DR DRAGAN KUBUROVIC, NOVI REKTOR BEOGRADSKOG UNIVERZITETA

"Znate, ja sam uporan covek. Svako jutro, kad podjem od kuce, ici cu prvo u jedno, a onda u drugo ministarstvo, nekom ce se, valjda, na kraju smuciti"

Trudicu se da ostanem covek univerziteta: Dr Dragan Kuburovic

Olga Nikolic

Posle zakasnelog raspisivanja izbora na Beogradskom univerzitetu i niza peripetija koje su pratile ovo glasanje, krajem prosle nedelje Univerzitet je konacno dobio rektora.

Dr Dragan Kuburovic, redovni profesor Stomatoloskog fakuklteta, prorektor BU od '91. i v. d. rektora od marta '97, izabran je sa 51 glasom (od 76) za novog rektora najstarije i najvece akademske ustanove u drzavi. U razgovoru za "Nasu Borbu", dr Kuburovic govori o proteklim, ali i buducim zbivanjima na Beogradskom univerzitetu i kljucnim potezima vezanim za ponudjeni program rada.

- Objektivno receno, covek ne moze da se raspise u programu. Jedno od tezista u mom programu je vracanje legata. To uopste nisu naivne cifre, samo od opstine Stari grad, po ovom osnovu, Univerzitet u Beogradu treba mesecno da dobija 25-30 hiljada, a imamo Vracar s jos vise legata i ostale beogradske opstine. Laz je da svi drzavni univerziteti u svetu zive samo od drzave. Drzava njima daje otprilike 25 do 30 odsto sredstava, a ostalo se dobije koriscenjem profesorske pameti. Jednostavnije receno, univerziteti se u sustini bave i biznisom. A to je kod nas bilo sramota. Kad to kazem, ne mislim da profesor treba da ide nesto da prodaje.

Mi nameravamo s pres centrom da pravimo lanac knjizara. Tu ce se osim udzbenika prodavati sveske, olovke, majice, upaljaci... Odusevio sam se kad sam video koliko univerziteti u svetu imaju prihoda od svega toga. Univerzitet treba da otvara vrata i pruza sve moguce usluge, a 30 fakulteta i osam instituta nije malo. To je ono sto sam ja na nekim svojim papirima skicirao", veli novi rektor Beogradskog univerziteta.

"Nasa Borba": - Sta ce onda da dobije primat u Vasem radu?

Dr Dragan Kuburovic: - Dve stvari - ako uopste bude mogla da se stvori materijalna osnova da svi fakulteti mogu normalno da rade. S druge strane neke stvari moramo da shvatimo, a to je da neki fakulteti iz godine u godinu upisuju sve manje studenata. Tu analizu moramo napraviti. Ali verujte, ako se ne zaustavi odliv mladih ljudi koji su zagazili u univerzitetsku karijeru, to je za nas tragicno. Znate koliko nama treba godina da stvorimo drugog? Mi cemo stvoriti fond da te ljude dotiramo, da ostanu ovde.

NB: - Za sve vase ideje ipak je potrebna i potpora drzave...

D. K.: - U jednom telegramu koji sam dobio pise: "Sitni su oni ljudi koji uciteljev rad za sitno smatraju". Prema tome, moraju se neke stvari izmeniti. Znate, ja sam uporan covek, svako jutro kad podjem od kuce ici cu prvo u jedno, a onda u drugo ministarstvo, nekom ce se valjda na kraju smuciti. Verujem da upornoscu mozemo nesto da uradimo jer, ako samo sedite ovde, niko nece zakucati na vrata i reci: "Sto ste vi meni simpaticni, recite, koliko vama para treba?"

NB: - Nakon izbora rekli ste da sebi dajete rok od sest meseci za ostvarivanje programa.

D. K.: - U politici moze da se napravi zaokret u roku od 24 sata. Univerzitet nije takva institucija. Kad sam rekao sest meseci, mislio sam na jedan semestar, sto je mnogo kraci period, to je otprilike 2,5 do tri meseca. Ako se za to vreme ne oseti neko poboljsanje, mislim da covek onda ne treba da sedi ovde, jer na to vise nema moralnih prava.

NB.: - Kako iz ove perspektive komentarisete izborna dogadjanja na Univerzitetu?

