KO I KAKO MOZE DA RESAVA CRNOGORSKI IZBORNI SPOR

Protiv resenja Republicke izborne komisije moze se izjaviti zalba samo ovom sudu cije odluke ne podlezu nikakvom preispitivanju Saveznog ustavnog suda, kaze Slobodan Vucetic, sudija Ustavnog suda Srbije

Nakon proteklih predsednickih izbora u Crnoj Gori opstoj izbornoj pravno- politickoj konfuziji dodat je i "slucaj Bulatovic". Ovoj poslednjoj zavrzlami nesumnjivo je doprineo i sam Momir Bulatovic najavom da ce zatraziti strucnu arbitrazu Saveznog ustavnog suda i Saveznog suda o navodnim neregularnostima u izbornoj proceduri. Ko je i za sta nadlezan po ovim pitanjima kao i kako se takvi sporovi resavaju, za "Nasu Borbu" tumaci Slobodan Vucetic, sudija Ustavnog suda Srbije.

- U vezi s tim, prema Ustavu Crne Gore i Zakonu o izboru predsednika Crne Gore nema nikakvih dilema. Naime, Ustav Crne Gore predvidja (clan 113) da Ustavni sud Crne Gore odlucuje o izbornim sporovima. Dakle, protiv resenja Republicke izborne komisije moze se izjaviti zalba samo ovom sudu kako je predvidjeno i u clanu 114 Zakona o izboru odbornika i poslanika u Crnoj Gori koji se u pogledu zastite birackog prava shodno primenjuje i kad je rec o izboru predsednika Republike. Poznato je, takodje, da su odluke Ustavnog suda Republike konacne, opste obavezne i izvrsne. Odluka republickog Ustavnog suda, ne podleze nikakvom preispitivanju od strane Saveznog ustavnog suda, jer ustavno sudstvo nije dvostepeno.

Sta se, dakle, dogadja nakon odluke Ustavnog suda Crne Gore?

- Na kraju, posle konacne odluke Ustavnog suda Crne Gore, koja ce uslediti u vrlo kratkom roku, kao i posle zvanicnog nalaza i saopstenja posmatracke misije OEBS, pravno gledano mora se staviti tacka na sporove u vezi sa ovim pitanjem.

Kako komentarisete Bulatoviceve navode o brojnim nepravilnostima?

- Nije mi poznato da li su i u kojoj meri osnovani navodi da je bilo, na primer, unosenja u biracke spiskove lica koja nemaju biracko pravo, koja nisu drzavljani Crne Gore i nemaju prebivaliste u ovoj Republici, ili o tome da li je bilo pritisaka ili drugih neregularnosti na samim birackim mestima. Ako je bilo ovih pojava i ima dokaza o tome, siguran sam da ce Ustavni sud Crne Gore takve dokaze uvaziti. Medjutim, kad je rec o najspornijem pitanju, a ono se tice roka u kom se moze vrsiti ispravka i dopuna birackih spiskova, mislim da prigovori te vrste nisu osnovani. Naime, za razliku od izbornog zakona Srbije koji predvidja (clan 22) da se biracki spisak zakljucuje 15 dana pre odrzavanja izbora, Zakon Crne Gore o izboru odbornika i poslanika (clan 83) predvidja: "Na dan izbora ne mogu se vrsiti nikakve promjene u izvodima iz birackih spiskova." Dakle, promene u birackim spiskovima, na zakonom predvidjen nacin, mogu se ciniti sve do dana odrzavanja izbora. To podrazumeva i mogucnost promena u birackim spiskovima kako uoci prvog tako i uoci drugog izbornog kruga, jer je i u prvom i u drugom slucaju istovetno znacenje odredbe da se izmene mogu vrsiti do dana izbora. Isto kao sto je petog oktobra bio dan izbora tako je i 19. oktobra bio - dan izbora i sve do ponoci 18. oktobra mogle su se ciniti izmene u birackim spiskovima. Ovo resenje i tumacenje je logicno s obzirom da se zasniva na ustavnom pravu gradjana da ostvaruju biracko pravo. To pravo je starije od bilo kakvih politickih i stranackih interesa ili eventualnih administrativnih gresaka na osnovu kojih je neko neosnovano izostavljen s birackog spiska, a neko neosnovano unet u ovaj spisak. A, kada je rec o najcesce isticanom prigovoru da je glasanje bilo neregularno zato sto se obavljalo i posle 20 casova, treba znati da clan 69 crnogorskog Izbornog zakona predvidja da ce se biracima koji su se zatekli na birackom mestu u trenutku zatvaranja (a to je 20 casova) omoguciti da glasaju. Prema tome, i u tom pogledu biracki odbori i gradjani su se ponasali u skladu sa Zakonom.

Bojana Oprijan-Ilic