Radovan Jelasic, analiticar "Dojce banke" iz Frankfurta

Moguce je da Jugoslavija za sanaciju svog bankarskog sistema opet pokusa da nadje neki od tipicnih sopstvenih puteva. Bez strane pomoci, pre svega MMF-a i Svetske banke, to ce ici tesko

Biljana M. Stepanovic

Na medjunarodnom skupu "Program radikalnih ekonomskih reformi u Jugoslaviji", koji je odrzan u Beogradu u organizaciji Grupe 17 ekonomista, jedan od zapazenijih ucesnika bio je Radovan Jelasic, analiticar "Dojce banke" iz Frankfurta: on je govorio o rehabilitaciji bankarskog sistema u Jugoslaviji i o sansama za pristup svetskim finansijskim izvorima. Jelasic se pokazao kao dobar poznavalac nasih finansijskih prilika, pa smo ga u razgovoru za "Nasu Borbu" zamolili da iznese vidjenje jugoslovenskog bankarstva i privrede iz ugla iz koga nas medjunarodni kreditori posmatraju i vrednuju.

Koji su osnovni uslovi za stvarnu rehabilitaciju naseg bankarskog sistema? Ovde se o tome godinama govori, bez ikakvih stvarnih rezultata.

- Jedan od prvih preduslova jeste da se negde nadju sveze pare. Da se iz slamarica izvuce onih tri milijarde maraka, o kojima se govori, u ovim uslovima je nemoguce. Sveze pare u trenutnoj situaciji mogu da dodju samo iz inostranstva, ali za oporavak bankarskog sistema novac nece dati ni strane kompanije niti privatne banke, vec u takve investicije mogu uci samo MMF i Svetska banka.

Da li to onda znaci da pre ulaska Jugoslavije u MMF i Svetsku banku i normalizacije odnosa sa svetskim finansijskim institucijama, nema uslova da se pristupi sanaciji bankarskog sistema?

- Jugoslavija je i ranije pokusavala da ide nekim svojim putem i pretpostavljam da bi takav pokusaj bio takodje neki od tipicnih sopstvenih puteva da se ovaj posao obavi bez inostrane pomoci. Sigurno moze nesto da se uradi, moze drzava da preuzme deo bilansa koji je nenaplativ, ali je pitanje koliku tezinu ima drzava. (Na primer, posle rehabilitacije Rijecke banke i drugih banaka u Hrvatskoj, imate bilansnu sumu gde je 70 odsto potrazivanja u ovom trenutku prema Republici Hrvatskoj). Ako ni drzava nema nikakav rejting, onda ste tamo gde ste bili na pocetku, posto i te firme kod kojih banka ima potrazivanje, zavise od drzave. To je na kraju ipak potrazivanje prema drzavi.

Mislite li da je u sadasnjim uslovima moguce eliminisati investicije motivisane politickim, a ne ekonomskim razlozima, posto su nase banke sklone plasmanu sredstava na taj nacin, bez razmatranja rizika, cak unapred znajuci da novac nece dobiti nazad?

- To ce se dogadjati dokle god su komitenti banke istovremeno i njihovi vlasnici. Da sam ja clan Upravnog odbora banke i direktor preduzeca, kad se dele pare, verovatno bih dobro zagrabio. I to je stvarno zacaran krug. Pogledajmo primer Ceske - tamo su usli investicioni fondovi i sada su oni prakticno vlasnici banaka. Za sada mislim da najzdraviji bankarski sistem medju istocnoevropskim zemljama ima Madjarska. Prakticno nijedna najveca banka nije vise u vecinskom madjarskom vlasnistvu. Ja ne znam da li je to najbolje resenje, ali sa stanovista kvaliteta bankarskog sistema svakako je jedno od najefikasnijih.

Koliko su strani investitori informisani o stanju naseg bankarskog sistema?

- Jako je interesantno da cesto velike banke koje imaju problema sa svojom aktivom osnivaju neke bancice i pokusavaju nekim poslovnim stosevima da izvuku korist. To se uglavnom pre ili kasnije sazna. Vi razgovarate sa nekom bankom i posle sat vremena oni vam kazu - "A, pa mi imamo i ovu malu banku." S tim stosevima se daleko ne ide. Kao sto sam rekao, glavni problem ovde je kvalitet, sta stoji iza banke, a nije u pitanju velicina. Ako, na primer, dodje do stvaranja konglomerata Beogradske banke, imajuci u vidu kvalitet banaka clanica, treba da vidimo kako ce sve to funkcionisati.

