Beogradski katolicki nadbiskup France Perko o aktuelnoj situaciji u Srbiji, o buducnosti Kosova i ulozi crkava u ucvrscivanju mira

Nadbiskup Perko u intervjuu za "Nasu Borbu" istice: "Ako se promene granice Bosne i deo pripadne Srbiji, Albanci ce traziti otcepljenje Kosova. Srbija nece dati Kosovo bez rata, a Milosevic to zna i zato se zalaze za jedinstvenu Bosnu"

Jasminka Kocijan

Beogradski katolicki nadbiskup France Perko po povratku iz Rogaske Slatine gde je nedavno odrzan medjunarodni skup o pomirenju i doprinosu verskih zajednica miru i otklanjanju posledica rata na prostoru bivse Jugoslavije u intervjuu "Nasoj Borbi" istakao je da je zadatak svih crkava da uticu na sirenje tolerancije medju ljudima i vracanje poverenja.

"Ovaj medjunarodni skup bavio se pitanjima otklanjanja mrznje i mogucnostima razvoja dijaloga medju etnickim, vjerskim i drugim grupama, a okupio je predstavnike katolicke, pravoslavne i protestantske crkve, kao i islamske verske zajednice i jevrejskih opstina. Iz Beograda su Srpsku pravoslavnu crkvu predstavljali profesori Bogoslovskog fakulteta Radovan Bigovic, Vladeta Jerotic i protosindjel Atanasije Rakita, a ispred Saveza jevrejskih opstina bio je Aca Singer. Skup je odrzan pod pokroviteljstvom Medjunarodne konferencije "Manjine za sutrasnju Evropu" koja je savjetodavno tijelo Vijeca Evrope".

Da li je bilo reci o ulozi crkava na tok rata na prostoru bivse Jugoslavije?

- "Skup je bio vrlo zanimljiv, a posebno je bila zapazena polemika oko uloge Srpske pravoslavne crkve (SPC) u ratu. Protosindjel Atanasije Rakita je rekao da je SPC "bezgresna poput Isusa, razapeta na krst i popljuvana zbog zlocina za koji nije kriva". Na to je Zoran Pusic predsjednik Gradjanskog odbora za ljudska prava iz Zagreba kazao: "SPC je kriva, pa makar samo zato sto ni danas jos niste osudili one koji su godinama bombardirali Sarajevo".

Kakav je vas stav o tome?

- "Istina je, patrijarh Pavle je vise puta sam kazao da osudjuje nasilje i da zlocin ne treba ciniti ne samo za Veliku nego ni za Malu Srbiju. To su njegove rijeci ali konkretno nisu osudjena neka nedela kao na primer bombardovanje Sarajeva gde je bilo civilno stanovnistvo ili zlodela u Srebrenici. Tacno je da je SPC zlocine osudjivala generalno ali ne i konkretno".

Kako se zavrsio skup u Rogaskoj Slatini i da li je bilo zajednickih zakljucaka?

- "Usvojen je zakljucni dokument u kojem je izrazena saglasnost okupljenih o neophodnosti pokajanja, prastanja i tolerancije. Pozvane su sve vjerske zajednice da se cesce susrecu kako bi se znalo da nije rijec o vjerskom ratu. Preporuceno je da svako sa svoje strane utice na politicke snage u svojoj drzavi da idu putem mira i pomirenja. To je vazno jer tokom rata nije dosla do izrazaja samo ljudska zloba nego i neka opsednutost od kosmickog zla jer su na svim stranama bili pocinjeni zlocini koji prevazilaze ljudsku zlobu".

Seseljizacija Srbije nije iznenadjenje

- "Za one koji poznaju ovdasnje prilike uspeh Seselja na izborima nije iznenadjenje. Socijalisticka partija Srbije i levica gubi, narod u njihovu politiku ima sve manje poverenja, opozicija je podeljena, a medjunarodni pritisak, pogotovo onako kako se ovde u medijima prikazuje kao da je rec o osveti medjunarodne zajednice prema Srbima, sve to ide u prilog Seseljevoj radikalizaciji. Zato i ne cudi sto je Seselj, na neki nacin, takoreci pobednik na ovim izborima. Medjutim to, po mom misljenju, ne bi trebalo narocito da nas zabrinjava. Znacajnije je to sto je bila takva opstrukcija izbora - vise od polovine biraca. To je ipak znak da se u birackom tijelu Srbije nesto menja, a to je vazno. Sad, kako ce se to usmeriti ubuduce... najbolje bi bilo da opozicija dobije jednog zajednickog kandidata ali ne iz redova politickih stranaka nego iz redova uglednih kulturnih ili javnih radnika. Predsednik Srbije je u prvom redu predstavnik srpske drzave i bilo bi bolje da to bude nadstranacka licnost koja bi, po mom misljenju, ako bi se opozicija ujedinila, imala sanse da pobedi na izborima. Ali ujedinjenje opozicije je prakticno nemoguce, nazalost. Zalosno je da mnoge politicke stranke idu za licnu korist umesto za korist naroda".

