Portret "Skinhedsi"

Medjunarodne organizacije koje prate stanje ljudskih prava vec dugo drze "skinse" na oku, upozoravajuci da su oni ozbiljan i to internacionalan fenomen. Napadi "skinhedsa" lice jedni na druge: uvek grupa "skinsa" napada jednog "nedovoljno belog", uvek se prolaznici ne mesaju i uvek se smatra da je rec o izolovanom incidentu

Ivica Bizetic

Ovonedeljno brutalno ubistvo Dusana Jovanovica, 13-ogodisnjeg decaka romske nacionalnosti, kojeg je u samom centru Beograda do smrti pretukla grupa "skinhedsa", izazvalo je pravu lavinu reakcija. Ukoliko izuzmemo delimicno sarkasticne komentare nekih funkcionera Srpske radikalne stranke, koji u svom uobicajenom maniru i uz prepoznatljivo odsustvo mere i ukusa ne umeju da shvate da sarkasticnost nije primerena trenutku (cak ni kada je to oblik odbrane od optuzbi da su "skinhedsi" najcesce clanovi ili simpatizeri SRS), vec dugo je nezabelezena unisonost zgrazavanja javnosti nad pocinjenim zlocinom, kao i jacina i brojnost zahteva da se ubice pronadju u najkracem roku i najstroze kazne.

Do ove tragedije se kod nas o "skinhedsima" malo govorilo. Tek bi po neko primetio da se po zidovima zgrada s vremena na vreme pojavljuju auto-sprejem iscrtani kukasti krstovi, ili bi se po sedeljkama u neformalnim caskanjima prepricali incidenti u kojima su "skinsi" imali glavnu (i gadnu) ulogu. Nekad je to bio nenadani udarac pesnicom u lice, kojim je kod Vukovog spomenika jedan od momaka iz grupe "na celavo (ili izuzetno kratko) osisanih rmpalija, obucenih u vojnicke jakne i sa crnim cokulama na nogama" u prolazu nokautirao (a onda i isutirao) postarijeg Roma sa harmonikom preko ramena.

Drugi put se radilo o grupi tinejdzera (izgled doticnih smo opisali u prethodnoj recenici) koji su bez ikakvog povoda besomucno tukli tamnoputog studenta u vozilu GSB. Treci put je to bila devojcica, mlada Romkinja, kojoj je nekolicina "skinsa" zapalila kosu. Slucajevi su licili jedan na drugi: uvek grupa "skinsa" tuce jednog, uvek prolaznici cute i ne mesaju se, uvek je isprebijani (po njihovim kriterijumima) "nedovoljno beo" i uvek se smatralo da se radi o izolovanim incidentima, tako da nema razloga za paniku niti za ozbiljnije reakcije drustva, za koje se adekvatno reagovanje svodilo na pojavu grafita tipa "Skins have more hair then brain" ("skinsi imaju vise kose nego mozga").

Medjunarodne organizacije koje prate stanje ljudskih prava (kao npr. organizacija "Hatewatch") vec odavno drze na oku "skinhedse", upozoravajuci kako ih ne treba shvatati kao "prolaznu i minornu pojavu koju treba ignorisati", vec naprotiv: kao ozbiljan i uz to internacionalni fenomen. Ta i takva upozorenja su se stalno na prvom mestu odnosila kako na glavni cilj "skinhedsa" - ocuvanje cistoce (bele) rase - tako i na cinjenicu da "skinsi" taj svoj cilj pokusavaju da ostvare na krajnje brutalan nacin.

Njihove (potencijalne ili konkretne) zrtve su u svim zemljama, u kojima su "skinsi" aktivni, iste: ono sto je crvena krpa pred njuskom bika, to su za "skinhedse" Jevreji, pripadnici "nedovoljno belih" naroda (Arapi, Romi, Indusi), odnosno zute ili crne rase, zatim belci koji su u prijateljskim odnosima sa onima iz navedenih grupa ili se sa njima mesaju putem braka, kao i svi oni koji se ne uklapaju u njihova shvatanja "ispravnog" verskog uverenja ili "pravih" seksualnih opredeljenja.

