Nedelja, 19. oktobar 1997.

Crno jagnje sivi soko

Crno jagnje sivi soko

Kada je Rebeka Vest u drustvu Vinavera putujuci po Jugoslaviji otkrivala legendu o crnom jagnjetu i sivom sokolu, izgledalo je da tu ima neceg gotovo uvredljivog. Ovde, u ovoj balkanskoj egzotici zive neki zanimljivi i dostojanstveni ljudi. Nismo tako divlji kako je pretpostavljala, ili nesto slicno, tek - iznenadila se

Nejasno je kako cemo ponovo biti tamo gde smo nekad bili

Petak, 10. oktobar

Oktobar je moj mesec. Uvek me okrene u susret sa proslim. Roje se osvezeni dogadjaji i nagone na traganje za losim izborom ili zabludama, a ono lepo, sto ljubomorno cuvam, dozivam na izlet u oktobru.

Politika je moja sudbina, zato su i ova oktobarska prisecanja sa tih "ratista". Citam danas ("Nasa Borba") da je Bugarska akademija nauka izdala svoj "memorandum" koji se zove "Nacionalna doktrina" i kao prvo (i nepromenjeno) osporavanje makedonske nacije i drzave. Odmah se vracam pitanjima iz osamdesetih: zasto su makedonski politicki prvaci onako zdusno i "do koske" podrzavali Slobodana Milosevica u njegovim radikalnim pohodima na Vojvodinu i Crnu Goru. Crnogorci su zatajili u podrsci, ali kad su se vec casom zuci zagrcili. Danas je, bez Jugoslavije, mala Makedonija sa cetiri strane nesigurna, izlozena osporavanju i imperijalnim pretenzijama. Nesto malo americkih vojnika tamo izvode neke manevre i okrepljuju ih samopouzdanjem. Zar je trebalo osobite mudrosti da se u ono vreme ova tuzna stvarnost prepozna kao izvesnost.

Bugarska akademija optuzuje "svoje" komuniste za veleizdaju. Podrzava ih Ruska akademija nauka sa svojom "Istorijom zapadnih i juznih Slovena" u kojoj je, sve sto pripada makedonskoj istoriji, kulturi, jeziku, strpala u odrednicu "Bugarska". Dakle, sanstefanska geografija i ruska politika kao u vreme Aleksandra i Gorcakova ("najpre idu interesi ruski, pa onda bugarski, pa tek posle njih dolaze srpski"). Ruse je uvek zanimala istocna polovina Balkana i nikad to nisu krili. Sto smo mi pothranjivali iluzije nasa je stvar. Ocito da se u novoj politickoj konstelaciji ruski i bugarski interesi priblizavaju. U Madjarskoj se diskretno otvara stara rana koja se zove Trianon. Na jugu San-Stefan, na severu Trianon, na zapadu "tisucljetnji san", izmedju BiH, "istorijska nakaza" (D. Cosic). I sve se pokriva "detitoizacijom". Dabome, u Evropi mira mora biti, a cenu cemo mi znati. Kasno, svakako.

Subota, 11. oktobar

Na dugom, prekrasnom Dunavskom keju kolone setaca, sportista i klinaca otimaju toplotu "malom letu". Medju mojim ispisnicima i, dabome, mnogo starijima zestoko se politizira. Vrucoj politickoj sceni odgovaraju i mastovita prognoziranja. Potezi aktera politike prepoznaju se do finesa. A kako je lepo bilo kad se na ovom setalistu grupisalo oko sahovskih dvoboja i prepoznavali potezi igraca. Kibiceri su visemanje isti.

Sad su igraci Momo i Milo, nasi su postali zamorni. Ovi crnogorski su zanimljiviji, tamo sve zesce seva, a iz iste su klape. I kako se samo optuzuju. Sto blize izbori (odsudni) udarci sve nizi. Istina, ne progovaraju i ne optuzuju se kandidati oko ratnih podviga kojima su jednako kumovali i rukovodili. Nista o "crnogorskom panciru", ono - sunka napred, sunka nazad. Nista o Konavlima i Cilipima, o Dubrovniku. O tome izborna strategija i taktika izgleda dogovorno cute. Cute, dostojanstveno.