Glavni argument za ponovno grupisanje Beogradske banke je to sto je, kako se kaze, svaka nasa banka mala ako nastupa samostalno u svetu, pa se za ozbiljniji nastup prema stranim partnerima one moraju grupisati.

- Nemam bas tacne informacije na kakav nacin to treba da se izvede, znam samo da veliki broj bivsih clanica Beogradske banke ima kod nas otvorene racune. Argument koji ste pomenuli mogao bi biti dobar razlog za grupisanje, ali mi prvo ocenjujemo rizik zemlje i ako se preko te prve tacke ne prodje, nije bitno da li je banka mala ili velika. Najveci problem je ako neko zove iz Jugoslavije i trazi kredit, a mi mu odmah kazemo da za jugoslovenske banke, nazalost, u trenutnom stanju nismo u stanju da nesto uradimo. Tu nije problem banka, nego zemlja.

Kako komentarisete kamatne stope koje su, doduse, u poslednje vreme sa 15 i vise procenata, pale na 5 do 7 odsto mesecno?

- Visina kamatnih stopa je znak kvaliteta bankarskog sistema i ne samo njega, nego i privrede. Sve dok imate banke koje ne pitaju za kamatnu stopu, nego uzimaju pare jer imaju politicku pozadinu, koja ce ih odbraniti ako dodje do likvidacije i oduzimanja licence, kamatne stope ce biti visoke. One prakticno uvlace u sebe kao usisivac sve pare koje se nadju na trzistu.

Ko od njih uzima te skupe kredite?

- Posto uzimaju pare na slobodnom trzistu u njima sede direktori, koji su, s jedne strane clanovi upravnih odbora tih banaka, i direktori firmi koje treba da uzmu kredite da bi placale svoje radnike, i sve je to sad jedno socijalno pitanje, koje sa ekonomijom nema veze. Naravno, kamate su vaznije da se otplacuju, jer od njih se prezivljava dan po dan. A sto se tice glavnice, ona se stalno dodaje, tako da su procene da je 50 odsto unutar bilansne sume banaka prakticno mrtvo. Ovde nisu ukljucena samo potrazivanja prema Narodnoj banci po osnovu stare stednje, nego i dugotrajni plasmani i krediti od kojih se dobija samo kamata, a zna se da se glavnica nikad nece otplacivati. Kad sve to sklopite, realnije je da se govori o cak 70 do 80 odsto mrtvog kapitala.

Kako komentarisete nacin na koji su deljeni krediti preko Fonda za razvoj od prodaje dela PTT Srbije, pod vrlo povoljnim uslovima za nase trziste?

- Ovi ljudi koji sada o tome odlucuju, uglavnom su isti oni (kao sto je svojevremeno rekao i profesor Avramovic) koji su potpisivali novcanice od 500 miliona dinara. Ne znam zasto bi bili u pravu sada, kad nisu bili u proteklih deset, pa i dvadeset godina. Voleo bih da gresim, ali ja ne vidim da ce iz tih kredita doci do dodatnih investicija na dugi rok i do skorijeg poboljsanja privredne situacije.

Da li to znaci da se i ovi krediti mogu tretirati kao "socijalni", a ne finansijski krediti koji treba da donesu profit?

- Nazalost, nisam tacno upoznat u koju sferu i na kakav nacin je to ulozeno, ali, na primer, iz izvestaja plasiranih preko Radio Beograda, covek stice zakljucak da je cela ta distribucija obavljena na nacin na koji funkcionise ceo ovdasnji bankarski sistem, na nekoj politickoj osnovi.

Nabrojali ste pet faktora rizika na osnovu kojih ocenjujete da li banka moze dobiti kreditnu liniju. Kako se prema tim faktorima kotira jugoslovensko bankarstvo?

- Prvo se ocenjuje politicki rizik, pa se, nazalost, dalje od te tacke bas i ne ide. Drugo je finansijska analiza, za koju je neophodan poslovni izvestaj od priznate svetske oditorske kuce u koju imamo poverenja. Na osnovu toga pravimo internu racunicu izmedju aktive, pasive i rizika. Treci deo je kvalitet menadzmenta, sto su vise nase subjektivne ocene. Cetvrto je eksterni rejting koga Jugoslavija jos nema i peti faktor je mogucnost pomoci banci, u smislu drzave koja bi iza nje stala. Ovde vazi princip da velike banke ne mogu preko noci nestati, jer je njihovo funkcionisanje vazno za opstanak privrede.