Zapisi iz mracnih vremena

Desnica odgajana u jaslama levice preobrazila se, kao sto se moglo sa sigurnoscu predvidjati, u umiljato cudoviste koje samo ceka pravi trenutak da svome tvorcu i gospodaru zarije u vrat ostre zube

Pise: Filip David

Politicki neuspeh zimskih demonstracija i neostvarivanje sustinskih zahteva gradjanskog i studentskog protesta doveli su do dramaticne promene na politickoj karti Srbije. Umesto ocekivanog pokreta prema stvarnim promenama uslo se u vreme novih kriza. Ako nam se u jednom trenutku ucinilo da se nazire lice drugacije, slobodoumne Srbije sada opet gledamo njeno nalicje. Mesto gradjanina zauzeo je malogradjanin, idividualizam je nadjacan i ugusen populizmom, palanka govori umesto grada, demagogija je postala nacelo. Dezorijentisani deo nacije nastavlja potragu za svojim Mesijom. Snaga ozivljenog nacionalizma uzdigla se iznad svakog trezvenog razmisljanja. Jos jednom su argumenti za dubokim i temeljitim promenama, ne samo ekonomskim vec i u nacinu misljenja, pobedjeni u sudaru s kvazipatriotizmom i losim emocijama.

Sadasnje stanje u kojem ponovo na scenu, samouvereno i nadobudno, stupa sve ono sto je tokom proteklih godina kompromitovalo istinske interese naroda, dokazuje koliko su zablude tvrdokorne i koliko je jednostavno manipulisati pogresno usmerenim osecanjima. Zato stvarnost dobija oblike fantazmagorije - jedna mora se iznova i uvek iznova obnavlja, taj teski san o bolesti kao o zdravlju, o padu kao o uzletu, mucan san podstaknut iskrivljenim vidjenjem sveta. Ustanovljeno je jedno sasvim naopako i pogresno uverenje kako svet ne moze bez nas, da je bez nas siromasniji, obezvredjeniji u nauci, kulturi, sportu. A ocevidno je da moze i da svojim izostankom iz svetskih kretanja najpre i najvise gubimo mi sami.

Ako se ozbiljno prouci poslednje krvavo razdoblje ovoga tla, postaje jasno da se sve odvija po surovoj zakonitosti uzroka i posledice. Ono sto se zasejalo, to se zanje. Na losim temeljima ne gradi se stabilna kuca. Iz populizma ne nastaje demokratija. Nastaje ono sto imamo: korumpirano drustvo u kojem su dva osnovna uporista slobode i demokratije, podrucja pravosudja i informacija, najvise podlozna zloupotrebama. Demonstranti, koji su tri hladna zimska meseca protestovali na ulicama svih vecih gradova Srbije, trazili su mnogo vise od pukog priznavanja izborne kradje - promenu sistema u kojem je tako nesto moguce. Sistem ogrezao u sopstvenoj porocnosti nije ni spreman ni sposoban da se preporodi i reinkarnira u svoju suprotnost. Zlo je duboko zaoralo brazde u institucijama sistema tako da ga ni stvarna silina demonstracija nije mogla oduvati. A zatim su se i protesti, po nekom nepisanom pravilu ove sredine, ugasili u svadjama, rastuznim sujetama i odsustvu vizionarstva vodja protesta.

Na cinjenicu da se dobar deo svetske javnosti zgrazava nad opredeljenjima vecine biraca koji su svoje glasove podelili izmedju krivaca za sadasnje lose stanje i desnih ekstremista, odgovor ignoranata je uvek isti i dobro poznat: sta nas se tice svet. Ratoborna retorika izjednacena je u mnogim glavama s ocuvanjem nacionalnog ponosa i dostojanstva, a politicko, verbalno i fizicko nasilje odzvanjaju u usima obicnog coveka sa ulice kao doslednost i cvrstina. Ali ono sto danas moze delovati samo kao predizborna poza - pozivi na nova prekrajanja granica, na mrznju kao energiju promene - preti da se u postizbornim danima pod izvesnim okolnostima pretvori u tesku i sumornu zbilju. Ponekad se cini da strasna sudbinska sila razara Srbiju iznutra kako bi je dokrajcila spolja, jer vec dugo njeni vodeci politicari rade protiv njenih stvarnih i jedino mogucih interesa. Desnica odgajena u jaslama levice preobrazila se, kao sto se moglo sa sigurnoscu predvidjati, u umiljato cudoviste koje samo ceka pravi trenutak da svome tvorcu i gospodaru zarije u vrat ostre zube.

Tvrdnjom da je nasa sadasnja situacija iskljucivo posledica prethodnog perioda komunisticke vladavine stvara se dimna zavesa koja zamagljuje stvarne probleme i sakriva prave krivce. Zar nisu i Poljska i Madjarska i Ceska prosle kroz daleko represivniji oblik komunizma od onoga koji smo mi imali? Pa ipak su ove drzave danas ubedljivo ispred Srbije i Crne Gore u svakom pogledu, ekonomski, drustveno, politicki. Izbegle su sukobe unutar svojih granica a i sa svojim susedima, iako su socijalne napetosti bile velike, znatno vece nego na podrucju bivse Jugoslavije, a nije nedostajalo ni drugih problema, od etnickih do ideoloskih. Posle svega sledi samo jedan zakljucak: katastrofa s nesagledivim posledicama proizvedena je u glavama vlastoljubivih, pohlepnih politicara bez pravog osecaja za realnu politicku situaciju, za stvarne nacionalne i ekonomske interese, nedosledne u svojim uverenjima, a podrzana od institucija i udruzenja koja su se nasla u klopci sopstvene gluposti, kratkovidosti i provincijalizma.

Takva politika stvorila je od ove zemlje podrucje stalne visoke napetosti, bezakonja i demagogije. Kada se pod pritiskom zloupotreba drustvo pocne raslojavati i raspadati, a ekonomija propadati, kada institucije ne obavljaju svoju funkciju, a glavne poluge kretanja vuku drustvo unazad umesto napred, dolazi do konfuzije, zbunjenosti, pa i straha od buduceg razvoja dogadjaja. Onda se trazi Spasilac, a to je, po pravilu, demagog s jednostavnim, brzim resenjima.

"Obnovitelji" Srbije obecavaju red, rad i mir. Istorijski gledano ove poruke gotovo uvek obelezavaju politicke rezime nejednakosti i neravnopravnosti, nasilja i torture. Red koji se uspostavlja policijom, partijskom i drzavnom prisilom je red robovskog poretka. Na ulazima u nacisticke koncentracione logore, fabrike za unistavanje ljudi, stajao je na najistaknutijem mestu natpis: "Arbeit macht frei" - Rad oslobadja. A mir koji se ovde spominje preko noci se preobrazava u mir groblja, najsavrseniji i najpotpuniji mir.

Nasuprot ovakvom izgledu stvari otvara se jedan drugaciji poredak, zasad samo u mislima i nadi manjine, s nekim novim, drugacijim, zrelijim i mudrijim politicarima, probudjenim, samosvesnim narodom i snaznim intelektualnim zamahom koji kao svoja nacela uzdize ideje pravde, slobode i istine. Pravda za sve, jednakost pred zakonom za sve, bez obzira na partijsku i religioznu pripadnost i etnicko poreklo. Sloboda od straha, strepnje, nasilja. Istina u pravom smislu te reci, lisena sadasnjih manipulacija i obmana. Samo se na poverenju u ova tri sveta pojma i neprekidnom, upornom nastojanju da postanu deo stvarnosti, moze zasnovati otvoreno i bogato drustvo, ostvariti stabilan i ispunjen zivot.