EVROPSKE ANALIZE ISHODA CRNOGORSKIH IZBORA
Pobeda Djukanovica - losa vest za beogradski rezim
Izborna masina kojom je Slobodan Milosevic vesto namipulisao tokom
prve decenije vladavine odjednom je - zaribala. Strani analiticari konstatuju da
novi predsednik Crne Gore ima na raspolaganju ustavne instrumente kojima
moze bitno da ogranici manevarski prostor predsednika SRJ
Mirko Klarin
dopisnik "Nase Borbe" iz Brisela
Vise nego pobednikom Djukanovicem i porazenim Bulatovicem, evropski
komentatori se u prvim analizama ishoda predsednickih izbora u Crnoj Gori
bave politicarem koji u tim izborima nije ni ucestvovao: predsednikom SR
Jugoslavije, Slobodanom Milosevicem.
Dva su pitanja u sredistu njihovih analiza. Prvo je: kako ce se
Djukanovicev izbora na polozaj predsednika Crne Gore odraziti na moc i
poziciju predsednika SRJ? Drugo pitanje izvire iz negativnog odgovora na prvo
i glasi: kako ce reagovati i sta ce uciniti Milosevic da bi sprecio dalju eroziju
svoje licne vlasti?
Odgovor na prvo pitanje, kako smo vec nagovestili, nepodeljeno je
negativan: opsta je ocena da Djukanovicev izbor predstavlja "jako losu vest za
Milosevica", kako je to u briselskom "Soaru" formulisao Pol Matil. Jer se, kako
u pariskom "Mondu" konstatuje Oten-Ziro, "umnozavaju vrlo nepovoljni znaci"
po aktuelnog predsednika SRJ. Svi, naime, podsecaju da je ovo treci
Milosevicev poraz u poslednjih mesec dana, na izborima na kojima nije licno
ucestvovao.
Tri poraza
Najpre je njegova "leva koalicija" ostala bez vecine u Skupstini Srbije, pa
je njegov kandidat Lilic doziveo ponizenje u pobacenim predsednickim
izborima, da bi sada i vrhunska vlast u Crnoj Gori iz ruku odanog Bulatovica
presla u posed Miloseviceve "crne ovce", kako AFP kvalifikuje Djukanovica.
- Izborna masina, kojom je Milosevic tako vesto manipulisao tokom prve
decenije svoje vlasti, odjednom je zaribala - primecuje Reno Zirar u "Figarou."
Sve u svemu, "Milosevic je u nevoljama" - konstatuje Endrju Gambel u
londonskom "Indipendentu" - mada, poucen iskustvom iz prosle zime, priznaje
da se ne usudjuje da sklapa opklade u pogledu trajanja njegove vlasti.
Prema svim evropskim analizama, Djukanovicev izbor je "losa vest" za
Milosevica pre svega zbog sadasnjeg ustavnog polozaja Crne Gore, i
mogucnosti njenog predsednika da blokira sve eventualne pokusaje da se on
promeni, odnosno da se predsedniku SRJ obezbede veca ovlascenja od
sadasnjih, protokolarno-ceremonijalnih, koja je Lilic tako dostojanstveno nosio.
Djukanovic bi, naime, mogao da se postara da vlast bude u Ustavu, tj. u
federalnom Parlamentu, a ne "tamo gde se Miloseevic nalazi", kako su prilikom
njegovog transfera iz Srbije u Federaciju konstatovali mnogi strani analiticari.
Sada, medjutim, konstatuju da vlast bas i ne mora da se seli za Milosevicem,
odnosno da novi predsednik Crne Gore ima na raspolaganju ustavne
instrumente, kojima je u stanju da bitno ogranici njegov manevarski prostor.
Druga po Milosevica "losa vest" bi, prema evropskim analiticarima, bio
Djukanovicev pokusaj da zaista ostvari "reformski program" s kojim je izasao
pred birace. Mnogi to, naime, ne uzimaju za garantovano, odnosno podsecaju
da Djukanovic, ipak, nije "reformski vitez" koji stize na "belom konju", da
svoju "sjajnu karijeru duguje Milosevicu"; te da je sve do nedavno bio
"Bulatovicev sticenik, a ne rival."
Ozbiljni zadaci
Ukoliko zaista misli ono sto je u preizbornoj kampanji govorio,
Djukanovic bi sada morao, pre svega, da insistira da na kljucnu poziciju
federalnog premijera dodje neki "njegov covek", koji ce pokrenuti istinske
politicke i ekonomske reforme, poceti zemlju da izvodi iz medjunarodne
izolacije. Uz to, treba da otvori vrata svetskih finansijskih instituticija i
omoguciti zemlji pristup neophodnim stranim kreditima, uspostavi saradnju sa
haskim Tribunalom, zalozio se za politicko resenje kosovskog problema i za
ispunjavanje svih ostalih, politickih i ekonomskih uslova, kojima EU i ostatak
sveta uslovljavaju razvoj odnosa sa SR Jugoslavijom.
Pojedine agencije i mediji su, tim povodom, citirali izjavu
neidentifikovanog zapadnog diplomate, po kojem bi Milosevic pre mogao da
"pusti Crnu Goru da se odvoji, nego da prihvati reforme za koje se zalaze
Djukanovic." Za Milosevica bi, kaze pomenuti diplomata, odvajanje Crne Gore
bilo "manje zlo", od gubitka socijalistickog monopola vlasti, koji bi bio
neminovna posledica ekonomske i politicke liberalizacije.
Mogucne reakcije
To je jedan, i za sada usamljen, odgovor na drugo pitanje, kojim se nakon
crnogorskih izbora bave evropski analiticari: kakva ce biti Miloseviceva
reakcija na Djukanovicev izazov? Mada konstatuju kako je "doziveo seriju
udaraca", evropski analiticari procenjuju da Miloseviceva vlast, barem na
srednji rok, nije ugrozena. Da bi to dokazao, Milosevic ce, smatra vec
pomenuti Pol Matil, "verovatno biti spreman da zestoko udari." U slucaju da
novi crnogorski lideri "odu predaleko", predsednik SRJ bi - po ovom uglednom
belgijskom "koemunistologu" - mogao da proglasi vanredno stanje u tom
"politicki znacajnom i strategijski delikatnom prostoru, koji je za Srbiju izlaz
na more i ujedno jedina baza jugoslovenske mornarice."
U svakom slucaju, zakljucuju evropski analiticari, Djukanovic ce morati
da se "krece veoma oprezno", ne samo zbog nepredvidljivih reakcija
Milosevica, vec i zato sto je pola Crne Gore glasalo za Bulatovica u uverenju
da je - kako to formulise londonski "Indipendent" - "podvrgavanje centralizmu
opreznija opcija od suprostavljanja centralizmu."
Pojedini analiticari upozoravaju i na rizik da obojica predsednickih
kandidata budu diskreditovani, s obzirom na ogromnu kolicinu prljavog vesa
koji su javno prali u svojim predizbornim obracunima. Ako je tacan makar i
mali deo toga sto su jedan o drugome rekli, primetio je uoci izbora jedan
zapadni diplomata, "obojica pre zasluzuju da budu uhapseni, nego da budu
predsednicki kandidati." A nakon sto su izbori zavrseni kako su zavrseni,
Milosevic bi mogao pasti u iskusenje da upravo tako postupi i pokaze kako je
SR Jugoslavija, uprkos svemu, ipak "pravna drzava."
|
