Dr Aleksandra Mitrovic o profasistima i neonacistima medju nama

Dusko Jovanovic nije slucajno ubijen, bilo je to ciljano. Ne radi se o grupi obesnih mladica sa ugla ulice. Romi su prvi na udaru kao najslabija socijalna grupa. Svi koji imaju neku moc u drustvu trebalo bi da reaguju i zaustave zlo

Milanka Saponja-Hadzic

Dr Aleksandra Mitrovic, potpredsednik Drustva za unapredjivanje romskih naselja upozorava u razgovoru za "Nasu Borbu" da je ubistvo mladog Roma Duska Jovanovica znak da su se kod nas pojavili neonacisti i profasisti i pozvala organe drzave, pre svega policiju, da hitno reaguje.

- Nisu to obesni mladici s ugla ulice koji ne znaju sta ce sa sobom. Ocigledno je u pitanju organizacija koja ima striktne regule, ima svog vodju, svoja pravila ponasanja i poseban izgled. Kao sto vidite oni se potpuno razlikuju upravo zbog toga sto organizacija ima svoja obelezja. Da li je to crna kosulja ili osisana glava ili nesto trece nije bitno. Nije u pitanju obest mladih huligana koji su nekog napali zato sto im nije dao novac za koka kolu. To je ciljano, jer oni kao organizacija znaju koga treba da napadnu. O njima se malo zna, cak ni njihov broj nije pouzdan, kazu oko 2.000.

Zasto su na njihovom udaru bas Romi?

- Zato sto su najslabija grupa i sto su drukciji. Oni prvo mrze sve sto se razlikuje od njih, sve drukcije. Fasizam se odlikuje upravo time sto zagovara superiornost jedne ideologije. I to je za mene klasican primer fasizma. Svi koji nisu kao ja ne treba da zive.

Kako objasnjavate da se to javlja kod nas bez obzira na, ne tako daleko, iskustvo iz Drugog svetskog rata. Sta je stvorilo plodno tlo za tu pojavu?

- U Nemackoj se fasizam primio u najnizim slojevima, u najsiromasnijim. Radnicka klasa je primila fasizam u trenutku kada je bila potpuno osiromasena. Kada drustvo dodje do dna, manipulacije su neverovatne u svakom pravcu. Masa nema sta da izgubi, svi koji ponude bar nesto cini se kao nesto bolje nego ono sto vec postoji. Pitanje je zasto se to javlja kod mladih? Pa oni su pogodna grupa za manipulaciju kao svaka slaba grupa, kao jedna ranjiva grupa. Volela bih da znam iz koje socijalne grupe poticu ti mladi ljudi koji su napali malog Roma. Najverovatnije iz nekih niskih slojeva, verujem da su im roditelji neobrazovani, da nisu mogli da uticu na njih. Interes mladih s drugog pola koji imaju i koji su sada u ovom vremenu nesto stekli, imaju kompjutere, patike i sasvim druga interesovanja.

Sta je primarno u sistemu vrednosti skinhedsa?

- Ja prvo ne znam sta taj termin znaci, ne znam kako da ga prevedem. To su profasisti, neonacisti, to je mnogo bolji naziv. To sto su oni dobili naziv po tamo nekim grupama iz sveta nije toliko vazno. Sustina njihove ideologije je fasizam. Cim neko mrzi drugog zbog boje koze, zbog neke razlike, to je abeceda fasizma. Ne bih ja upotrebljavala izraz skinhed. Iza toga se krije organizovani rasisticki kriminal, a siroti Romi su tu dezurni krivci. Medjutim, ta krivica Roma nije karakteristicna samo za nase drustvo. Jedno istrazivanje u Americi je ukazalo na Haicane, kao najrizicniju grupu. Tako ta krivica Rome prati vekovima na svim meridijanima. To je ta prikrivena diskriminacija.

Da li se ta grupa moze dovesti u vezu sa nekom politickom grupacijom, strankama, sa nekim iz vlasti ili opozicije?

