskljucuju. I kroz istoriju kad gledamo, veliku umetnost su uvek radili ljudi koji su dobro vladali zanatom. Sve sto je radjeno kao improvizacija, "eksperiment", nije moglo dugo da traje.

N.B: Rekli ste da ce kinematografije malih zemalja da prezive jedino ako budu uspevale da prave filmove koji ce pobudjivati interes izvan njihovih granica. Vasi filmovi, iako su mahom bili izrazito "ceske price", uspevale su da se probiju do internacionalnog gledalista?

J.M: Film mora da ima nacionalni karakter. Mora da se oseca kuhinja u kojoj je spremljen. Nije to konzerva, instant-jelo. Ali i pored tog specificnog ukusa koji mora da se oseti, sadrzaj mora da bude opsteljudski. U tome je sva mudrost.

N.B: Vas madjarski kolega Peter Baco mi je prosle godine rekao da su mladi madjarski reditelji suvise "ezotericni", samodovoljni, te da zbog toga u Madjarskoj domaci film gubi publiku?

J.M: Baco ima pravo. Mladim generacijama je veoma udobno da prave filmove samo za sebe. I da to eventualno bude privlacno kriticarima. Originalno. Ali, originalnost ne mora da znaci kvalitet.

N.B: Da li se uopste moze reci za neki film da je dobar ukoliko nije uspeo da privuce publiku?

Mozda, trenutno ne mogu da se setim nijednog primera. Ne volim samo kada ljudi misle da je ono sto ne razumeju umetnost. A to je, cini mi se, neki savremeni trend. Mislim da umetnost da bi imala smisla mora da ima konzumente. Posebno se to odnosi na film s obzirom na to koliko je skup.

N.B: Rekoste da Vam je sumnjiv svako ko kaze da je postmodernista?

J.M: To je rec ispod koje danas moze da se sakrije svasta. I, uglavnom, oni koji se koriste tim terminom ne znaju sta on znaci. Meni do sada niko nije objasnio tu magicnu rec. Svi se plase da priznaju da ne znaju o cemu se radi.

N.B: Bitno obelezje ceske i drugih istocnoevropskih kinematografija bio je njihov subverzivni karakter. Da li su se velikim politickim promenama stvaraoci u tim zemljama nasli u svojevrsnoj konfuziji, kako da usmere subverzivnost?

J.M: Meta moze biti malo drugacija ali je umetnost uvek subverzivna. I ono sto su radili Molijer, Sekspir, Goldoni... razaralo je banalnost opsteg misljenja. Nasi uslovi su nametali umetnosti da se mesa u politiku. To ne znaci da sada vise ne bi trebalo da se bavim drustvenim problemima, gradjanskim stvarima. U drustvu uvek postoje lose stvari na koje umetnik mora da ukazuje prstom. Da ima svoj stav.

N.B: Da li su upravo zbog te subverzivnosti i Vasi filmovi puni humora, koji je, mozda, najjace oruzje protiv totalitarizma?

J.M: Humor ne samo da je oruzje protiv totalitarizma, nego je uopste put ka saznanju. Pored Euripida morao je da postoji i Aristofan. Euripid je bio donosilac katarze, ali bez Aristofana ljudi ne bi znali za olaksanje. Nesto je lose tamo gde nema humora. Stvari koje su smrtno ozbiljne obicno su licemerne i pretenciozne.

N.B: Za nase zemlje se kaze da su u tranziciji. Sta mislite da ce se dogoditi s kulturom usled te tranzicije i surovih zakona pocetka trzisne ekonomije?

J.M: Mislim da cemo imati prilicno jasnu predstavu o tome kad pogledamo sta se desava s kulturom u malim zemljama koje nisu u tranziciji - Danskoj, Portugalu, Svedskoj... Kultura je za nas mozda imala veci znacaj jer je sluzila i otporu rezimu. Svuda u svetu kultura ima problema s novcem. Ali, nemojmo pod kulturom podrazumevati knjizevnost, umetnost, kulturni zivot u uzem smislu. Kultura jedne zemlje se ogleda u tome koliko njeni gradjani znaju da razlikuju lepo i ruzno. Da odolevaju kicu. Kao i da peru vrat. I to je kultura, a ne zahteva veliki novac.

N.B: Pratite li aktuelnu svetsku filmsku produkciju? Sta je u poslednje vreme ostavilo jak utisak na Vas?

Gledam vrlo malo filmova u poslednje vreme. Dopao mi se recimo "Forest Gamp", "Razum i osecajnost". Jako mi se dopao "Klavir" Dzejn Kempion. Generalno, kvalitet holivudskih filmova je sto su vrlo precizno uradjeni. Kod nas se stvari rade pomalo traljavo.

Radovan Kupres