Utorak, 21. oktobar 1997.

MRSAVE SANSE ZA POVECANJE PROIZVODNJE I IZVOZA DO KRAJA GODINE

Kad radis manje, imas vise u kasi

Smanjicu proizvodnju i odustacu od izvoza da ne bih povecao gubitke. Kurs je neatraktivan, napolju su cene male, a kod kuce niko ne placa, porezi rastu i svi me kradu, objasnjava jedan privrednik kako se "uspesno" ostvaruje ovogodisnja ekonomska politika

Ciljevi ekonomske politike za narednu godinu nece se menjati, jer se, kako tvrde zvanicnici, ovogodisnji uspesno ostvaruju. A istina je da za promene zaista nema razloga, posto u 1998. treba realizovati ono sto u ovoj godini nije uspelo da se postigne. Rast industrijske proizvodnje, priznao je i savezni ministar za unutrasnju trgovinu, Milorad Miskovic, nece dostici plansku projekciju od 13,9 odsto i, verovatno, iznosice izmedju 8 i 9 odsto.

Prema prognozi Instituta za spoljnu trgovinu, i pored deviznih kredita raspodeljenih letos izvoznicima, povecanje ovogodisnjeg izvoza tesko da ce premasiti 22 odsto, sto znaci da ce se u poslednjem kvartalu smanjivati sadasnja stopa rasta izvoza, za prvih devet meseci od 28 procenata. Tu ni barteri nece moci da pomognu, jer su jednostavno pukli, i posle ubedjivanja ruskih partnera da puste gas, predstoje isto tako mucni razgovori sa Kinezima, koji traze da se plati isporucena nafta, s obzirom da izvoz jugoslovenske robe na ovo trziste ne ide.

Politicki marketing

Namera da se vrati devizni kurs, koji je i ovog vikenda odmileo za koji promil navise, povlacenjem viska novcane mase i vecom ponudom deviza, stvara po principu spojenih sudova probleme na drugoj strani. Sudeci po tome da nema pritiska na zvanicno devizno trziste, gde se za sada izmiruju svi zahtevi, preduzeca nemaju dinara za kupovinu deviza, sto istovremeno znaci da su devize od kredita Fonda za razvoj utrosene za uvoz za proizvodnju do kraja godine i da ne treba racunati na dodatni impuls u narednim mesecima.

Drugim recima, finalizovace se uglavnom ono sto je vec zapoceto. Industrijska proizvodnja do kraja godine ne moze bitnije da se oporavi, tvrde strucnjaci, jer privredi nedostaje obrtni kapital, drzavna raspodela para je zavrsena, a banke, kojima je takodje u poslednje vreme istanjena likvidnost, u narednih mesec-dva nece biti u stanju da uskoce sa svojim kreditnim injekcijama. S jedne strane zato sto su pojacano oprezne u pogledu toga kome pozajmljuju novac, s druge strane jer ga nemaju i racunaju na dalje smanjivanje depozita.

- Primedbe izvoznika da sadasnji devizni kurs nije dovoljno stimulativan lako se mogu prevazici izvoznim podsticajima i drugim kvalitativnim stimulativnim merama za podsticanje izvoza, izjavio je Milorad Miskovic, savezni ministar za unutrasnju trgovinu. Ovakva izjava, samo dva meseca do isteka poslovne godine, spada u goli politicki marketing, jer i vrapci znaju da u saveznom budzetu para za podsticanje izvoza jednostavno nema. Doduse, PKJ je zahtevala, a Savezna vlada na tome radi, preispitivanje carinskih tarifa, kako bi se smanjila carinska opterecenja na sirovine i repromaterijale kojih nema dovoljno na domacem trzistu, ne bi li jugoslovenska roba postala konkurentnija na spoljnjem, a jeftinija na domacem trzistu. Efekti takvih poteza na kraju poslovne godine na bilanse proizvodnje i izvoza definitivno ne mogu biti znacajni.

Takodje, ove mere tesko da mogu bitnije preokrenuti strukturu uvoza, koja je u 1997. definitivno pomerena sa sirovina i repromaterijala ka robama siroke potrosnje. Domaci izvoznici, optereceni visokim troskovima proizvodnje i niskim izvoznim cenama, jos uvek sopstveni rentabilitet mogu da nadju pre svega u kompenzacionim poslovima, odnosno ako devizni priliv od izvoza utrose na uvoz i na domacem trzistu prodaju robu siroke potrosnje ili sirovine i repromaterijale drugim privrednim subjektima (za sada sticung jos nije uzeo veceg maha). Naravno, po cenama koje su kod kuce, i pored male ovogodisnje inflacije, jos uvek znatno vise od onih na inostranom trzistu. Ta margina je razlicita, ali ima roba kod kojih ona (odnosno razlika u cenama) iznosi i preko 30 odsto. Znacajan broj preduzeca zato, najverovatnije, nece skromne raspolozive devize i dinare utrositi za povecanje proizvodnje i izvoza u preostala dva meseca.

Omca oko vrata

Izjava jednog direktora, kojeg su do juce tapsali po ramenu jer za vreme sankcija nije otpustio radnike i jer se batrgao da nesto proizvodi i izvozi, sasvim dobro opisuje situaciju u kojoj se nalazi veliki broj preduzeca. - Smanjicu proizvodnju i odustacu od izvoznog posla, jer tako mogu samo da zategnem gubitasku omcu oko vrata. Napolju su cene male, a devizni kurs neatraktivan, kod kuce niko nista ne placa, a poreze dize ko kako hoce i svi me kradu. Otpusticu visak radnika, pa neka mi neko dokaze da je to neekonomski i nepatriotski potez, kaze on.

Kad na kraju godine zvanicna statistika bude objavila da je ostvaren upola manji rast drustvenog proizvoda od projektovanog (sto je vec i zvanicno potvrdjeno) i najmanje za pola manji rast izvoza od planiranog (sto se jos uvek ne priznaje), a politicari budu rekli da je i to dobro jer je istovremeno odrzana "relativna cenovna i valutna stabilnost", treba se setiti ove direktorske price. Ona je, naime, realna osnova sa kojom privreda ulazi u 1998.

Bojana Jager

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /