Daniel Dajanu, direktor u centralnoj banci Rumunije

Reforme moraju da bole jer iz ove situacije u kojoj smo jednostavno nema lakog izlaska

Tanja Jakobi

Rumunska vlada nedavno je "po kratkom postupku" zavrnula struju, vodu i onemogucila isporuku sirovina u 17 velikih preduzeca. Trideset hiljada radnika ostalo je bez posla, ali po recima Danijela Dajanua, direktora u Centralnoj banci Rumunije, uprkos bolnim merama koje nova vlada sprovodi, u zemlji nema velikih pobuna i strajkova.

Posle neuspelih pokusaja reformi, Rumunija danas placa visoku cenu odlaganja tog posla. Na izborima koji su odrzavani gotovo u isto vreme kada su u Bugarskoj i Srbiji trajali masovni protesti, zbog otpora vlasti da priznaju volju naroda, rumunska levo orijentisana vlada ustupila je mirno svoje mesto novim ljudima izabranim na demokratskim izborima. Taj politicki kapital koji je vlada stekla je osnova njenog kredibiliteta za sprovodjenje veoma ostrog i dinamicnog stabilizacionog programa.

"Ako jedan program makroekonomske stabilizacije treba da se sprovede, pogotovo u slucaju kad su neki raniji pokusaji propali, onda je kredibilitet vlade jedna od kljucnih predispozicija da takav program uspe. Jer, ako su neki prethodni pokusaji propali onda ljudi imaju ozbiljnih razloga da kazu - "verovatno ce i ovaj propasti". Tesko je naci dobru agumentaciju protiv takvog stava, ali ono sto svakako jeste plus za ovu vladu je to sto je doslo do promene vlasti i sto vlada predstavlja onaj deo spektra politickih snaga koje su do tada bile u opoziciji, kaze Dajanu koji je bio jedan od ucesnika proslonedeljne Medjunarodne konferencije "Radikalne reforme u Jugoslaviji".

- Program stabilizacije koji smo promenili je zaista ostar i tezak. Jer inflacija je u Rumuniji bila vrlo visoka, a verujem da cemo mereno decembar na decembar imati inflaciju od oko 120 odsto sto je vrlo visoko. Medjutim, mi smo zeleli da se taj iflatorni pritisak koji je postojao jednostavno prvo izduva. Ono sto je dobra strana toga je sto smo uspeli da preokrenemo tok i posle serije poskupljenja, sad imamo obrnuta kretanja. Verujemo da cemo do kraja godine oboriti inflaciju na 25 procenata, da cemo stvari drzati pod kontrolom i da cemo cvrsto drzati budzet.

Takodje morali smo da znacajno povecamo cenu enegrije. Jer, energija je znacajna stavka u rashodima preduzeca i mi smo hteli jasno da vidimo ko moze, a ko ne moze u privredi da opstane, jednom kad imamo realnu cenu energije.

Treca kljucna stvar je privatizacija jer bez toga se jednostavno ne moze, i vlada je jednostavno privatizaciju proglasila apsolutno potrebnom. Zivimo u vremenu globalizacije, brzih talasa novih tehnologija, kretanja kapitala i ekonomija koja ne ucestvuje, koja ne uspe da "uhvati" deo tih tokova osudjena je da ostane po strani. Otvaranje zemlje i privlacenje stranog kapitala je jednostavno apsolutni prioritet.

Naravno, sve to je nemoguce bez promena u pravnom sistemu, sto je opet deo ukupnih institucionalnih promena. To je zaista tesko sprovodljivo, ali u svakom slucaju mora se bar pokusavati. I konacno, mada ne na poslednjem mestu, zadatak vlade je borba protiv korupcije, ili govoreci u jednom sirem kontekstu napor da se funkcionisanje drustva ucini transparentnijim. Da ljudi jednostavno mogu da vide sta su stvarno pravila igre.

Rumunsko stanovnistvo je veoma siromasno. Daleko siromasnije nego u Jugoslaviji. Da li mislite da ce ono imati dovoljno strpljenja i mogucnosti da izdrzi tako ostre mere?

