Spoljni zid

Bojana Jager

Pobednik se vratio bez oreola. Jugoslovenska delegacija, koja je otputovala u Njujork sa velikim ocekivanjima da ce tamo okruniti znacajnim i opipljivim uspehom visemesecne pregovore sa Londonskim klubom, prekinula je na neodredjeno vreme dalje razgovore i na taj nacin, veruje se, postigla je "moralni poen". Stvar je u tome sto je to iznudjen potez, izazvan cinjenicom da je jugoslovenske pregovarace druga strana docekala praznih ruku i potpuno nespremna da ponudi bilo kakav svoj koncept eventualnog buduceg sporazuma o reprogramiranju i restruktuiranju jugoslovenskog duga od 2,5 milijardi dolara prema poveriocima iz kruga ino-komercijalnih banaka. I sto je to bilo svojevrsno iznenadjenje, jer je do takvog obrta doslo prakticno u pet minuta do dvanaest, do kada su slani drugaciji pozitivni signali, pa su se i jugoslovenski zvanicnici zaleteli, ubedjujuci domacu javnost da se do kraja ove godine moze racunati da se sa Londonskim klubom postigne sporazum, ili barem cvrsci dogovor o njemu, kao jasan dokaz da reformski imidz ove vlade prolazi i u svetu.

Prvi domaci komentari na ovu "potresnu" vest izvuceni su iz politickog repertoara, da je to jos jedan dokaz o naglo pogorsanom politickom i ekonomskom rejtingu zemlje, u kojoj su se izbori u obe federalne jedinice pretvorili u duboku politicku krizu, u kojoj Srbija i Crna Gora sukobe na lokalnom terenu produzavaju u medjusobne sukobe - do mere da je neizvesno svako prognoziranje sutrasnjice, odnosno da je jedino izvesno za svakog posmatraca sa strane da u ovoj zemlji rastu sve vrste poslovnih, komercijalnih i investicionih rizika. U takvoj klimi tesko da je bilo moguce da se postigne bilo kakav povoljan drzavni aranzman.

Doduse, ima tumacenja da je uzdrzanost Londonskog kluba prouzrokavana i razlozima razlicitih komercijalnih interesa aktera na finansijskom trzistu, sto jugoslovenska strana ne zeli da pokriva fingiranim razgovorima bez realnog napretka.

Bilo kako bilo i bez obzira na to ko i zasto je prekinuo dalje pregovore, njihov fijasko je krajnje negativan signal i spoljnjem i unutrasnjem okruzenju. Prvom je receno da poverioci misle da SRJ jos nije zrela za povratak u medjunarodne finansije i da svi potencijalni investitori (pa i oni kojima je vec upucen javni poziv na kupovinu jos nekog dela jugoslovenske drzavne imovine radi spasa drzavnih finansija i deviznih rezervi zemlje), treba da imaju u vidu da je ovo trusno podrucje visokog seizmickog rizika. Cak i da se nije tako mislilo, tako ce se tumaciti.

Na domacoj sceni vlast je za svoje ocigledno prolongiranje ekonomskih reformi dobila jos jedan argument vise: ako su tako prosli pregovaraci, kojima su i partneri priznali strucnost i ozbiljnost, onda je ocito da nas oni zavlace i da nisu spremni da te reforme podrze. Kad je tako, zalupicemo vrata, pa cemo se kod kuce nesmetano igrati "ratnih igara" i ekonomskog populizma i bas nas briga sta o tome misli beli svet. I da se nije tako mislilo, aktuelnom rezimu pruzen je jos jedan dobro dosao alibi, da produzi sa takvim ponasenjem.