Setic se Vuka Karadzica koji je, putujuci po Crnoj Gori, pedantno, hronicarski belezio sve sto je video i cuo i ostavio u nevelikoj knjizi-putopisu "Crna Gora i Boka Kotorska". Objasnjava on ratove sa Turcima na granici ("cetovanje") pa veli: "Ovaj se susjedski rat istina ne vodi radi kakva osvajanja s jedne ili s druge strane, vec gotovo jedino radi ubijanja i pljacke". Hoce li biti da je iz ove granicarske prakse ostalo prejako nasledje?

Tu, nedavno, predstavise se momci kao "mladost, ljepota i pamet". Saradjivali, pobedjivali i jedinstvenu podrsku u Beogradu uzivali. Sta bi, ko nije slusao? Ili je sve izgledalo usecereno, a tamo, po onoj crnogorskoj "ti meni vojvodo, ja tebi serdare"...

Nedelja, 12. oktobar

Ove godine bice osam miliona tona kukuruza. Mozda samo Rumuni i Francuzi budu ispred nas. Strpljivi selekcionari vec decenijama donose nove i bolje sorte. Seljaci brzo usvajaju svaku novinu u proizvodnji. Druga stvar je sto su ogoljeni kao poljski misevi, pa danas lice na grogirane boksere koji se jedva drze na nogama i tesko da mogu izdrzati jos koju rundu "brige" o njima.

Ovako ili onako bice dosta kukuruza za izvoz. Istina, izvozice i druge evropske zemlje, ali nas je problem sto Savezna vlada jos uvek ne zna ko ce dobiti izvozne dozvole. Ne zna jer oko te kase se mnogi oblizuju, a nece Vlada o tome, valjda, na sednici odlucivati.

Obelodanjeno je da cemo 2005. godine dostici nivo srednje razvijene zemlje. Dostici cemo dohodak iz 1990, uz pretpostavku da cemo imati predvidjenu stopu rasta proizvodnje, izvoza, investicija u osnovna sredstva i svezeg novca za to. Samo to i nista vise. Tako je usvojila Vlada, ostaje da se nadamo (nada poslednja umire), dakle, kroz osam godina...

Malo je nejasno kako cemo ponovo biti, tako brzo, tamo gde smo bili 90. i opet srednje razvijeni. Morale bi sve one srednje razvijene zemlje iz 1990. da se vrate, zastanu i sacekaju nas pa da nasih 2.600 dolara po glavi izrazi srednju razvijenost. Ili nisam dobro razumeo. Ali, ko ce pare dati, ko ce kredite odobriti, svoj novac ovde zaloziti, kada smo bukvalno zemlja najveceg rizika za plasman kapitala na svetu. Moze se cak i prognoza Vlade ostvariti ako budu umeli lepo sa nama, oni tamo.

Ponedeljak, 13. oktobar

Danas opet stize ponuda da dam intervju povodom jubileja Osme sednice. Tu je i deveta godisnjica onih novosadskih dogadjaja koji su u zargonu prihvaceni kao "antibirokratska revolucija". Nerado se odazivam, mozda i zato sto se i pitanja spoticu o brojna nerazumevanja. Zasto ste tako lako podneli ostavke, zasto su Vojvodjani na Osmoj sednici zatajili, da li je tada poceo kraj Jugoslavije itd. Sve se vrti oko Sl. M. A to i jeste pogresno. Oni koji danas otkrivaju "vizionara" u tom coveku bice da to cine smisljeno: zele da jedan promasaj, jedan sunovrat u evropskim i nacionalnim razmerama ucine neizbeznim i mudrim potezom u odbrani dostojanstva Srbije. Jednovremeno time i njemu i sebi dizu numeru. Ne znam zasto bi za to vreme oni drugi, trezveni, zapadali u zamku simplifikacije dogadjaja. U stvari, tada je za nabujali agresivni nacionalizam trazen i nadjen fajter. Prizeljkivali su ga oni koji su bili mocnici u senci, a predlagali i podrzali oni koji su bili mocni na sceni. I posto je uspesna inkarnacija jedne pogresne nacionalne politike.

