Moris Papon, metafora ratnog zlocina koji ne zastareva

Visoki funkcioner Visija, Moris Papon, kome se danas sudi za "zlocin protiv covecnosti", nije samo paradigma kolaboracioniste; on je i metafora uspesnog pretrcavanja politickih prepreka i neprestanog menjanja zastava i strana

Zorica Banjac

Da moralisticka sentenca o tome kako je pravda spora ali dostizna ne mora biti samo fikcija za utehu napacenima i ponizenima, pokazuje jedno sudjenje koje se ovih dana vodi u Francuskoj. Ali isti slucaj pokazuje i kako je put do pravde spor i tezak, a ishod tog putovanja, do poslednjeg trenutka neizvestan.

Pred sudom u Bordou, od 8. oktobra do 23. decembra, sudice se Morisu Paponu, bivsem visokom visijevskom i posleratnom funkcioneru, za "zlocine protiv covecnosti" pocinjene u ratu. On je, nepobitno dokazuju dokumenti, izmedju 1942-44, u svojstvu generalnog sekretara Prefekture u Bordou "aktivno ucestvovao" u hapsenju i deportovanju oko 1.690 Jevreja iz oblasti Zironda, medju njima 233 dece.

Zasto se sudjenje 86-godisnjem Paponu vodi BAS SAD i zasto TEK SAD? Da li je bivsi ministar za budzet u vladi Remona Bara "zrtveni jarac jedne epohe i sistema", kako tvrde neke javne licnosti u Francuskoj? Ili je njegovo izvodjenje pred sud dokaz da je Francuska konacno spremna da se suoci sa sopstvenom prosloscu i natera krivce da prodju kroz moralno i politicko cistiliste?

Na pitanje zasto bas sad ovo sudjenje, jedan od odgovora glasi da bi Papon mogao biti paradigmatican primer za sve osobe optuzene za ratne zlocine koji ne zastarevaju, od Kambodze i Vijetnama, do Vukovara i Sarajeva. Jedan od razloga sto se sudjenje Paponu vodi ovih dana moglo bi biti diktirano spoljnopolitickim razlozima: Francuska, koja se zalaze da se ratni zlocinci iz Bosne pojave pred Haskim sudom, ne moze istovremeno da odlaze suocavanje sa sopstvenim zlocincima, a da svoje pravne i moralne zahteve ne ucini dvolicnim i bez tezine.

Visi kao kolektivni tabu

Sudjenje Paponu koji nije bio ni najvazniji ni jedini deo visijevskog mehanizma, nije samo sudjenje jednom gresniku, vec oznacava istorijski proces protiv visijevske administracije i njenog kolaboracionizma. Ovaj proces je poslednjih meseci ubrzalo iznosenje u javnost dokumenata o progonima Jevreja iz Francuske i konfiskaciji njihove imovine. Pocetkom oktobra francuski biskupi izdali su "Deklaraciju o pokajanju" u ime svoje crkve koja je precutno davala saglasnost za holokaust. Samo nedelju dana nakon ove Deklaracije i neki funkcioneri francuske policije pokrenuli su akciju da se trazi "izvinjenje zbog kolaboracije", ne tako zanemarljivog dela francuske policije i zbog njihove uloge u deportaciji francuskih Jevreja. Polazuci pocetkom oktobra u Parizu, venac na spomenik Nepoznatnom jevrejskom muceniku, generalni sekretar Sindikata francuskih policajaca govorio je, o "vecnom zaljenju francuskih policajaca zbog ucesca u pocinjenim zlocinima".

Punih 40 posleratnih godina proslo je u promovisanju Morisa Papona na visoke drzavne funkcije; narednih 16 godina proteklo je u prikupljanju dokumenata koji ce ga odvesti pred lice pravde. Na pitanje zasto mu se sudi tek sad, sledi odgovor da su sa najvisih mesta (na primer, od samog predsednika Miterana) stizale preporuke da se sa ovim procesom oteze. Paznja javnosti se povremeno usmeravala na druge krivce koji su imali visi polozaj i bili direktnije umesani u zlocine u periodu francuskih olovnih godina: 1993. sudjeno je Reneu Buskeu, generalnom sekretaru policije Visija, a 1994. Polu Tuvijeu, sefu lionske policije, koji je direktno saradjivao sa Gestapoom.