- To su anonimni mladici, ne znamo njihovu nacionalnost. Osim toga fasizam moze da se javi kod svakog, moze da se artikulise kroz odredjene mehanizme pozitivno ili negativno, da se usmerava, podstice i razvija. Ali mi ne znamo nista o tome. Postoje potezi vlasti koji nisu svojstveni razumnom coveku. Rekla bih prosto da se cesto osecamo kao da postoji lutkarska pozornica i da se diriguje scenom. U tolikoj meri ima nerazumljivih, neshvatljivih i neprihvatljivih stvari, koje ja ne mogu da objasnim i razumem kao ljudsko bice. Prosto ne mogu da razumem da se neke stvari desavaju. Zaista nekada mislim da je ovo sto znamo da je nedovoljno i da mozemo samo da nagadjamo sta se zbilja dogadja sa nama. Meni se cini da smo posli u sunovrat. Razume se da su onda logicna posledica toga i kriminal i fasizam, koji kuca na vrata. Jer fasizmu su ciljne grupe najslabije, one sa kojima se najlakse moze manipulisati. Za mene je najuzasnije ovo sto se dogodilo, podseca na horor filmove. I svi koji imaju neku moc u drustvu trebalo bi da se prizovu pameti i stanu tome na put. To je jako ozbiljno bez obzira sto su u pitanju maloletnici, jer je rec o organizovanom fasizmu. Policija, koja nije bas nemocna u nasem drustvu, trebalo bi za tri dana da nadje glavu te zmije. E sad pitanje je da li je voljna za to ili nije, i ako nije zasto nije?

Kakav je odnos Roma prema rezimu?

- Promenljiv. To je narod koji je cupav i koji zbog svog prezivljavanja prikriva svoj identitet, priklanja se narodu sa kojim zivi, prihvata njegovu veru. Njima nije do cojstva i junastva. Oni su neorganizovani, suvise na dnu da bi moglo da se govori o nekoj strukturi kod njih. Kod njih postoji jedna mana, kao kod svih slabih, distanciraju se od svog etniciteta onog momenta kada pocinju da postizu neki uspeh. Ja znam neka imena koja su casna u romskoj kulturi, koji vise ne kazu da su Romi od kada su postali nesto, ne slavni, ali ipak nesto. Oni jos nisu u situaciji da ih njihov etnicitet homgenizuje do nacionalnog bica. Oni se predstavljaju kao Srbi, kao Rumuni, Madjari.... Bez toga tesko da se moze ocekivati neki organizovani politicki zivot kod njih. Moja teza je da je ta etnicka grupa suvise slaba da bi mogla da se izbori cak i za svoja elementarna pravu u drustvu. I zato im svakako treba pomoci.

Prema kojoj politickoj partiji oni u ovom trenutku pokazuju najvise sklonosti?

- U jednoj opstini socijalisti su izgubili od radikala. Objasnjeno je da je to zbog glasova Roma. Medjutim, kada sam ispitala koliko je Roma glasalo, a koliko je bilo odsutno, ispostavilo se da to nije tacno, ali oni su opet bili dezurni krivci.

Smatra se da su Romi najmarginalizovanija grupacija u drustvu. Da li je to tacno?

- Romi su etnicka grupa koja, sasvim sigurno, cini jednu etnoklasu. Ja reagujem vrlo nervozno kad cujem price da ima bogatih Cigana, jer to je tako malo i zanemarljivo. Po svim socioloskim obelezjima oni su na marginama drustvene lestvice. Zasto je to tako to je duga prica, koreni su duboki. Jedan razlog je, svakako, sto su to nomadska plemena, dakle relativno heterogena grupa. Poticu od jednog naroda, ali od vise plemena. Na nasem prostoru su vec dugo autohtono stanovnistvo, dosli su s Turcima, Turci su otisli, oni su ostali. Dugo su ziveli od zanata i sopstvenog umeca, koja su im do odredjenog vremena omogucavala da zive pristojno. Medjutim, talas industrijalizacije, talas modernog vremena, koji je zahvatio sve slojeve naseg drustva njih je jednostavno zaobisao. O cemu se zapravo radi? Kod nas je najsigurniji nacin promocije bilo skolovanje, koje je bilo besplatno. Ono je, inace, tradicionalno u nasem narodu bilo visoko cenjeno, bez obzira sto smo bili i danas smo nepismeni. Znate da su seljaci jednog sina ostavljali na selu, a drugog obavezno slali na skolovanje i za to prodavali i njivu. Za razliku od srpskog naroda nivo te promocije kod Roma nije postojao. Ispitivala sam aspiracije roditelja i ustanovila da majka i otac zele da im dete zavrsi osnovnu skolu ili nesto vise, ali ne i visoke skole.