Nismo mi iz Vojvodine njega podrzali, nikad. Vecina ljudi u rukovodstvu Vojvodine, a tu sam i ja spadao, nisu za njega imali nikakve simpatije.

To je vreme kada je odzvonilo dvanaest i samo brzi, radikalni put u reforme pruzao je sansu. To smo panicno shvatili krajem 87. i krenuli u pripremu Konferencije SKJ radi zaokreta u tom pravcu. Ali, bilo je vise kocnicara nego tegljaca. U Srbiji je citav jedan intelektualni i cizmaski buljuk vukao na drugu stranu: nepovratno u resavanje tzv. srpskog pitanja. Resavali su ga na nacin koji je ostale republike i savezni vrh stavljao pred fait accompli. Sl. M. je govorio da je na dnevnom redu istorija, a u stvari na dnevnom redu je bila geografija. I bilo je kod drugih i te kako spremnih sagovornika. Kada je Djordje Stojsic upozorio da politika Sl. M. vodi zemlju u propast, onda je buknulo do eksplozije. I nije, dakle, samo u Srbiji pofalilo pameti za prepoznavanje kuda ide ovaj brod. Ko se u Srbiji bunio obrao je bostan, kako bi rekao Krleza, po posebnim zakonima kapetana Djere.

Iz nekih dubina pokrenute su razorne sile, nas je raskol postao neizbezan, a koliko je tragican jos ne znamo.

Utorak, 14. oktobar

Izbori su bili i - bice. Nesto kao prekinuta sednica (kongres, bozemprosti). U koaliciji "Vojvodina" neocekivano brz konflikt. Naravno, nije na osnovnoj ideji okupljanja za autonomiju, vec medju liderima. Ocekivani su znatno bolji rezultati. Dobili su samo cetiri poslanika. Danas mi Zika Berisavljevic iznosi ocene da je osnovni uzrok u "samovlasnom zauzecu" koalicije od strane lidera tri stranke, cime je suzena platforma i izborna baza koju su nudili potpisnici "Manifesta za autonomiju Vojvodine". Slobodan Budakov (pasionirani analiticar) dokazuje brojnim tabelama i poredjenjima da bi objedinjene stranke koje zagovaraju autonomiju dobile 13 mandata, umesto 8 koliko ima Koalicija i SVM. Naravno, to je racunica prema datom stanju. Zasigurno, bili bi rezultati i bolji da su startovali ujedinjeni kao sto su se i potpisivali ispod Predloga za promenu Ustava.

Nisam stranacki covek pa se klonim mesanja. Smetali su mi neki antisrbijanski gegovi, nejasni stavovi o regionalizaciji itd. Ali, razumljivo je da tako siroka platforma kakvu nudi "Manifest za autonomiju" ne moze se sprovesti bez potpune nacionalne i teritorijalne zastupljenosti, bez svih socijalnih slojeva. Kako je moguce bez Subotice razviti barjak koalicije za Vojvodinu? Poraza nema, jer i cetiri poslanika je nesto, mada, valjace i pred ogledalo...

Citam da je Aleksandar Karadjordjevic, pretendent na presto, juce obisao operisanog Ivana Djurica u Parizu. Razgovarali su ("Nasa Borba"), navodno, o "trecem talasu" u Srbiji itd. Ocito da je rec o kurtoaznom gestu i svaka cast. Djuric je vidjeno ime jugoslovenske nauke i vidjen politicar. Ne znam da li je u poseti bio ambasador u Parizu.