D. K.: - Rektor je do sada uvek biran u junu. Za 6. oktobar dr Momcilo Babic, predsednik Saveta Beogradskog univerziteta, stvarno je doneo dokumentaciju da je 18 clanova, usmeno ili u pisanoj formi, reklo da zbog obaveza nisu mogli da prisustvuju Savetu. Ja sam i tada smatrao da smo mogli da se sastanemo, barem bi zavrsili tacke dnevnog reda koje su mogle da idu i ne bi ostao gorak ukus zbog otkazivanja Saveta u poslednjem trenutku.

Sto se tice 25. septembra, pitao sam dr Babica zasto sednica nije odrzana kad postoji institucija potpredsednika, koji u slucaju zauzetosti predsednika ima sva ovlascenja? On je kazao da je zeleo da prisustvuje tom cinu, ali da tada nije mogao da dodje zbog porodicnih problema i zato je odlozio sednicu. Ne znam kakvi problemi su bili u pitanju, ali procenjeno je da ta sednica treba da se odlozi.

NB: - Da li je to procenio predsednik Saveta ili..

D. K.: - Znate kako, predsednik Saveta je covek koji komunicira s Vladom Srbije.

NB: - Niste clan nijedne partije, kako gledate na partijski angazman vasih kolega?

D. K.: - Da kazem otvoreno, antitalenat sam za politiku, a kad sam antitalenat, tu onda nemam sta da trazim. Neukusno je govoriti, ali ja sam covek izuzetno disciplinovan i plasio sam se nekog uclanjivanja u partiju, jer bi partijska disciplina za mene bila zakon - a na mestu gde sedite, ako slepo slusate partiju, nemate sta da trazite, sudbina vam je vec poznata. Nisam, medjutim, toliki cistunac da mislim da ovde ne moze da sedi covek koji je clan neke partije. Ali bi on uvek trebalo da odvoji partijsko od univerzitetskog.

NB: - Da li je to moguce?

D. K.: - Mislim da je tesko. To mogu samo jake licnosti da odrade. Teski su pritisci. Mene stalno pitaju, kako to da JUL ima organizaciju, SPS takodje, ali ja sad mislim da na Univerzitetu deluju i partije koje nemaju zvanicnu organizaciju. Svakog interesuje Univerzitet i zeli tu da ima neke pozicije. Medjutim, koliko ce imati uticaja, to zavisi od broja clanova. Mislim da profesori treba vise paznje da obrate univerzitetu, nego svom politickom angazmanu, ali ljudi su razliciti. Kad bi se oni uvek ponasali univerzitetski, meni to ne bi smetalo. Medjutim, zna se sta je partijska disciplina, tu nema oprastanja i onda ljudi pocnu da variraju izmedju jedne i druge opcije.

NB: - Moram da Vas pitam, da li ste optimista kad je u pitanju unvierzitetska i Vasa buducnost?

D. K.: - Ja sam po prirodi optimista, ali otvoreno receno, u ovim prostorima preterani optimizam ljudima ne deluje normalno. Okruzenje je takvo da nema mesta nekom preteranom optimizmu. Nemam toliko optimizma, koliko imam unutrasnje energije. Mislim da, cim ulazem rad, onda imam pravo da budem malo optimista i da ce nesto iz toga proisteci. Ja sam ipak ovde bio kratko v. d. ali puno stvari je uradjeno, uprkos preprekama, pa ako hocete, i osporavanju mog statusa.

NB: - Da li ste pomislili na sudbinu Vasih prethodnika, dr Rajka Vracara i dr Dragutina Velickovica, koji nisu uspeli do kraja da zavrse svoje rektorske mandate?

D. K.: - Jesam, naravno, kako da nisam. Tako nesto i meni moze da se desi. Ima situacija kad covek s jedne funkcije mora da ode sticajem okolnosti. To je nesto o cemu sam razmisljao. U pocetku sam imao dilemu da li da se kandidujem ili ne i onda sam shvatio da se covek ne bori samo kad je glup ili kukavica. Ja nisam ni jedno ni drugo. Mozda sam nekad i napravio neku gresku, verovatno ce ih biti i ubuduce, ali one nikad nisu bile, niti ce biti takve, da cu zbog njih morati da odem s ove funkcije pre vremena. Ali, tragicno bi bilo da odem ako se nisam ponasao kao covek univerziteta. I zato cu se truditi, u koju god situaciju budem upao, da ostanem covek univerziteta. A na sudbinu ne mogu da uticem.