DRAGAN TARLIC, BUDUCA ZVEZDA CIKAGA

Vladimir Stankovic

Majkl Dzordan je bio senzacija, Fabricio Raul Oberto otkrice, Erik Striulens iznenadjenje, Arturas Karnisovas "igrac koji se vratio" ali igrac koji je, uz Dzordana na 8. Mekdonalds turniru najvise ispunio ocekivanja bio je Dragan Tarlac. Centar Olimpijakosa definitivno je uverio, i sebe, i ljude iz NBA, i citav kosarkaski svet da je zreo za NBA ligu. Zasluzeno se nasao u idealnoj petorci turnira kao sto ce se, jednog dana, naci u dresu "bikova" protiv kojih je u subotu igrao.

Kada ce doci taj dan?

- Ne znam jos uvek, ali posle Pariza osecam da je blizi nego ikada. Mozda na kraju ove sezone, mozda na kraju iduce. Ugovor sa Olimpijakosom je do juna 1998, onda sam potpuno slobodan da odlucim sta cu, gde cu i kako cu.

Kako je izgledalo igrati protiv Longlija i Veningtona?

- Duda Ivkovic me je odlicno pripremio, ne samo fizicki. Rekao mi je da ce me oni posebno testirati na sve nacine, od onih cisto kosarkaskih do sitnih provokacija. Trazio je od mene da igram sto jednostavnije, bez teznje za efektnim potezima. Bio sam spreman i raspolozen i na kraju je sve ispalo dobro, svi su mi cestitali.

Koji svi?

- Igraci Cikaga, kao i trener Fil Dzekson. Sreli smo se u hodniku, stisnuo mi je ruku i u tipicno americkom stilu rekao: "Fantastic job". Moj direktni rival Luk Longli odusevio me je iskrenoscu. Jednostavno mi je rekao: "Moras da dodjes".

Da li si razgovarao sa Kukocem?

- Jesam, na terenu. U hotelu smo se slabo vidjali, svako je imao svoj ritam i svoje obaveze. I on me je ohrabrio da dodjem. Rekao mi je da cu sigurno imati mesto i igrati uspesno.Te reci podrske puno mi znace.

Kako si se osecao posle meca?

- Ispunjen zadovoljstvom do kraja. Saznanje da me posle Pariza u Cikagu i uopste u NBA vise cene nego dosad mnogo mi znaci. Dosad su me gledali na kasetama, generalni menadzer Dzeri Kraus dolazio je u Atinu ali to nije isto. Sada sam bio pred ocima celog strucnog staba svih igraca i cele Amerike.

Ivkovic kaze da ti za odlazak u NBA fali jos ova godina?

- Nisam zeleo da idem prosle sezone jer sam osecao da jos nisam dovoljno spreman. Mislim da je odluka bila ispravna. Dosadasnji tok sezone i ovaj turnir u Parizu, to su potvrdili.

Koliko je blizu odluka o odlasku?

- Rekao sam da jos ne znam, ali je sve izvesnije da cu otici. Ima vremena do kraja sezone, videcemo kako ce se stvari razvijati, sta ce "pulsi" uraditi na planu renoviranja tima.

Kakav je "generalni osecaj" posle susreta sa Cikagom?

- Da nisu "sa drugog sveta". Jesu bolji, ali Evropa se priblizava velikim koracima. Razliku prave 3-4 najvece zvezde, ostali su dobri ili odlicni igraci ali mnogi od njih nista posebno ne bi uradili u Evropi.

Ako odes u Cikago nece biti smetnji da igras za reprezentaciju Jugoslavije vec na sampionatu sveta u Atini iduce godine?

- Naravno da nece. Ja se nadam da cu igrati cak i ako ne odem. Nadam se da ce KSJ ove godine biti uporniji u nastojanju da nekako nadje resenje sa grckom federacijom kako bismo Pedja Stojakovic i ja igrali za Jugoslaviju sto nam je obojici velika zelja. Ako odem, igracu sigurno na Mundijalu.

Sta mislis o americkom "drim timu IV"?

- Rano je za bilo kakve prognoze, oni ce svakako biti favoriti, ali ako bismo bili kompletni...

Misao je ostala nedorecena, ali se nastavak podrazumeva. Sa Divcem, Tarlacem, Stojakovicem, mozda i Paspaljem i Evropa ce u Atini imati svoj "drim tim". Jugoslovenski!