Sreda, 15. oktobar

Kada je Rebeka Vest u drustvu Vinavera putujuci po Jugoslaviji otkrivala legendu o crnom jagnjetu i sivom sokolu, izgledalo je da tu ima neceg gotovo uvredljivog. Ovde, u ovoj balkanskoj egzotici zive neki zanimljivi i dostojanstveni ljudi. Nismo tako divlji kako je pretpostavljala, ili nesto slicno, tek - iznenadila se. A samo u prvoj polovini dvadesetog veka cetiri teska rata, sve na svom prostoru i sve oslobodilacke sa neverovatno mnogo zrtava, dostojanstveno smo podnosili. Uspravno hodali, bili ponosni. Takve nas je svet upoznao i cenio. Nije nas trebalo podsecati na dostojanstvo.

Kad je buknula ova nacionalisticka pomama nastala je inflacija velikih reci i naceto je dostojanstvo. Koliko je oceva slalo sinove u beli svet samo da izbegnu pusku i ubijanje. Postali su izdajnici, a gde je tu onda dostojanstvo. Kad ide Moravac na Novosadski sajam da primi medalju za odgajanog junca, on vodi sina i - to je dostojanstvo. Kad mu podize krajputas, onda je dostojanstvo samo na ustima stupidnih bojovnika.

Procitao sam u "Odgovoru" kako je neki momak iz Nigerije vojnik OUN u Bosni, poslao pismo majci u kome pise: "Draga mama, oni se tako strasno ubijaju, ali ne jedu zrtve". Da li je blisko nasoj pameti kakva je sablast obisla svet o ratu u Bosni, o nama (Srbima, Hrvatima, Muslimanima). Ucinilo mi se da je Rebeka Vest povredila nase dostojanstvo.

Kako tu rec lako rabe krojaci novih geografskih karata i komandiri art. baterija. Nema te cene kojom se moze platiti dostojanstvo naseg naroda, ili: branicemo dostojanstveno svoj prag, dostojanstvo vere, predaka. A onda su dostojanstveno rusene svetinje, gradovi i sela, punjene Manjace svih nacionalnih boraca za dostojanstvo. Dok zivimo mi savrmenici haskih prozivki ne treba velike reci da upotrebljavamo, a dostojanstvo je velika rec.

Kad primetim na ulici kolonu pricljive dece, dvoje po dvoje iz neke skole ili zabavista, proganja me pitanje koliko je dugacka kolona od 1.600 malisana. Tolika je kolona zgasla u Sarajevu, kolona dece! Cutimo o dostojanstvu! Mozemo progovoriti tek sa priznanjem i iskajanjem.

Razmisljam o tome dok prolazim pored tenis placa gde se oko novog cirkusa skupljaju malisani. Njihove vrsnjake zaustavili su snajperisti i artiljerci, koji su uveravani nesto o nekom dostojanstvu.

Cetvrtak, 16. oktobar

Oktobarske svecanosti slobode, tako se zvala jedna, a mogle su i sve, manifestacije na godisnjice oslobodjenja. Slavili smo ih i sa preterivanjima. Vreme je ucinilo da se svedu na meru. Bilo bi tako da nije drukcije. Partizansko i narodnooslobodilacko nestaje kao jedini antifasisticki front. Nema pobeda. Ima zrtava gradjanskog rata. Nema te vojske u pesmi, nema je u nasim kasarnama, ni u skolama. Nema ta vojska vrhovnog komandanta. Vladajuca partija je Socijalisticka, a bez proslosti. Ona nema u spomenu ni socijaliste Srbije (Sv. Markovica, Tucovica, Dragovica...). Ona je vladajuca i dosta joj je da drzi vlast. Ona je tikva bez korena. I ne znam da li je "kolektivni intelektualac" (Gramsi) ili "prirodni organ" (Trocki), ili je samo borac za mir i dostojanstvo.

Zlatni gospodin oktobar brzo je potamneo, evo se nadnosi sumorna jesen, hladno je, valjda ce Rusi pustiti gas.

(Autor je bivsi politicar iz Vojvodine u penziji)

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /