MAKEDONIJA ZELI "DINAMICNO UNAPREDJENJE" ODNOSA SA SUSEDIMA
Makedonski ambasador u Beogradu - Srbin
Jezicki sporovi sa Srbijom, a teritorijalni sa Beogradom.
Mesovita komisija o "utvrdjivanju granica" mogla bi se sastati tek u
decembru iako je spor odavno trebao biti okoncan
Dragan Nikolic
dopisnik "Nase Borbe" iz Skoplja
Zvanicno Skoplje se opredelilo za "dinamicno unapredjenje" odnosa
sa susedima, sto podrzava i parlamentarna i vanparlamentarna
opozicija, ali je takva dinamika jos uvek daleko.
Stice se utisak da grcko-makedonski spor o imenu gubi prvobitnu
energiju i polako odlazi tamo gde mu je i mesto, na marginu odnosa izmedju
dve drzave. Evidentno je da se makedonsko-grcki odnosi, posebno
ekonomski, dosta dinamicno unapredjuju. Slicno bi moglo da usledi i s
makedonsko-albanskim odnosima. Ipak, stice se utisak da bi i s
makedonske strane moglo da dodje do popustanja u pogledu legalizovanja
Tetovskog univeziteta ako se pitanje "depolitizuje, i postavi kao
obrazovni problem". Takodje se gaji nada da bi i sa albanske strane moglo
da dodje do popustanja pritiska ako se realizuje dogovor Milosevic-
Rugova kada je pitanje Tetovskog univerziteta, u stvari pitanje radnog
mesta pristinskih profesora koji su tamo ostali bez posla. Albanski
studenti sve masovnije studiraju na postojecim makedonskim
univerzitetima posle uvodjenja tzv. pozitivne diskriminacije tokom
upisa.
Medjutim, nema nikakvih izgleda da se prevazidje, "benigni" jezicki
makedonsko-bugarski spor o imenu, koji ima nebenigne posledice na
saradnju dve drzave, zbog nepotpisanih medjudrzavnih ugovora, i zlocudni
srpsko-makedonski pogranicni spor pri cemu se stice utisak da su
apetiti sa severa u porastu. Zvanicno Skoplje je saopstilo da srpska
strana trazi strateski vazne kote na makedonsko-srpskoj granici,
utvrdjenoj posle Drugog svetskog rata. Postavljanje pitanja nacionalne
pripadnosti makedonskog ambasadora u Beogradu dr Slavka
Milosavlevskog u nekim beogradskim krugovima moglo bi navesti na
zakljucak da aspiracije nisu samo "Skopska Crna Gora i kumanovska
kotlina", nego i prilazi Tetovu, a mozda i samo Tetovo.
Da je jezicki spor daleko od resenja svedoci i podatak da je bugarski
predsednik Petar Stojanov primio dva dana na kratko lidere VMRO-
DPMNE Ljupca Georgievskog, uoci susreta sa Gligorovim, da bi njegov
kabinet saopstio da se od tog susreta na vrhu ne ocekuje nikakav
rezultat. Nemacki ministar spoljnih poslova Klaus Kinkel je priznao da
je posredovao u sporu, prilikom posete Sofiji i Skoplju, ali to
posredovanje nije dalo nikakav vidljivi rezultat, osim sto su Gligorov i
Stojanov izjavili da jezicki spor ne zele internacionalizovati.
Sofijska glasila su oglasila na sva zvona, "bugarsku pobedu" prilikom
potpisivanja dokumenta o zastiti nacionalnih manjina, s obzirom da u
dokumentu ne figurira makedonska manjina, a podrska je stigla i iz
Moskve, gde je u izdanju Ruske akademije nauka izisla istorija
knjizevnosti juznih i zapadnih Slovena, u kojoj se ne spominju ni
makedonska knjizevnost niti makedonski narod.
Prema bugarskoj "Javnosti", cije pisanje integralno prenosi vise
makedonskih nedeljnika, Gligorov dokazuje da je selo Vratnica
makedonsko samo time sto je poslao u Beograd kao ambasadora dr Slavka
Milosavlevskog, koji je iz tog sela. Selo je od vazda bilo "bastion
sprstva", dok se sama porodica Milosavlevskog "oduvek ponosila time
sto je pripadala srpskome narodu". Selo Vratnica se nalazi na
prilazima Tetovu i pripada jednom od onih sela koja su uveliko opustela.
List navodi da su preci Milosavlevskog "plakali kad je ubijen kralj
Aleksandar", a sam Milosavlevski je ucinio "bescasce iz karijerizma",
zbog cega "i nestaje srpstvo u Makedoniji". Prema tom listu, "argument
Gligorova o makedonskoj Vratnici je sumnjiv zato sto bi u
Milosavlevskom mogao "progovoriti srpski zov predaka".
Dr Slavka Milosavlevskog je Gligorov imenovao za ambasadora u
Beogradu zato sto su sedamdesetih godina pripadali istom krugu
makedonskog liberalizma, pri cemu je Gligorov bio proteran u Beograd, a
Milosavlavski u Vratnicu. Milosavlevski je bio i ostao blizak srpskim
liberalima, ali ga srpski predsednik Milosevic ni do danas nije
primio. Milosavlevski je imenovan za ambasadora neposredno posle
objavljivanja svoje knjige u kojoj je polemisao sa Dobricom Cosicem i
njegovim tezama o "kominternovskoj makedonskoj naciji" i "Brozovom
pretapanju Srba u Makedonce". Milosavlevski je Cosicu u toj knjizi
postavio pitanje kako je bilo moguce formirati jedinicu "od prekonoc
pretopljenih Srba", od 100 hiljada ljudi na kraju rata, na paroli o
nacionalnom i socijalnom oslobodjenju Makedonaca. Milosavlevski je
postavio i pitanje kvaliteta Srba, koji su se dali pretopiti samo po
direktivi iz Moskve i Jajca.
Makedonski premijer Branko Cvenkovski je izjavio da njegova vlada
nece resiti srpsko-makedonski spor na racun makedonske drzavnosti i
teritorija. Moguce je da to nece uciniti ni neka druga vlada, kao sto
postoje indicije da ni srpska strana nece odustati od svojih
teritorijalnih preteznija. Mesovita komisija o obelezavanju, odnosno
"utvrdjivanju granice", mogla bi se sastati tek u decembru, iako je njen
posao, prema beogradskom sporazumu, odavno trebao biti okoncan.
|