Smatrate li da takozvana seseljizacija Srbije nije razlog za zabrinutost?

- "Mislim da je Seseljeva stranka sada dozivela svoj vrhunac. Ja se ne plasim Seselja i njegovog eventualnog dolaska na vlast. Ne samo zato sto ga osobno poznajem, jer to nije vazno, nego zato sto sam uvjeren da ako bi on pobedio, on bi se morao promeniti. Sa ekstremnim stavovima on bi samo unazadio Srbiju i onemogucio ukljucenje Srbije u evropsku i svetsku zajednicu za mnogo godina. On kao predsednik Srbije ne moze govoriti kao do sada, mora vise paznje obracati na to sta i kako govori i kako se ponasa, a on je inteligentan covjek i to zna".

Povratak izbeglica i problem Kosova

- "Medjunarodna zajednica vrsi jak pritisak na Hrvatsku da ubrza povratak srpskih izbeglica. Od toga da li ce to biti ostvareno zavisice i odnos Zapada prema Hrvatskoj, tako da ce Hrvatska morati, sebe radi, da ostvari ovaj zadatak. Ali veci problem je povratak izbeglica u Bosnu. Tamo se jos uvek desavaju incidenti prilikom povratka izbeglica i sve to ide veoma tesko. Zato ne znam da li ce takozvana dejtonska Bosna moci da opstane. Zapad je vec sada uvidio da iduce godine ne moze povuci svoje snage iz Bosne, a kada ih bude povukao... kako ce biti? Mislim da je Amerika najvise zainteresirana da ostane jedinstvena Bosna u svojim entitetima i zato za ocuvanje tog cilja ulazu sve ekonomske poluge. Ja se, medjutim, bojim da ako se za nekoliko godina raspadne Bosna, da se to nece desiti bez rata i jos vise se plasim toga da ako se bude raspala Bosna, onda ce Srbija biti u velikoj opasnosti".

Mislite da je direktan uticaj na Srbiju neizbezan?

- "Srbija bi raspadom Bosne dobila, mozda, svoj dio te teritorije, ali u tom slucaju sta ce biti sa Kosovom? Medjunarodna zajednica sada umiruje Albance na Kosovu sa tezom da se republicke granice bivse Jugoslavije ne mogu promeniti. Toga se za sada drze i zato se zalazu i za ocuvanje dejtonske Bosne. Ako se, medjutim, promene granice Bosne, onda je time Albancima dat adut da se zapravo mogu promeniti i granice Srbije, a Srbija ne moze pustiti Kosovo bez rata. Tako da u toj perspektivi raspada Bosne imamo ponovo rat ovde na Balkanu. Ja sam uveren da Milosevic to dobro zna i da se zato zalaze za jedinstvenu Bosnu, kako bi iz toga sto vise izvukao. Ali mislim da nekog trajnog mira na Balkanu jos dugo nece biti. Kakva ce biti konacna politicka slika Balkana, odnosno teritorije bivse Jugoslavije, mislim da niko sa sigurnoscu ne moze znati".

Kako bi, po vasem misljenju, mogao biti resen problem Kosova?

- "Albanci su prilicno ekstremni, oni bi se u zivot Srbije mogli mirno ukljuciti pod jakim pritiskom Zapada i Rusije ali i sa velikom autonomijom. Takvo resenje bi moglo spasiti Srbiju od daljih nemira i cak eventualnog rata. Ovo su veliki problemi i veliko je pitanje da li ce mir moci da opstane. Zato je i zadatak svih verskih zajednica da rade na ucvrscivanju poverenja, mira i tolerancije medju ljudima i narodima".

Dosadasnji ministar vera Republike Srbije Dragan Dragojlovic izabran je na novu duznost ambasadora u Australiji. Da li ste imali nedavno kontakt sa njim i da li znate ko ce ga zameniti?

- "Nazalost, bio sam na putu tako da se nisam video sa njim. Ja sam mu na imenovanju za ambasadora jos ranije cestitao ali skorasnjeg kontakta nisam imao. Sto se Ministarstva tice i ranije je bilo govora o tome da ce to Ministarstvo biti ukinuto. Da li ce biti imenovan novi ministar, to zavisi od formiranja nove republicke skupstine i vlade. Verovatno jos nije sasvim jasno sta ce biti sa tim Ministarstvom".

Imenovanje novog zagrebackog nadbiskupa

- "Ja ga osobno poznajem, on je odlican covek, mlad, jako sposoban i komunikativan. U Crkvi je umjeren i napredan i nije nacionalisticki usmjeren, a to je jako dobro".

Da li je Bozanic licni izbor pape?

- "Da, njega je papa izabrao i njegovo imenovanje je za sve bilo iznenadjenje jer su u igri bili sasvim drugi kandidati. Mislim da je ovaj izbor jako dobar za Crkvu u Hrvatskoj u ovim prilikama kada je vazno smiriti situaciju i u crkvenim krugovima i medju vernicima katolicke crkve. Izbor Bozanica dokazuje da Crkva mora sluziti miru i suzivotu na tlu Hrvatske".