Majonez za Anu Karenjinu

Katastroficari knjige tvrde da ce se smena medija svakako desiti i da ce Gutenbergovo cedo postati relikt, isto kao i papirusni spisi starog Egipta ili sumerske glinene tablice. Pri tome navode razne razloge, od kojih je jedan od cescih, mada ne uvek tako artikulisan, derivat marketinske price o masovnoj prevlasti VHS video tehnologije nad tehnicki superiornijom "betom"

Jesu li Srbi, kada se radi o marketingu, cicije, ili samo, sticajem okolnosti, nerealizovani rasipnici? Kao u onom pomalo bezobraznom vicu o Muji i Hasi (ovoga puta, obzirom na procenat takvih iz ukupnog korpusa dosetki na racun legendarnih likova urbane mitologije bivse Jugoslavije, preciznost mi je zaista bila na visini!) mozda bi moglo da se kaze da svi Srbi u marketingu, eto, ipak jesu rasipnici - "samo nema sredstava"! Da nije u pitanju nikakvo pirocansko stiskanje, zmija u dzepu ili obozavanje velikog hita iz doba Kir Janje - "Kotite se, kotite..." Nas covek, kada ima i kada zna da ce opet imati, prilicno je galantne ruke i ne treba sumnjati da ce se to videti i u sferi marketinga, jednom kada ga trzisne okolnosti nateraju da trosi, a materijalne mogucnosti podrze u tim naporima. Sadasnje vreme marketinskih ulaganja po principu pipete za kapi za nos, instalirano propadanjem privrede, samozatvaranjem domaceg trzista i mogucnostima za ostvarivanje zarade putevima koji u odnosu na uobicajene trzisne predstavljaju tunguzijske stepe, jednom ce proci. A tada...

Nije bilo tako davno, u jednom od stilskih prostora hotela "Hajat" prisustvovao sam promociji novog programa poznate americke marke sportske odece "Rasel". Predstavnik agencije koja servisira ovu firmu na jugoslovenskom trzistu izneo je tom prilikom za vec pomenute domace obicaje frapantan podatak. Prosto se culo kako donje vilice prisutnih treskaju o hiruski sjajan hajatovski pod! Naime, "Rasel" ce tokom ove godine na MTV-u, kao televiziji koju prati upravo klijentela koju oni "gadjaju", emitovati 141 razlicit spot! Svih duzina: od "maski" i "bampera" od po par sekundi, do punih visedesetosekundnih kreacija! Dakle, ne jedan ili dva; ne samo od po tri ili pet, maksimalno deset sekundi, kako je to uobicajeno na domacim televizijama. Bice ih tacno 141! Pri tome, da stvari ostavimo bez svake sumnje, radi se samo o broju razlicitih spotova, ne broju njihovog emitovanja. Sedeci na samlici ispred oronule kuce domaceg marketinga, pomislili bismo da je u pitanju neko vanredno rasipanje, da doticna firma ima poseban razlog da ove godine bude izdasnija. Zasto je bilo kome potrebno da snima toliko spotova? Odgovori su koliko direktni, toliko i istorijski neumitni: zato sto i konkurencija radi isto, cak i vise; zato sto se na taj nacin vrlo fleksibilno moze promotivno delovati; zato sto je to nacin da se ostavi utisak sveprisutnosti i korporativne snage; zato sto se tako ne dosadjuje potrosacu i ne dolazi do zasicenja uvek istim oglasima; zato, u krajnjoj liniji, sto se shvata da ostvareni profit dobrim delom mora da se ulozi nazad u firmu da bi ona nastavila da se razvija. Ukratko, zato sto trzisna utakmica ne trpi monotoniju. Cifra "141" (a u slucaju, na primer, Koka Kole ili Najkija, i veca) mogla bi da postane simbol za vrhunski ozbiljno dozivljavanje promotivne komunikacije kao jednog od najvaznijih uslova za opstanak firme koja zeli da nastavi da uspesno igra na svetskom trzistu.