- Mere su zaista bolne, ali mislim da jednostavno nema drugog izlaza. Nema besplatnog rucka, ne moze se jednoj zemlji beskrajno pomagati, ako ona sama nema nameru da ucini nesto za sebe. Uostalom, ne moramo ici tako daleko: uzmite na primer jednu porodicu - ako ona stalno vise trosi nego sto proizvodi, jednom cak ni najblizi rodjaci vise nece hteti da joj pozajmljuju pare. Ista logika vazi i za zemlju i ona mora da pazi na sta ce da trosi novac i da se drzi svog raspolozivog budzeta. To jeste bolno, ali mislim da lakog puta za izlazak iz situacije kakva je nasa jednostavno nema.

Jos jedna rumunska lekcija: greske koje se ucine u sprovodjenju ekonomske politike, uzasno mnogo kostaju i vlada mora veoma pazljivo da racuna i da gleda na dugi rok kakve ce posledice neki njen potez proizvesti. Ako se potezi vuku brzopleto, stete su nenadoknadive.

I u svemu tome treba voditi racuna da je vreme kao resurs strahovito dragoceno i veoma ograniceno. Ako se ne koristi kako treba, uzasno je skupo.

Rumunska vlada veoma je odlucna da neka preduzeca treba likvidirati i ta lista je veoma dugacka. Da li nailazite na veliki otpor sindikata i da li smatrate da bi pobune radnika u takvim fabrikama ili masovni strajkovi mogli osujetiti reforme?

- Neki sindikati zaista ne podrzavaju sve nase mere, ali velikog nezadovoljstva nema. Ne plasim se toliko strajkova jer ako pogledate stopu nezaposlenosti u Rumuniji ona je veoma mala, ne prelazi sedam odsto, i ostace mala cak i ako se izvestan broj preduzeca zatvori.

Nas najveci problem je slaba kupovna moc stanovnistva koja je od pocetka godine opala za 30 procenata. Dolazi zima i ako ljudi ne budu mogli da plate grejanje, ako ne budu mogli da plate hranu i stanarinu, to ce biti zaista veliki problem. Zato ce ova zima biti test strpljenja stanovnistva i tada cemo videti da li oni mogu da izdrze teret ovakvih reformi ili ne.

Da li ste zadovoljni prilivom stanih investicija. Pre godinu dana u rumunskim izlozima mogle su se videti skupe "barbi" lutke, smrznuti italijanski specijaliteti, a u ekspanziji su bili samo lanci restorana brze hrane, sto samo po sebi ne doprinosi oporavku domace privrede?

- To zaista nisu prave investicije. Na pravi ulazak stranog kapitala u stvari jos uvek cekamo. Ali to uopste nije iznenadjujece. Samo kratkorocni kapital ulazi u zemlju u trenutku kad je jedan propali program reforme iza, a novi je tek na pocetku. Treba da prodje mnogo vremena, da se strani investitori zaista uvere da nece biti povratka na staro, da sistem zaista garantuje sigurnost, da se objavljena pravila igre stvarno postuju, pa da dugorocni kapital pocne da ulazi u zemlju.

Ali ipak ima i nesto dugorocnog kapitala koji ulazi, na primer Lafarz, velika francuska kompanija investirala je u proizvodnju cementa. Ove nedelje jedna veoma, veoma velika japanska delegacija bila je u poseti parlamentu i vladi.

Ali takvi dugorocni programi zaista traze vreme, dugotrajnu pripremu... Na primer, hocemo da privatizujemo telekomunikacije, ali potrebno je najmanje godinu dana da bi se to pripremilo.

Zasto? U slucaju srpskog telekoma to je islo znatno brze?

- Znam, ali mi zaista ne zelimo to tako da uradimo. Hvala. Godinu dana je zaista djavolski dugo vreme i mi smo jedno vreme razmisljali o tome kako to ubrzati. Ali strucnjaci su nam savetovali da ne zurimo. Telekom je dragulj i ako hocemo dobru cenu, onda nema zurbe.