Dosjei cuvaju sistem

Mihal Ramac

Osam godina nakon revolucije, u Rumuniji su na dnevni red dosli i dosjei Causeskuove tajne policije. Svaki gradjanin ce, prema najnovijem zakonskom predlogu, moci da dobije na uvid dosje koji je o njemu vodila zloglasna "Sekuritatea". Ime(na) dousnika bice mu dostupna tek u slucaju da pokrene sudski postupak zbog teskih materijalnih ili moralnih posledica izazvanih cinkarenjem.

Rumunija se, tako, pridruzuje zemljama koje su, nakon rusenja komunizma, otvorile policijske arhive i omogucile gradjanima da vide zbog cega su bili sumnjiceni i proganjani. Albanci su polcijske arhive otvorili mnogo burnije, tokom proletosnjeg rusenja vlasti koju su sami izabrali, dok je u ostalim istocnoevropskim zemljama to pitanje vec gotovo zaboravljeno.

Srbija, odnosno Jugoslavija je, dakle, jedina drzava u kojoj tako nesto ne pada na pamet cak ni opoziciji. Iako je zvanicno proglasena tzv. depolitizacija i dezideologizacija vojske i policije, ni vladajucoj partiji ni pomenutim institucijama ne pada na pamet da ista porade na tome. Vojska je ne jednom dala do znanja na cijoj je strani, policija to neprestano pokazuje i na delu. Arhiva sto se tice, kljuceve drze oni isti koji su ih kontrolisali pre trideset, a pogotovo pre deset godina.

Jugoslovenska policija, ako je to neka uteha, verovatno nije bila ni blizu toliko krvozedna i surova kao Causeskuova ili Breznjevljeva. Bar u odnosu prema, doduse malobrojnijim nego u Sovjetskom Savezu ili Poljskoj, politickim protivnicima i kriticarima sistema. Ipak, ne bi tako brizno cuvala arhive da u njima nema zanimljivog stiva i da ono nije od koristi rezimu.

Najzanimljivije je, svakako, ono sto je tamo pohranjivano tokom poslednjih deset godina. Dok su drugi otvarali tajne arhive ili unistavali ono sto je u njima bilo najosetljivije, ovde je cak umnozeno prikupljanje podataka o svim "bezbednosno interesantnim" pojedincima i organizacijama. Naravno, policija ne bi bila to sto jeste kad ne bi obezbedjivala i samu sebe, cuvajuci za buducnost i sve ono sto cine njeni naredbodavci, ali ni to, zasad, nije na dnevnom redu.

Na dnevnom redu je EPP-poruka "Srbija u pokretu", koju citav svet shvata kao - tapkanje u mestu. Razumljiva i jedino moguca posledica toga je zaobilazenje kuzne zemlje u velikom luku.

Ako nam danas i Rumunija postaje uzor, prica je zavrsena. Ostaje samo cekanje raspleta.