U jednom trenutku njihovi zanati su prestali da budu atraktivni, pozeljni i potrebni (pruce je zamenila plastika) a buduci da nisu imali sluha da se ukljuce u nove tokove ostajali su sve vise na rubu tih desavanja i, razume se, propadali.

Bez obzira na dogadjaj koji se upravo desio, u Srbiji postoji izvesna tolerancija prema Ciganima ako se poredi sa svetom i Evropom. U Rumuniji su, recimo, pre nekoliko godina zapaljena citava naselja, citava sela, u Ceskoj takodje. U Sloveniji pre desetak godina dva Romceta su ubijena, napravljen je i film o tome "Opra Roma". Hocu da kazem da su predrasude i vidovi diskriminacije kod nas relativno blagi u odnosu na ono sto se desavalo u nasem okruzenju, ali da su skriveni i tinjuju. To je za mene i objasnjenje i ovoga sto se sada desilo, jer posle dugog tinjanja to odjednom eksplodira. Romi su uvek zrtve, oni su dezurni krivci za sve. To u razlicitim vremenima postoji kao problem. U ovom vremenu nista pogodnije nego njih staviti na stub srama. Primera radi, obavljeno je jedno istrazivanje o sidi medju srednjoskolcima i studentima u Beogradu, povodom odrzavanja skupa o Romima u SANU. Pokazalo se da su Romi najrizicnija grupa, posle prostitutki, homoseksualaca i narkomana. Dakle i tu se pokazala ta prikrivena predrasuda. Mnogi ce vam reci da su Cigani divni, oni su veseli, da vole Cigane...to nije tacno. Niko na svetu ne voli sirotinju.

Kakav je odnos vlasti prema njima, po nekim ocenama represija je mnogo izrazenije prema njima nego prema drugima?

- Moja saznanja su da se Romi mnogo cesce i strozije kaznjavaju od ostalih, ali ne mogu to i da dokazem, jer se podaci o toj etnickoj varijabli u kriminalitetu ne vode. Mozda bi se moglo eventualno utvrditi posrednim putem.

Ratne godine su dovele do raznih promena u svim socijalnim slojevima. Kako se to odrazilo na Rome?

- Oni koji su bili siromasni, jos su siromasniji. Samo jedan mali sloj, i to u urbanim sredinama... Beogradu, Novom Sadu, Subotici koji se nasao u sivoj ekonomiji, uspeo je nesto da dobije. Oni, medjutim, nisu brojni, ali bodu oci zato sto su druge boje koze. Ali i to nije neko povecanje standarda, samo su tako obezbedili neki obrok vise, i meni je drago kad ih u tome vidim. Nezaposlenost je ogromna u drustvu, oni kao neobrazovani i nekvalifikovani ne mogu ni da pomisle na zaposljavanje. Jedini nacin je samozaposljavanje uz pomoc nekih programa. Romski program je, inace, u Evropi sada dosta popularan.

Sta znaci popularan, da se mnogo ulaze u poboljsanje njihovog zivota ili je profitabilan za one koji se Romima bave?

- U ovom trenutku su problemi etnickih grupa i nacija u svetu vrlo popularni, jer se sve svelo na to kojoj naciji pripadate. Na nesto sto degradira coveka i svodi ga na odrednicu u kojoj nije svesno ucestvovao. Odrednica etnicke pripadnosti je preforsirana i to je nesto na sta ne mozemo da uticemo. Juce smo bili Jugosloveni, danas to ne smemo da budemo. U tom zanimanju belog sveta za probleme etnickih grupa, Romi su se pojavili, ali ne kao blazirani interes Zapada nego, pre bih rekla ,kao neki osecaj krivice, koji se generacijski natalozio. Igrom slucaja se ustanovilo da su oni u paklenom polozaju, mnogo gorem i od Albanaca i svih drugih, i tako je pocelo to interesovanje za njih. Isplivao je dakle taj problem i pojavila se griza savesti i potreba da se o njima sazna nesto vise. Sve predstave o njima su nepotpune, o njihovoj bedi, njihovom broju, jer oni imaju odredjenu mimikriju. Postoje statitisticki podaci o njima, podaci poznavalaca Roma i oni kojima se manipulise.

