Dejvid Mek Vilijams, analiticar "Bank Nasional d Pari" iz Londona

Zbog visokog rizika ulaganja strani investitori ocekuju i visoku stopu profita, a Jugoslavija je sada manje atraktivna od okolnih zemalja - Madjarske, Bugarske, pa cak i Rumunije

Dejvid Mek Vilijams, analiticar "Bank Nasional d Pari" iz Londona jedini je ucesnik oba medjunarodna finansijska skupa odrzana u Beogradu - onog koji je organizovala Grupa 17 i Panevropskog finansijskog foruma. Mek Vilijams je i clan MMF-a, a bio je i clan Evropske komisije u Briselu, kao i Irske centralne banke. U razgovoru za "Nasu Borbu" procenio je stvarne sanse Jugoslavije da privuce strani kapital.

Gospodine Mek Vilijams, dosta paznje u Jugoslaviji izazvala je Vasa procena da ce kurs dinara u Jugoslaviji za Novu godinu dostici 6,5 dinara. Da li i dalje ostajete pri toj prognozi, s obzirom da je u medjuvremenu stigao deo novca od prodaje Telekoma Srbije?

- Da. Ukoliko se ne dogodi nesto sasvim nepredvidjeno, marka bi do Bozica trebalo da vredi upravo toliko. Ja sam takodje prognozirao da ce posle Nove godine pasti na 5,5 dinara, sto je njen realni nivo. Dinar je sada vrlo precenjen i nesrazmerno jak u odnosu na jugoslovensku privredu.

Ovde postoji strah da bi devalvacija dinara izazvala automatsku inflaciju. Da li i Vi delite to misljenje?

- Ne bi to obavezno moralo da se dogodi, mada je s obzirom na vase iskustvo takav strah razumljiv. Medjutim, u slucaju devalvacije dinara i njegovog svodjenja na realni nivo, jugoslovenska privreda ucinila bi se privlacnijom za strane investitore, posto bi se smanjio rizik ulaganja. Taj rizik sada je veoma veliki, a za njega ipak nema adekvatne nagrade koju investitori ocekuju.

Kakve su zaista sanse da Jugoslavija u ostroj medjunarodnoj konkurenciji privuce strani kapital?

- Bojim se, u ovom trenutku, ne bas velike. Smatram da, ako se nekome zeli pomoci, treba biti otvoren. A vama je upravo potrebna otvorena i postena analiza onoga sta se dogadja u zemlji. Vi ste sada manje atraktivni za strana ulaganja od okolnih zemalja - Madjarske, Bugarske i Rumunije, u koju do pre neku godinu niko zivi nije hteo ni da udje. Sad je ta zemlja u modi, svi trce tamo da ispitaju mogucnosti za ulaganja. Postoje, naravno, sanse da i Jugoslavija iz sadasnjeg statusa parije povrati svoje ranije pozicije, ali se pre toga moraju ispuniti izvesni uslovi, u koje spada i efikasna privatizacija. Takodje, kad Jugoslavija udje na medjunarodno finansijsko trziste, postoje strogo odredjena pravila koja se moraju postovati, a bojim se da su u sadasnjim uslovima sanse za to vrlo male. Jugoslavija se smatra za zemlju vrlo visokog rizika, a uz to ne funkcionise ni finansijsko trziste, sto bas ne ohrabruje strane investitore da ce dobiti profit. A oni ocekuju vrlo visok profit, zbog velikog rizika ulaganja.

U slucaju da se na politickom i ekonomskom planu nista ne promeni, da li to znaci da smo mi na svetskom trzistu kapitala bez sansi?

- Ne, ne bih bio toliki pesimista. Ima sansi, ali se one znatno suzavaju, jer ce je potencijalni investitori svrstavati na nivo Juzne Koreje, Sudana, Liberije i slicnih zemalja. Dok se ne ukloni politicki i finansijski rizik, vi cete biti jedna egzoticna zemlja, sto u pocetku moze da bude zanimljivo, ali kasnije postaje vrlo neugodna karakteristika. Umesto da tako ostane, treba uciniti sve da se vratite na medjunarodno finansijsko trzise. To podrazumeva i povratak u medjunarodne finansijske institucije. Vi imate solidnu i vrlo jeftinu radnu snagu, dobru lokaciju zemlje i treba to iskoristiti. Pored toga, ne bi se smeo zanemariti ni pravni aspekt za obezbedjenje sigurnosti ulaganja, a ja nisam ubedjen da je tu bas sve na svom mestu.

Vidite li neke nagovestaje da Jugoslavija pocinje da ispunjava uslove koji su neophodni za njeno ukljucenje u svetske finansijske tokove?

- Shvatam da Jugoslavija nije nista mogla da uradi u vreme sankcija, ali mi se cini da jos uvek, ni posle dve godine, nije izabrala pravi put svoga razvoja. Za to vreme, Poljska, Ceska, Madjarska, pa i Rumunija i Bugarska, transformisale su svoje privrede tako da ih ucine atraktivnim za strane investitore. Jugoslavija je za njima zaostala i nalazi se, kao sto sam rekao, na nivou manje atraktivnih trzista. Morate pronaci nacin da privucete strani kapital, a za to se moraju stvoriti odredjeni uslovi: to su poreske olaksice, povoljna cena i kvalitet radne snage, zakonodavstvo uskladjeno sa svetskim standardima i odgovarajuci kurs domace valute. Mozete slediti iskustvo zemalja koje sam pomenuo - to je dobar put za dotok kapitala i rast zivotnog standarda.

B. M. Stepanovic