Varnica duha u JDP

Zeljko Jovanovic

"Postovana publiko, izvolite u nase pozoriste koje je malo nagorelo". Tako glasi recenica koja je, nakon jedne decenije bezuspesnog pozivanja na razum, jedino preostala umetnicima Jugoslovanskog dramskog pozorista. Najboljeg pozorista u zemlji.

Pozar koji je tog 17. oktobra u ranim jutarnjim satima opustosio ovo pozoriste nije samo sticaj losih okolnosti, javasluka ili necega sto bi se moglo nazvati nasa posla. Prosto, rec je o losoj sudbini kulture na ovim prostorima. Nije nemoguce, iako je nedopustivo, da i u pozoristu izbije pozar. Ne tako davno je na primer, stradala zgrada Opere "Fenici". Ali je ona, pre nego sto se zapalila, postojala par stotina godina. Jugoslovensko dramsko pozoriste je ove godine nameravalo da obelezi pedeset godina postojanja u cemu ga je sprecio pozar. Da nije rec o nama, proslava bi bila odlozena na neko vreme. Ovako, niko ne zna.

Jer, kako ocekivati od one podvrste ljudi koja je bila u stanju da godinama mirno slusa upozorenja iz pozorista, da sada resi, ne instalaciju, vec problem zgrade. Da li je moguce poverovati da ce cinovnici koji su u stanju nirvane prihvatili upozorenja vatrogasne isnpekcije sada kazniti odgovorne. Kako ocekivati od takozvanih ljudi, koji vec nekoliko godina mirno prelaze preko cinjenice da je Pozoriste na Terazijama potpoljeno, da je pozoriste "Bosko Buha" takodje gorelo zbog dotrajale instalacije, da se naprasno ponasaju drukcije.

Sada, kada je subina ovog pozorista prepustena komedijantu slucaju, dobroj volji onih koji o znacaju pozorusta razmisaju samo na sednicama odbora za kulturu svojih partija, jasno je da je ona zapecacena. Nase pare se ne mogu trositi na obnovu pozorista. Trebaju za orlove na krovovima grada, kosarkaske table, mulj iz reka i gradske plaze , organizovanje izbora, biciklanje "koja ce nas vratiti u svet" ...trebaju za sve osim za ono sto nama treba. Obnovu pozorista nece pomoci ni bogatuni nasih dana. Intonacija koju su primili od svojih gazda, onih koji kradu "kroz institucije sistema" glasi da kultura ne donosi profit. Jugoslovensko dramsko pozoriste sada zavisi od malog coveka, kolega glumaca i njihovog skromnog dinara. I to ce naravno, potrajati.

Ali, do tada ce nestati Jugoslovenskog dramskog pozorista. Pozoriste, i to svako zna, nije zgrada vec cudo bozije. Kada nesreca, koja je zadesila sve nas, bude rasejala glumce ovog pozorista po drugim salama, cuda ce naravno, nestati. Za nekoliko godina, koliko ce obnova najverovatnije trajati, u zgradu ce uci duhovi, aveti, mrak i neznanje. Tek tada cemo shvatiti da smo imali pozoriste koje nismo zasluzivali i da je moralo nestati. Uzrok pozara tako nije instalacija, vec varnica duha koja se prosirila svim onim tamnim uglovima pozorista u kojima su uplasene cucale mnoge vanredne uloge, mudre reci, umetnicka strast i iluzije, spalivsi za sobom sve, pa i nasu savest. Jugoslovensko dramsko pozoriste jednostavno nije imalo sanse protiv nas i moralo je izgoreti.