IZVESTAJ PRISTINSKOG ODBORA ZA ZASTITU LJUDSKIH PRAVA I SLOBODA O POLICIJSKOJ TORTURI U SELIMA BARDANIC I ZABEL 14. OKTOBRA

Posle dva pretresanja kuce policajci naterali Can Deliju da se okupa u jednoj bari. Tokom zlostavljanja Elaza i Feima Pangje , koji su se onesvestili, policajci zahtevali da pretuceni pevaju srpske pesme

Pristina. - Kaznena ekspedicija srpske policije 14. oktobra nad mestanima sela Bardanic i Zabel, predstavljala je istinsku stravu - kaze se u uvodu vanrednog Izvestaja pristinskog Odbora za zastitu ljudskih prava i sloboda.

Prema svedocenjima mestana, u zoru 14. oktobra u ova dva sela pristigle su jake snage, koje su brojale oko 130 policajaca, tri oklopna vozila, sest kombija i jedan helikopter. Tom devet narednih sati, koliko je trajala opsada, mestani su bili izlozeni brutalnoj sili nesvojstvenoj coveku. Pretresi, hapsenja, batinanje, psihicke torture, traume, uvrede na moralnoj i nacionalnoj osnovi, skrnavljenje nacionalnih albanskih obelezja, pretnje i podmetanja su osnovne karakteristike ove kaznene ekspedicije, stoji dalje u izvestaju Odbora.

Prema svedocenju samih mestana, svi oni su bili tuceni, bez obzira na pol i starost. Teske telesne povrede zadobilo je 56 mestana, od kojih su dvoje jos u bolnici "Isa Grezhda" u Djakovici, dok je lakse povrede zadobilo 18 mestana.

Ucrtavanje krstova

Izvestaj Odbora detaljnije opisuje i nakarakteristicnije slucajeve nekontrolisane sile srpske policije nad medjtanima sela Zabelj i Bardanic. Medju njima najtezi je slucaj porodice Brahimaj, koji je izazvao konstrenaciju svih mestana. Prema svedocenju glave porodice Galana Brahimaja, dok je radio u dvoristu, oko 30 policajaca specijalnih jedinica, tesko naoruzanih usli su bez najave u njegovo dvoriste i odmah su poceli ga ga tuku pendrecima, drvenim palicama, udarcima nogom i kundacima oruzja. Najstravicnija situacija, je, medjutim, tek usledila. Oko 10 policajaca su ga nakon toga priveli panju za cepanje drva i onda mu postavili pitanje: "Da li prvo hoces da ti odsecemo ruke, noge ili glavu?"

Prema izvestaju Odbora, Galanovi odrasli sinovi Grahim i Bajram su pokusali da reaguju i isprece se izmedju policije i oca, ali ih je policija brutalno pocela zlostavljati, sve do njihovog onesvescivanja. Zbog toga sto su, u nameri da zastite oca, golim rukama nasrnule na policiju, grubo su zlostavljane i Galanove cerke Ganimete i Servete.

Galan Brahimaj tvrdi da nakon sto policija nije nasla nista u njegovoj kuci, demolirala mu je auto, sa ciljem, kako on pretpostavlja, da mu onemoguci odlazak po lekarsku pomoc, dok su njega ubacili u policijski transporter parkiran ispred njegove kuce, u kome je prepoznao jos osmoricu svojih komsija.

Izbijanje zuba

U kucu Can Delije, policija je 14. oktobra po drugi put dosla oko 10 sati i zapocela je sa ponovnim pretresom. Policija je Cana prisilila da se okupa u jednoj bari, govoreci mu "Okupaj se onako kako si se kupao u Dracu". Cana svedoci da je jednog momenta, u nemogucnosti da podnese torturu, rekao policajcima: "Bolje je da me ubijete, nego da mi to cinite pred ocima porodice". Policajci su mu odgovorili da smrti ne moze izbeci, ali da zato treba prethodno da proba i druge metode. Sve ovo je trajalo do 13 casova.

Pretucen gost

U izvestaju Odbora se kao tezak primer nasilja istice i slucaj mestana Eleza i Feima Pangje, koji su zlostavljani do onesvescivanja, a koje je policija tokom zlostavljanja terala da pevaju srpske pesme. Nakon toga oni su prebaceni u policijski centnar u Decanima, gde su drzani do 16 sati. Elezova unuka Fatlinda Alia (18) je tokom pretresa brutalno fizicki tucena, a tokom nasilja ruke su joj bile vezane licisama.

U kuci Bajrama Rekshepija iz Bardanica, tesko naoruzana policija je vrseci pretres, u potrazi za oruzjem, pretukla Bajrama i njegova dva sina, Malju i Muju Rekshepi. "O slicnim torturama slusali smo samo od nasih staraca u vreme stare Srbije, kada se zelelo nasilno etnicko ciscenje ovih krajeva" - navodi odbor reci Bajrama Rekshepija.

Na kraju vanrednog izvestaja Odbora za zastitu ljudskih pava i sloboda, navodi da je poslednja eskalacija nasilja nad Albancima rezultat nastojanja da se narod zaplasi i odustane od zahteva za slobodnim zivotom. Nije ni malo slucajno, zakljucuje Odbor, da su odabrana etnicki cista albanska naselja, koja su u blizini granice sa Albanijom. Iz tih razloga Odbor poziva medjunarodnu javnot da ovu tendenciju shvati kao ozbiljno upozorenje na mogucnost veoma moguceg konflikta na Kosovu, sa katastrofalnim razmerama, kada bi svaka preventivna akcija izgubila svaki smisao.

I. Hajdari