PRVI KREDITI KOJE JE ODOBRIO FOND ZA RAZVOJ STIZU NA NAPLATU

Cekaj pare, boljem se nadaj

Kad clanovi koordinacionih timova na celu sa Draganom Tomicem, koji su prvo sebi dodeljivali kredite, pocnu da vracaju novac, ili zaloze licnu imovinu, njihov primer sledice i ostali, tvrde bankari

Krediti za izvoz iz Fonda za razvoj Srbije moraju biti na vreme vraceni, konstatovali su clanovi Centralnog koordinacionog tima Vlade Srbije za ekonomske reforme. Zato je od korisnika kredita zatrazeno da "uredno izvrse sve svoje obaveze i da u ugovorenom roku vrate dodeljena sredstva, kako bi se ponovo ulozila u proizvodnju".

Rok za vracanje kredita, da podsetimo, uskoro dospeva, tako da bi do kraja godine vec trebalo da se zna kakve su rezultate izvoznici, korisnici kredita, ostvarili.

Iskustvo para vredi

Vec sada, odnosno od same dodele ovih kredita, ekonomisti i bankari upozoravali su da u ocekivanjima, a pogotovu u javnim procenama i obecanjima treba biti oprezan, jer sam nacin na koji su ti krediti deljeni, kao i izbor "srecnih dobitnika" ukazuju na to da se moze ponoviti stara prica - preduzece podnese projekat, dobije novac, podeli ga delom za plate, a delom za uvoz repromaterijala, zapocne proizvodnju i kad dodje rok za vracanje novca, ono se naslo taman negde na pola puta. Tada je banka prinudjena da produzava rok kredita, odnosno da ga obnovi, i da samo eventualno naplati kamatu.

"Da su pitali nas bankare, mogli smo precizno da im ispricamo scenario, jer se ista prica godinama ponavlja", kaze jedan od beogradskih uglednih bankara, koji "nije dolazio u dodir sa parama od prodaje Telekoma, osim posrednim putem". Clanovi Koordinacionog tima nisu, kaze, neupuceni pa im je trebalo otvarati oci, jer je upravo Dragan Tomic, predsednik ovog tela, korisnik i ovog i mnogih drugih kredita (ukljucujuci i sredstva Zajma za preporod Srbije), tako da on dobro zna kako se sredstva dodeljuju "buduci da ih je prvo dodelio svom 'Simpu', i kako se posle vracaju. Jos je manje verovatno da bi neko tek tako mogao da prevari iskusnu bankarku Borku Vucic. Zbog toga nas sagovornik smatra da je od pocetka bila namera da se ciljno pomogne preduzecima koje je Vlada Srbije odabrala i da glavni kriterijumi nisu bili profitabilnost i dobri izvozni programi.

Kuca Dragana Tomica

"Najvise me ohrabruje sto su direktori preduzeca koji su uzeli kredite garantovali svojom licnom imovinom da ce ih na vreme vratiti", kaze drugi bankar i konstatuje da ce svi ostali ovu okolnost shvatiti ozbiljno i vracati pare, ako to na delu svojim primerom pokazu prvo clanovi Koordinacionog tima koji su za svoja preduzeca uzeli novac, na celu sa Draganom Tomicem. "Kad neko od njih sam polozi kucu ili stan, i javno obrazlozi zasto nije vratio pare, njegov primer sledice i svi ostali", kaze nas sagovornik, naglasavajuci da, ruku na srce, ne treba biti nerealan pa ocekivati da svi vrate na vreme kredite, uzete na rok od sest meseci. "Kad se pomene izvoz, svi odmah pomisle na devize, ali to nije nimalo lako. Ako se cak desi da ceo posao oko uvoza repromaterijala, proizvodnje i pripreme robe za izvoz protekne u najboljem redu, bez kasnjenja i nepredvidjenih problema, sto je malo verovatno, roba treba da stigne do stranog kupca, pa da on nema zamerki, pa da se odmah naplati i naravno zaradi i tek onda da se vrati kredit. Ako preduzece sve to i uspe, postavlja se pitanje sta ce posle toga da radi. Za novi proizvodni ciklus opet mu trebaju pare, a nema ih ako vrati kredit", kaze nas sagovornik.

Konkurs za kreditiranje privatnih firmi
Podgorica, Beta. - Fond za razvoj Crne Gore finansirace proizvodne programe malih i srednjih preduzeca u privatnoj svojini, na osnovu stalno otvorenog konkursa. Fond ce, kako je najavljeno, kreditirati investitore sa polovinom sredstava od ukupne predracunske vrednosti konkretnog prozivodnog projekta. Kredit ce se otplacivati tromesecno, uz mesecnu revalorizaciju kamate koja iznosi osam odsto.
Najduzi rok za otplatu bice tri godine.
Ako se vlasnici preduzeca odluce za akcionarski odnos u finansiranju, ucesce Fonda, prema uslovima konkursa, moze biti najvise 30 odsto. U konkursu se precizira da svi programi koji konkurisu za kredite moraju biti uskladjeni sa medjunarodnim standardima o kvalitettu ISO-9.000 i sa ekoloskim kriterijumima.

Sumnja u cuda

Na pitanje da li ima osnova za tvrdnje da je deo para odmah otisao u licne dohotke, jedan od nasih sagovornika kaze da je to ne samo moguce, nego je prakticno i neophodno. "Ako je preduzece obustavilo ili znatno redukovalo proizvodnju i poslalo radnike na prinudne odmore sa bednim primanjima koja jos mesecima kasne, pa sad treba da obnovi proizvodnju, logicno je da mora prvo platiti te ljude kad ih pozove na posao. I bankari kad odobravaju kredit ponekad svesno racunaju na taj trosak, da ce direktor preduzeca deo para morati da podeli sa radnicima. Ne moze on da im kaze - dodjite da radite sest meseci, pa cete plate dobiti kad izvezemo robu i zaradimo pare", kaze nas sagovornik.

Postoje, medjutim, i misljenja da je Koordinacioni tim Vlade Srbije delio pare najbolje sto je mogao, buduci da ih ima malo, a potrebne su svima. "Veliki je problem sada kad treba da se pametno plasira kapital, jer ne znate ko ce biti u stanju da ga vrati, a ko nece. Bez obzira sto neko preduzece stvarno ima dobar program i na osnovu njega dobije kredit, ko zna sta se nepredvidjeno moze dogoditi za sest ili devet meseci.

A to je, sa druge strane, izuzeto kratak rok da se ceo obiman posao zavrsi. Posebna je prica koliko je nasa privreda, ionako zaostala za svetom, a tokom sankcija jos upropascena, sposobna da konkurise na probirljivom i "razmazenom" svetskom trzistu. Susret mnogih nasih preduzeca sa svetom bice vrlo surov i bolan po njih. Zato je pametno zanemariti ovdasnju propagandu i ne ocekivati cuda", smatra jedan od bankara.

B. M. Stepanovic

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /