SAVEZNI PREMIJER RADOJE KONTIC U INTERVJUU "EKONOMSKIM SIGNALIMA"

"Nas povratak u medjunarodne finansijske organizacije uslovljava se deobnim bilansom sa bivsim jugoslovenskim republikama, dok za njih to uslovljavanje ne vazi, jer su te odnose resili", izjavio Kontic

Beograd, Beta. - Savezni premijer Radoje Kontic izjavio je da se obnavljanje clanskih prava SR Jugoslavije u medjunarodnim politickim, finansijskim, trgovinskim i drugim organizacijama odvija dosta sporo. "Posledice po tranzicione i transformacione procese, kao i na razvoj demokratije u nasoj zemlji su evidentne", rekao je savezni premijer oktobarskom broju casopisa "Ekonomski signali".

"Normalizacija odnosa sa medjunarodnim organizacijama uslovljava se politickim pitanjima kao sto su status Kosmeta, deobni bilans s bivsim jugoslovenskim republikama, saradnja sa Haskim tribunalom, ispunjavanje preporuka iz Gonsalesovog izvestaja", rekao je Kontic. Vecina tih uslova nije van konteksta ukupne jugoslovenske politike, ali njihovo ostvarenje zahteva vreme, a neki od zahteva upucuju na zakljucak o dvostrukim standardima medjunarodne zajednice, ocenio je on.

"Nas provratak u medjunarodne finansijske organizacije uslovljava se deobnim bilansom sa bivsim jugoslovenskim republikama, dok za njih to uslovljavanje ne vazi jer su normalizovale te odnose", rekao je Kontic. "U takvim okolnostima bivse jugoslovenske republike ne pokazuju previse sklonosti ka kompromisu sa SRJ oko deobnog bilansa, a istovremeno optuzuju nase predstavnike za nekooperativnost".

Kontic je kao "deplasirane" odbacio tvrdnje da je za ukidanje spoljnog zida sankcija dovoljno da Jugoslavija podnese zahtev za prijem u medjunarodne organizacije i da ce time biti obezbedjena njena reintegracija u medjunarodnu zajednicu. On je ocenio da odrzavanje spoljnog zida sankcija ne samo da SRJ stavlja u neravnopravan polozaj u odnosu na bivse jugoslovenske republike, nego "usporava procese tranzicije i demokratizacije u regionu".

Savezni premijer je rekao da ce drzava ispuniti sve svoje obaveze po osnovu stare devizne stednje i po osnovu garantovane devizne stednje i da je spremna da to ucini u "najboljem interesu stedisa". Kontic je ukazao na ogroman raskorak izmedju velicine devizne stednje i mogucnosti drzave da je servisira. "Neophodno je traziti takve izvore finansiranja devizne stednje koji nece izazvati krupnije monetarne efekte i odredjenu destabilizaciju trzista, a oni su prevashodno u drustvenoj i drzavnoj imovini i zaduzivanju u inostranstvu."

Nije realno ocekivati resavanje tog problema u kracem vremenskom periodu i zato je potreban kompromis izmedju interesa stedisa i mogucnosti drzave, rekao je savezni premijer Radoje Kontic oktobarskom broju casopisa "Ekonomski signali" koji ovih dana izlazi iz stampe.