Jedna francuska karijera

Tridesetih godina Papon je postao funkcioner u Ministarstvu unutrasnjih poslova, a i njegovi politicki apetiti su naglo porasli. Na visokim funkcijama u visijevskoj republici, bez pogovora je sprovodio zakone o Jevrejima koje je potpisao general Peten. Izmedju 1942-44. organizovao je konvoje koji su vodili Jevreje u sabirni centar u Dransiju, odakle su slati na put bez povratka u nemacke koncentracione logore.

Papon nije samo paradigma kolaboracioniste; on je i metafora uspesnog pretrcavanja politickih prepreka i neprestanog menjanja zastava i strana.

Kad su u javnosti pocele da se pojavljuju prve optuzbe protiv njega, Papon se branio da je samo izvrsavao zapovesti nadredjenih i da je bio obican vojnik, mali sraf u slozenoj visijevskoj masineriji. Kad je snaga dokaza pocela da nadjacava njegove "cinovnicke argumente", branio se da "nije znao" kakve su posledice njegove policijske revnosti. A sve vreme je sebi gradio odstupnicu - dokaze da je zapravo (iako je bio covek od poverenja vlade u Visiju) bio i clan Pokreta otpora. 1944. preskocio je prvu prepreku i pruzio podrsku Degolovim poverenicima za oblast Zironda: to mu je posle rata pribavilo atest da je tokom rata bio na strani onih protiv kojih se tako zdusno borio. Papon je pravi "uljez u Republici", pise Zerar Bulanze (koji je 1983. prvi podneo tuzbu protiv Papona) u svojoj istoimenoj knjizi. Pokret otpora u Zirondi koji je, po priznanju lokalnog vodje Sabana Delmasa, bio rasturen brojnim izdajama i provalama, nije raspolagao nikakvim valjanim dokazima da ospori Paponove tvrdnje kako je on sve vreme rata bio zapravo jedan od njihovih.

Fuse Pete Republike

Cinilo se da je Moris Papon nezamenljiv i nedodirljiv kao nekada davno ozloglaseni sef policije Fuse: njegovim uslugama koristila su se cak cetvorica predsednika Francuske - De Gol, Pompidu, D'Esten i Miteran. Vrhunac Paponove politicke karijere bio je maj 1978. kada ga je predsednik D'Esten zamolio da bude ministar za budzet i poreze u vladi Remona Bara. Ali u tom trenutku i pocinje njegov pad.

Da je ostao u senci, Papon bi prosao kao i ostali funkcioneri Visija, neprimecen i nekaznjen. Suvise jaka svetla javnosti i vlast koja mu je data, a koju je on lakomo grabio, ubrzali su njegovu propast.

Moze se reci da su (sasvim u skladu sa savremenim fenomenima) mediji dosli glave Paponu. Pocetkom 1981. godine francuski satiricni list "Okovani patak" poceo je da objavljuje kopije dokumenata iz kojih se jasno videla Paponova uloga u deportaciji Jevreja. Nakon provere dokumenata nije bilo sumnje: Papon je pocinio zlocin protiv covecnosti i pomenuti Zerar Bulanze sin jednog deportovanog Francuza podneo je prvu tuzbu protiv njega. Kasnije su se udruzili preziveli rodjaci onih Jevreja koji su po Paponovom nalogu poslati u smrt.

Sve koji su se ponadali da je pravda iz izreke sa pocetka naseg teksta konacno zadovoljena cekalo je protekle nedelje, na samom pocetku sudjenja u Bordou, neprijatno iznenadjenje: Sud je odlucio da (zbog godina i zdravlja) pusti Morisa Papona iz zatvora, da se brani sa slobode. On je pusten na slobodu nekoliko sati pre pocetka tradicionalnog jevrejskog praznika Jom kipur, sto su porodice ubijenih Jevreja dozivele kao novu uvredu i nepravdu, a njihovi advokati ocenili kao dokaz da je "proces izgubio smisao" i da, sire gledano, deo francuske javnosti jos uvek nije spreman za kolektivnu katarzu i suocavanje sa neprijatnim senkama proslosti.