NASTAVAK SUDJENJA "CETVORICI IZ CELEBICA"
Svedoci protiv "svojih" optuzenih
Mirko Klarin
dopisnik "Nase Borbe" iz Haga
Tri generala Armije Bosne i Hercegovine i dva direktora komunalnog
preduzeca iz Konjica brzo su se odazvali pozivu za svedocenje koji im je - pod
pretnjom kazne - upucen prosle nedelje iz Haskog tribunala. Juce se na klupi za
svedoke nasao general Arif Pasalic, bivsi komandant IV korpusa Armije BiH, a
pre njega su svedocili Fadil Zebic i Kemal Dzajic, bivsi i sadasnji direktor
komunalnog preduzeca "Standard" u Konjicu. Nakon Pasalica, svedocice jos i
generali Jovan Divjak i Esad Ramic.
Svedocenjem komunalaca iz Konjica tuzilac je zeleo da dokaze kako su neki
od zatocenika - za koje optuznica tvrdi da su ubijeni u logoru Celebici - zaista
mrtvi. U tome je, u prilicnoj meri, uspeo. Direktori Zebic i Dzajic su, naime,
potvrdili da je njihovo preduzece u leto 1992. godine "izvrsilo usluge" prevoza,
smestaja u mrtvacnicu ili predaje rodbini tela devet osoba koje su preminule u
Celebicima. O tome, cak, postoji i uredna dokumentacija (putni nalozi, relacije
prevoza pokojnika i sl.) koji su prilozeni sudu. Imena vecine preminulih iz tih
dokumenata su se, inace, cesto proteklih meseci cula pred Haskim tribunalom u
svedocenjima ocevidaca njihovog teskog prebijanja u logoru, pre svega od strane
optuzenih Hazima Delica i Esada Landza. Sada je, medjutim, nesumljivo potvrdjeno
da oni jesu mrtvi, a na sudijama je da presude da li je njihova smrt posledica
tretmana kojem su bili izlozeni u logoru.
U ispitivanju generala Arifa Pasalica tuzilac se posebno interesovao za lanac
komandovanja i disciplinske odgovornosti u Armiji BiH. Prema generalu, inace
bivsem potpukovniku JNA, u Armiji BiH je postojao lanac rukovodjenja i
komandovanja, koji se protezao od Vrhovne komande do komandi svake pojedine
jedinice na terenu. Postojao je, takodje, i sistem utvrdjivanja odgovornosti i
kaznjavanja za krsenja vojnih pravila i discipline, u kojem je svaki komandant
snosio odgovornost za svoje potcinjene jedinice. Na pitanje da li je ikada cuo da je
Zejnil Delalic, kao komandant Prve takticke grupe, pokrenuo disciplinski postupak
protiv nekog od svojih potcinjenih, general Pasalic je odgovorio da mu to nije
poznato. Pasalic je, takodje, negirao da je bio u nadredjenom polozaju u odnosu na
optuzenog Zejnila Delalica. "On je uvek bio vezan za vise instance", rekao je
Pasalic za Delalica, pominjuci, na prvom mestu, nacelnika Vrhovne komande
Sefera Halilovica. A kada je u novembru 1992. Prva takticka grupa usla u sastav
IV korpusa pod njegovim zapovednistvom, Zejnil Delalic je - rekao je juce Pasalic
- vec napustio Konjic u nepoznatom pravcu. Sam Pasalic je juce, pred Sudom, dao
dve - u velikoj meri - protivurecne verzije Delalicevog nestanka i onog sto je
sledilo (vidi okvir).
U unakrsnom ispitivanju svedoka optuzbe, odbrana je dobila, i iskoristila,
sansu da slucaj logora Celebici smesti u siri kontekst agresije na BiH, granatiranja
Konjica i razaranja okolnih muslimanskih i hrvatskih sela. Medjutim, vec na
samom pocetku procesa, tuzilac je odbrani jasno stavio do znanja da joj sve to
nece sporiti... ali i da to ne moze da bude opravdanje za zlocine koji su se, prema
optuznici, sredinom 1992. dogodili u logoru Celebici.
"Prljavi ves" branitelja Konjica
Tokom jucerasnjeg svedocenja generala Pasalica, tuzilac je u jednom
trenutku zatrazio da se Sudu prikaze video-snimak intervjua kojeg je isti svedok
krajem decembra 1992. dao lokalnoj televiziji u Jablanici. Pasalic, u tom intervjuu,
kaze da su u Konjicu uhapseni "neki vazni clanovi Armije BiH": Jovan Divjak i
Zejnil Delalic. Objasnjava da je to "moralo da se uradi", jer su se u Konjicu
"desavale strasne stvari": ljudi su nestajali ili ubijani; bilo je "nekontrolisane
razmene zarobljenika";nestajala je hrana i vojna oprema... sto je sve pocelo da
utice na moral boraca i siri nepoverenje u vlast. Istraga je, rekao je tom prilikom
Pasalic, utvrdila da Divjak nije u sve to ukljucen, te je njegov slucaj, zbog "manjih
disciplinskih prekrsaja", uputila na dalje razmatranje Vrhovnoj komandi u
Sarajevu, dok su ostali, ukljucujuci i Delalica, predati istraznom sudiji.
U odgovorima na pitanja tuzioca, Pasalic je bio manje kategorican u pogledu
Delaliceve odgovornosti: potvrdio je da je protiv njega podigao krivicnu prijavu
"jer je otisao iz Konjica bez odobrenja", ali - kako je rekao - "bez prejudiciranja
krivice, samo da se stvari izvedu na cistac. Rekao je da ne zna sta je dalje bilo s
njegovim slucajem.
Nepunih pola sata kasnije, u odgovoru na tuzioceva pitanja povodom jednog
Delalicevog pisma koje je prilozeno dokazima, general Pasalic je potvrdio da je
sredinom novembra 1992. - dakle mesec dana pre istrage i krivicne prijave -
"savetovao Delalicu da se za izvesno vreme skloni iz Konjica, iz razloga
bezbednosti", te da mu je, cak, licno predao falsifikovanu hrvatsku iskaznicu koja
je trebalo da mu omoguci kretanje po teritoriji pod kontrolom HVO!?
Odbrana, verovatno, nece propustiti da, tokom unakrsnog ispitivanja generala
Pasalica, ukaze na ovu "malu nedoslednost" u njegovom opisu Delalicevog
"nestanka" iz Konjica.
|
|