Pri svemu tome moze da se kaze kako su "skinhedsi" veoma sareno drustvo, ali su i pored toga neke njihove karakteristike jasno izrazene: iako su jedni vise, a drugi manje organizovani i instucionalizovani, oni - generalno gledano - vole da uzimaju zvucna imena za svoje bande, skoro svuda su (dakle, to nije samo nas specijalitet) najfanaticniji fudbalski navijaci i sve u svemu predstavljaju prilican sljam, kojem je ksenofobija izuzetno za srce prirasla.

Koncepcijski sablon u kojem se odvija njihovo delovanje prilicno je jednostavan: prvo se malo pije, onda se malo bije, da bi se tako uspesno vece proanaliziralo na omiljenom mestu okupljanja (uglavnom je to "gajba" nekog od clanova) - uz mnogo bucne muzike, jos vise alkohola ("skinsi" nisu narocito skloni upotrebi droga, ali bukvalno svi mnogo piju, narocito pivo) - a sve to sa euforicnim osecanjem da se, eto, nesto super dogodilo i da su oni nesto znacajno uradili za "opstu stvar".

Ikonografija je pri tom poznata i mnogo puta koriscena: kukasti krstovi, plamteci krstovi, zapaljena "davidova zvezda", nacisticki slemovi, pesnice i ukrsteni cekici, tetovaza... Kao sto to obicno biva sa ovakvim pokretima, "skinsi" imaju i svoje specificne poklice, koji po njima imaju skoro magicnu moc. Tako se, pored uobicajene rasisticke frazeologije, pojavljuje i "misticna" rec "rahova!" - znacenje ovog poklica/pozdrava je tesko dokuciti - za koju bismo mogli da kazemo kako je otprilike u rangu sa poklicem italijanskih fasista "heja, heja, halala!", za koji su Musolini & co. tvrdili da je to pozdrav jos iz etrurskih vremena.

Prilikom batinjanja svojih zrtava, "skinsi" uglavnom koriste pesnice i noge (sa akcentom na koriscenju okovanih cokula, sto je maltene njihov zastitni znak, prilikom sutiranja tela zrtve koja vec bespomocna lezi na asfaltu), motke i bejzbol-palice, nozeve i metalne sipke, mada se katkad sluze (pogotovu u SAD i u drzavama zapadne Evrope) "molotovljevim koktelima", vatrenim oruzjem i eksplozivnim napravama. Konacno, likovno se izrazavaju (pored pomenutog tetoviranja) grafitima sa rasistickim i nacistickim porukama, ili crtanjem kukastih krstova na razlicitim mestima, a posebno po zidovima sinagoga, jevrejskih grobalja ili spomenicima zrtvama holokausta.

Smatra se da najvise "skinsa" ima u Nemackoj (oko 5.000; njihove zrtve su najcesce Turci), Madjarskoj i Ceskoj (po vise od 4.000; u obe zemlje su zrtve prvenstveno Romi), SAD (oko 3.500; do sada su pocinili bar 37 ubistava), Poljskoj, Velikoj Britaniji, Brazilu, Italiji i Svedskoj (od 1.000 do 2.000 "skinsa" u svakoj od tih zemalja), dok ih u Francuskoj, Spaniji, Kanadi i Holandiji ima po oko 500, a znatno manje u ostalim drzavama.

Po podacima kojima barata vec pomenuta organizacija "Hatewatch", na prostorima bivse Jugoslavije "skinhedsa" ima u Jugoslaviji (preciznije, u Srbiji) i Sloveniji (njih dvadesetak, okupljenih u bandu koja se naziva "Mladi domobran" i "nastavlja tradiciju" slovenackih nacista iz II svetskog rata; uglavnom im je zabranjen ulaz u restorane i kafice); "skinsi" nisu registrovani u ostalim ex-YU republikama.