U dijareji politickih plakata koja je zapljusnula nase ulice proteklih meseci, i koja je dobrim delom vec dozivela neumitno dejstvo gradske entropije, celicnih cetki gradskih cistaca i novih ponuda koje treba oglasiti, mozda je pomalo neprimetno prosao i jedan potpuno komercijalni plakat, svesno i namerno oblikovan i plasiran kao parodija na izbornu situaciju. U dizajnerskom naporu za cije korene potpisnik ovih redova nije sasvim siguran da li pristizu iz svemira vizuelnog oblikovanja pozivnica za "tehno" terevenke ili dizajnerske skole "Podravke" iz Koprivnice, klasa '74, najverovatnije iz oba, plasirana je poruka "Biraj mene - Vas Rene", za novi majonez (takodje i senf i kecap) izgleda domaceg proizvodjaca. U maniru ovejanog francuskog kulinarskog lole, ufitiljenih tankih brcica, sa plakata nas svetlucavih ociju posmatra arhetip jednog "sefa", pri tome, mogao bih se zakleti, nalik Bati Paskaljevicu vise od svih osoba koje sam video do sada. Tacnije, tako bi izgledao njegov brat blizanac da je kojim slucajem pre tri decenije emigrirao u Francusku i zatrazio azil od restorana "Kod Maksima". Pravo pitanje vezano za ovaj promotivni napor je: da li je tempiranje pojave plakata u jeku izborne propagandne trke, pri tome i kreativno vezano za biracki proces, mogao da bude dobar marketinski potez? Da li je povrsinsko uklapanje u "biracki" ambijent potenciralo dosetku sarenog i veselog stampanog sredstva namenjenog promovisanju prehrambenog proizvoda? Iako je kacenje na vazne aktuelne drustvene dogadjaje, posebno sa jacim ili blazim parodijskim nabojem, u klasicnom konzumerskom marketingu obicno trka po ostrici brijaca, izgleda da je ovoga puta stvar upalila bar na jednom nivou. U ravni takozvanog "brand awareness", poznatosti robne marke, kao kriticne membrane koju treba preci pri uvodjenju novog proizvoda. Jer, nepoznatost je najveci neprijatelj u pocetku. Resavanje ovog problema na nacin da se u sto kracem roku, sto vise potencijalnih potrosaca, na sto prijatniji nacin upozna sa egzistiranjem nove ponude, znatno povecava sanse za njeno prezivljavanje. Kako izgleda, zahvaljujuci izbornoj igri plakatima, za "Renea" se culo. Aktuelnost dosetke je nivo intrigantnosti podigla skoro do praga ulaska u "public relations" delovanje. Iz ugla prosecnog potrosaca, koji je ovaj plakat mogao da vidi iduci trotoarom ili kroz staklo vozila javnog saobracaja, utisak je ostavljen. Bilo bi zanimljivo saznati da li se to odrazilo i na prodaju.

Poceo je i ovogodisnji sajam knjiga i opet su, sasvim razumljivo, krenule da nicu rasprave o tome da li je knjizi sudjeno da u nekoj buducoj istoriji izgubi bitku sa elektronskim prenosiocima sadrzaja. Znate vec ono: kada zelimo da se upoznamo sa "Anom Karenjinom", jednostavno prikljucimo nas lari- nivenovski "port", ugradjen jos u ranom detinjstvu u pregib izmedju vrata i lobanje, na steker u zidu i dozivimo u punom asortimanu osecaja kako to izgleda kada te pregazi voz! Katastroficari knjige tvrde da ce se smena medija svakako desiti i da ce Gutenbergovo cedo postati relikt, isto kao i papirusni spisi starog Egipta ili sumerske glinene tablice. Pri tome navode razne razloge, od kojih je jedan od cescih, mada ne uvek tako artikulisan, derivat marketinske price o masovnoj prevlasti VHS video tehnologije nad tehnicki superiornijom "betom". Drugim recima, ako to vec i nije prirodno, hiper-marketing prebogatih globalnih elektronskih i softverskih kompanija pobrinuce se da do smene i dodje. Sve je u marketingu i njemu se ne moze odupreti! Verni branioci knjige, pak, kazu nesto drugo, sto u ovom trenutku deluje verovatnije. Navode da zivimo u trenutku koji se mmoze nazvati "the age of also". U slobodnijem prevodu, u "vremenu paralelnog postojanja vise stvari" (engleska rec "also" ima znacenje domaceg veznika "i" ili "takodje"). Dakle, na raspolaganju nam stoje i radio i (also) televizija i (also) kompjuteri i (also) novine i (also) knjige i (also) mnogo drugog sto smatramo bitnim za duhovni zivot. Prava prica je u izboru zbog postojanja izbora i ljudi koji preferiraju ovakvu situaciju, a to je za sada vecina covecanstva, nije verovatno da ce doci do nestajanja jednog vaznog gradivnog elementa tog izbora. Prilicno je izvesno da ce do kraja postojanja ljudske vrste u ovom obliku biti dovoljno individua (medju koje se, mada ove reci ispisujem pomocu kompjutera, sa ponosom ubrajam) koje nalaze nesto posebno u udobnom sedenju u cosku, i buljenju u artefakt dobijen preradom biljnih vlakana, procesiran u stamparskoj presi, impregniran mirisom hemikalija namenjenih ostavljanju otisaka na svetloj povrsini. Ako nista drugo, znam za jos jedan razlog zasto za knjigu ne treba brinuti. Knjiga je i dalje cool.