U kakvim je relacijama odnos naseg drustve prema Romima sa tim svetskim osecanjem krivice?

- Ja bih rekla da postoji neka sinhrona veza. Ovaj strasan dogadjaj koji se kod nas desio, rekla bih, nije neko veliko iznenadjenje. Sve ukazuje na to da se u nasem drustvu desavaju cudesa, kao sto je fasizam. Mi nismo zemlja i narod koji su bogom dani za stvaranje fasizma, naprotiv. Mi smo narod koji fasizam pamti kao najvece zlo i samim tim moglo bi se ocekivati da ima otpor prema njemu. Nemamo u svojoj okolini nikoga ko nije osetio fasizam, kome neko nije stradao. I najmanje se moglo ocekivati da ce ovde da se ispolji fasizam u bilo kom obliku. Bez obzira sto on, socioloski posmatrano, kod nas nema neku statisticku tezinu i ne mozemo da kazemo da je zakucao na velika vrata, ja licno mislim da je jedan ovakav slucaj dovoljan za uzbunu.

Da li se ubistvo ovog decaka moze smatrati za pojavni oblik fasizma?

- To je sigurno ideologija fasizma, bez obzira sto su u pitanju mladi ljudi. Kao sto znate mladi ljudi su ratovali za Hitlera. I ginuli sa 12 i 13 godini, a ovo su momci od 18 godina. I nije bitno koliko imaju godina.

Kako pomoci Romima?

- Cigani se bedni, siromasni, nikakvi i trebalo bi programima koje radi Drustvo za unapredjivanje romskih naselja da pokazemo da taj krug bede moze da se nacne. Ustanovila sam da se ne zna gde taj krug pocinje, a gde se zavrsava. U svakom slucaju Cigani su takvi zato sto su nezaposleni, a nezaposleni su zato sto su neskolovani, a neskolovani su jer su siromasni. Dete u najranijem detinjstvu pocinje da zivi u tom krugu bede. Zbog toga smo programima prvo i "napali" skolovanje, odnosno predskolske ustanove i institucije. Paralelno radimo i sa roditeljima na programima zaposljavanja, odnosno samozaposljavanja, a posto se radi o zivotu u mahalama, dakle u getu, tu je i program ne samo urbanizacije nego i podizanja kvaliteta zivota i popravljanja klime u naselju gde vlada uzasna apatija, inertnost i beznadje. Kad istrazivaci udju u naselje i susretnu se sa tom neverovatnom bedom postavi se pitanje da li je uopste moralno pisati o tome ili treba jednostavno pomoci.

Ceo koncept je jednostavan, podrzati zitelje naselja, osmisljenim i preciznim programima uticati na pozitivne resurse naselja, razume se uz pomoc sa strane. Recimo, dete najpre morate ocistiti od vaski, jer nijedna predskolska ustanova nece da primi, ni srpsko, a narocito ne romsko dete s vaskama. Treba, zatim, naci sveske, olovke, knjige... Grupa istrazivaca u Drustvu za unapredjivanje romskih naselja ima nekoliko projekata za pomoc naselju, koje izvodi uz pomoc nekih organizacija koje razumeju problem. Fond za otvoreno drustvo je dao veliku pomoc, konkretno u Surdulici u naselju Mansurica, za otvaranje obdanista, obezbedjivanje knjiga, odece, obuce, uzine, koja je vrlo vazna, jer to je jedini obrok koji deca tamo imaju. Sada piju i mleko. Zatim uz pomoc Crvenog krsta, koji ima sluha i dosta dobro reaguje, mi smo uspeli da zapocnemo nekoliko programa, od kojih neki savrseno idu ,a neki tesko. Dakle, predskolski ide dobro, kompenzatorski program sa dopunskom nastavom u skoli dobro ide, zaposljavanje tu i tamo. Kupili smo nekoliko koza iz sredstava projekta, iz poljoprivredne skole u Surdulici dobili smo povrce a oni su ga u naselju sadili. Zapocinjemo nesto i sa nekim sredinama koje pokazuju zelju da se ukljuce, Krusevac, Pirot, Mali London, romsko naselje u Pancevu.