STA DONOSI PRAVILNIK O TROSKOVIMA ZA PREDUZECA U POSTUPKU SVOJINSKE TRANSFORMACIJE

Verifikacija i kontrola nove procene vrednosti kapitala i kontrola samog postupka transformacije od momenta kad preduzece donese odluku da ulazi u vlasnicke promene, kostace, na primer, veliko preduz ece ukupno 40.000 dinara

Prilicno tiho ovih dana prosao je Pravilnik o troskovima verifikacije i kontrole za procene vrednosti kapitala koje snose preduzeca i druga pravna lica pred Direkcijom. Oni, izmedju ostalog, nisu mali i izazvali su vec reakcije sindikata, koji smatra da je preduzecima, uz zakonsko pravo da i sama vrse procene, namaknuta visoka tarifa za taj posao.

Konkretno, za potvrde u postupku kontrole i verifikacije njihovih procena od strane Direkcije, velika preduzeca ce morati da plate 20.000 dinara, srednja deset, a mala pet hiljada dinara. Taj trosak je neizbezan za preduzeca koja se odluce da izvrse nove procene kapitala, na sta obavezuje i Zakon o preduzecima, a taj rok je produzen do jula naredne godine. Alternativa, da se izvrsi revalorizacij a postojecih procena, povlaci za sobom manji trosak u postupku kontrole. Za velika preduzeca on iznosi pet, za srednja tri i za mala hiljadu dinara.

Uz to, od momenta kada preduzece donese odluku da ulazi u proces svojinske transformacije, za kontrolu zakonitosti tog postupka do njegovog zavrsetka, duzno je da plati po skali prve tarife: jos 20.0 00 dinara za velika, deset za srednja i pet hiljada za mala preduzeca. Tako, verifikacija i kontrola nove procene vrednosti kapitala i kontrola postupka same transformacije, kostace ukupno veliko pre duzece 40.000 dinara, odnosno, ukoliko se odluci za revalorizaciju procene kapitala ukupan trosak bio bi 25.000 dinara.

Za donosenje ovog "tarifnika" objasnjenje je da transformacija ne moze da bude besplatna za preduzeca i da troskove ovih poslova neko mora i da pokrije. Podloga za njegovo donosenje nalazi se u novom zakonu o privatizaciji, u kojem je predvidjeno donosenje posebnog akta kojim ce se regulisati troskovi koje snosi preduzece u odnosu na Direkciju. To je sada i ucinjeno, a Pravilnik o troskovima nos i potpis resornog ministra. Valja podsetiti da je svojevremeno postojala ideja da i procenjivaci (preduzeca i ovlasceni procenjivaci), takodje, plate poprilicnu taksu za dobijanje dozvola za ove posl ove. Od toga se, medjutim, odustalo, jer u zakonu nije postojao pravni osnov za takvu odluku. Ako bismo se bavili malo matematikom dosli bi do interesantnih zakljucaka, kako na strani para koje ce drzava, pre svega njen budzet, sakupiti na ovaj nacin, tako i o tome kako ce se "ispomoci" sama preduzeca. Njima, naime, zakon omogucava da svaki akcionar koji sklopi ugovor o dobijanju ili kupovini akcija mora izdavaocu tih akcija da plati 50 dinara. Velika preduzeca sa hiljadu ili vise hiljad a zaposlenih samo od internih deonicara mogu tako da prikupe solidnu svotu za pokrivanje troskova svoje vlasnicke transformacije.

B. Jager