Smatra se da srbijansku ("malu, ali energicnu") "skinheds" scenu karakterise privrzenost srpskim sovinistickim idejama, sto je pridodato dugoj listi vec navedenih etnickih i drugih "grupa koje treba mrzeti i makljati". Pretpostavlja se da su srpski "skinsi" ogranak bande pod nazivom "Ujedinjeni beli skinhedsi" (cija je "centrala" u SAD) i veruje se da ih predvodi izvesni Branko Kunovski iz Beograda (koji je svojevremeno na sebe preuzeo odgovornost za skrnavljenje zemunske sinagoge), poznatiji pod nadikom "Kune" (nadimak nosi jos od kraja 70-ih, kada je bio u pankerskoj fazi). Pored Roma, Jevreja, "obojenih" studenata i "kojekakvih hipika", glavne mete napada srbijanskih "skinhedsa" su Muslimani, posto smatraju da su bas oni u prvim borbenim redovima i sa barjakom u ruci kao "glavna brana pred nadiranjem islamske opasnosti", odnosno da je to njihov "oblik borbe sa Turcima, sa kojima nas rat jos nije zavrsen". Pored toga do zla boga mrze "novi svetski poredak", a u njihovim glavama nema ni trunke sumnje da su Ujedinjene nacije "ekspozitura moci odvratnih jevrejcina", koja sluzi samo da bi se "sj..... superiorna bela rasa".

Dakle, sada se zna ko su, sta su i kakvi su "skinhedsi". Uz to, nije ni najmanje sporno da je ubistvo malog Dusana jeziv zlocin. Medjutim, nesporno je, na zalost, i to da je bilo samo pitanje vremena kada ce se takav incident sa tragicnim ishodom dogoditi u gradu, za koji niko vise ne moze da kaze ni da je pravi primer otvorenosti, ni da je u njemu kosmopolitski duh jak kao sto je nekada bilo, ali ni da je bezbedan. Ovakav zlocin je prosto morao da se desi u gradu, u kojem se poslednjih godina toliko puta pozivalo (i odlazilo) na ubijanje i klanje kao na nekakvo opstenarodno veselje.

Koliko god nam to bilo mrsko moramo da priznamo: na specifican, morbidan nacin je logicno sto su nekakvi "skinhedsi" poceli da ubijaju u sredini u kojoj nosi oruzje ko god hoce, u kojoj je policija sve neefikasnija u suzbijanju kriminala (ali je zato vrlo odlucna u reakcijama na svaki mig vlasti), u kojoj je sudstvo sumnjive moralne snage, a pravda rec koja je skoro sasvim izgubila vrednost. Konacno, smrt deteta od necijeg batinanja je morala da se dogodi pre ili kasnije u "krugu dvojke"; kako i ne bi kada su ovde toliko brojni moralni i mentalni slepci, ludaci i zlikovci koji ne vide da su sve cesci ispadi sto ukazuju na poraznu istinu: da vec potpuno otvoreni rasizam i/ili antisemitizam, odnosno (krajnja) nacionalna i/ili verska netrpeljivost jos kako "stanuju ovde".

Uostalom, vec dugo je jasno da strukture naseg drustva - i institucije drzave, ali i najveci broj njenih stanovnika - ne umeju, ne mogu ili ne zele da reaguju na zlo sve dok ne dogori do noktiju. Da li je bilo potrebno da se dogodi ogavno, kukavicki izvedeno ubistvo deteta i da se usmrti "cigance" udarcima cokula, kako bi se konacno shvatilo da ovom zemljom nekontrolisano setaju grupe zlikovaca, da su pripadnici manjina (i to ne samo nacionalnih) potpuno nezasticeni od bilo kakvog i bilo cijeg nasilja, kao i da svakog trenutka i pred nasim licem moze da se pojavi nekakva tvrda, okovana cokula u zamahu?