PREDSTOJI LI RAST KAMATNIH STOPA

Ako se nastavi sa restriktivnom monetarnom politikom, kakva se primecuje od septembra, moguce je odrzavanje sadasnjeg deviznog kursa. Da li ce smanjena ponuda novca, a narasla traznja, uticati na rast kamatnih stopa, u najvecoj meri zavisi od toga da li ce NBJ uspeti sa "finom" regulacijom novca, kaze Nikola Arandjelovic, direktor Trzista novca

Bojana Jager

U petak, kada je pocela i isplata penzija, zabelezen je apsolutno najnizi promet na beogradskom Trzistu novca u citavom ovom mesecu, a razlog je izuzetno skromna ponuda dinara. Iznosila je svega oko 500 hiljada dinara (u oktobru, inace, najniza ponuda novca zabelezena je u prvom danu ovog meseca u iznosu od 3,2 miliona dinara), dok je istovremeno traznja bila oko 10 miliona dinara. Ujedno, u petak je na Trzistu registrovana i najvisa oktobarska kamatna stopa na nivou od 6,5 odsto mesecno. Do tada, u ovom mesecu, najvisa kamata zabelezena je polovinom oktobra i iznosila je mesecnih 6,1 odsto, a najniza se kretala oko 5 procenata.

Iznoseci ove podatke direktor Trzista novca, dr Nikola Arandjelovic, konstatuje da je u ovom mesecu situacija vrlo nestabilna i da je uglavnom karakterise da se vise novca trazi, nego sto se nudi. "Slucaj" od petka, takodje, ne daje realnu sliku pomenute neravnoteze, jer mnogi pretendenti na pozjamljivanje novca, uglavnom na kratak rok od desetak dana, odustaju kad saznaju kakvo je stanje na Trzistu.

Nivo prometa na finansijskom trzistu najtesnje je vezan za stanje ziro racuna banaka, na kojima se u "crni petak" nalazilo 244 miliona dinara, dok su minusi bili teski 55 miliona dinara. U prvih 17 dana oktobra prosecno stanje ziro racuna banaka iznosilo je 277 miliona dinara, a prosecni minusi 56 miliona dinara, sto znaci da stanje krajem prosle nedelje nije bitnije odstupalo od toga i da postoje i drugi razlozi za ovako nizak promet. Po misljenju dr Arandjelovica, banke nisu nudile novac, jer su i one oprezne, posto u narednim danima, zbog uvecanih isplata (plata i penzija), ocekuju dalji pad svojih depozita. Uz to i debljinu njihovih racuna valja uzeti sa rezervom, jer su realne obaveze daleko vece od ovih sredstava, upozorava ovaj ekonomista.

U ovom mesecu, za proteklih 17 dana, na Trzistu novca obavljen je ukupan promet od 158 miliona dinara (80,3 miliona na strani novca i 78,5 miliona preko hartija od vrednosti). To je manje nego u avgustu i septembru, u kojem je promet preko Trzista bio 380 miliona dinara, sto, takodje, svedoci da novca ima sve manje. Doduse visok iznos prometa i na Trzistu novca i jos veci na Beogradskoj berzi u septembru, rezultat je i vece prodaje drzavnih i obveznica NBJ u tom mesecu, kada je na ove hartije povecana i kamatna stopa na tri odsto mesecno.

Na osnovu toga dr Arandjelovic zakljucuje da ocito banke i privredni subjekti sve vise beze od rizicnih plasmana i odlucuju se da visak novca investiraju u sigurne hartije, makar i po nizoj kamati. On Centralnoj banci preporucuje da se u vecoj meri okrene upravo intervencijama na novcanom trzistu i da taj instrumentarij prevashodno koristi za kreiranje i povlacenje dinara, sto je do sada cinila tek delimicno. Ako zeli da povuce deo novca zbog stabilizacije deviznog kursa i cena, kako je to i proklamovala, NBJ bi trebala da se odluci i na nesto vise kamate na ove vrednosne papire, mada postoji opasnost da povecanje kamatnih stopa na drzavne i obveznice Centralne banke povuce za sobom i ostale kamate navise, zajedno za pokretanjem negativne inflatorne spirale. Tim pre bi trebalo razmotriti mogucnost da se pri ovoj kamatnoj stopi na pomenute hartije od vrednosti uvedu jos neke povlastice za njihove kupce, kako bi postale atraktivnije, smatra dr Arandjelovic.

- Ocito je da treba nastaviti sa politikom smanjenja novcane mase, ali kroz finu regulaciju i svakodnevnu intervenciju Centralne banke na finansijskom trzistu (to naravno podrazumeva ne samo da NBJ prodaje svoje vec i da kupuje tudje hartije od vrednosti). U svakom slucaju ne bi trebalo da se Centralna banka odluci da novac povuce preko daljeg povecanja obavezne rezerve banaka, jer bi to dovelo do poremecaja na finansijskom trzistu i uslovilo rast kamatnih stopa. Ukoliko se nastavi sa restriktivnom monetarnom politikom, kakva se primecuje od kraja septembra, i smanjivanjem novcane mase, moze se ocekivati odrzavanje sadasnjeg deviznog kursa. Praksa, naime, govori da do porasta kursa (ne zanemarujuci inflatorna ocekivanja i opstu klimu pred izbore) uvek dolazi kad je stanje na racunima banaka vece i suprotno od toga. Oktobar to u najboljem smislu potvrdjuje. U proslom mesecu na ziro racunima banaka nalazilo se u proseku 346 miliona dinara, u oktobru 277 miliona dinara, i rast crnog kursa je zaustavljen.

Smanjena ponuda novca u oktobru i narasla traznja (u ovom mesecu na Trzistu novca registrovana je traznja od 131,5 milion dinara i ponuda od 87,8 miliona dinara) svakako mogu dovesti do rasta kamatnih stopa. No, i to u najvecoj meri zavisi od toga kako ce NBJ voditi kreditno monetarnu politiku i regulisati kolicinu novca. Ako se to bude cinilo na odgovarajuci nacin, uz druge ekonomske mere, ne bi trebalo ocekivati veci rast kamata. U protekla tri do cetiri meseca one su se ustalile na nivou od 6 do 6,5 odsto mesecno, a bilo je dana, u zavisnosti od ponude i traznje, kada su kamate padale i na 5 procenata mesecno ili rasle do 7 odsto mesecno. Uz pametnu politiku kamatne stope bi se mogle odrzati u tom rasponu. Naravno, ne treba zaboraviti na pravi lek, a to je restrukturiranje i sanacija bankarskog sistema, kaze dr Arandjelovic.