DZODI VILIJAMS, DOBITNIK NOBELOVE NAGRADE ZA MIR

Protivpesadijske eksplozivne naprave godisnje rane ili ubiju oko 26.000 ljudi, uglavnom civila, a donedavno anonimna Amerikanka bori se za uklanjanje i unistenje vise od sto miliona "pasteta" koliko ih je u svetu posejano

Filip Slavkovic

Za Hosea Maurisija Garsiju iz Nikaragve odluka norveskog Nobelovog komiteta s kraja prosle sedmice mozda je donekle i satisfakcija. Otac petoro dece u 48. godini krenuo je da nabere mango blizu granice sa Hondurasom. Shvatio je gde je kada je ugledao dva mrtva tela - par koji je koju nedelju ranije poginuo u eksploziji. U panicnom pokusaju da se izvuce iz pojasa zasejanog nagaznim minama (koje nisu mimoisle ni nase krajeve u kojima im tepaju "pastete"), sto ih od proslodecenijskog gradjanskog rata u centralnoamerickoj republici ima oko 150.000, posle nekoliko koraka - odleteo je u vazduh. Djavolska naprava ga je ostavila zivog ali bez leve noge. U toj oblasti od pre pola godine vojni strucnjaci koje obucava Organizacija americkih drzava pretrazuju teren, uklanjaju i unistavaju protivpesadijske mine. A to je tacno ono za sta se zalazu ovogodisnji laureati Nobelove nagrade za mir - Medjunarodna kampanja za zabranu nagaznih mina (ICBL) i njen koordinator Dzodi Vilijams.

"Ovo pokazuje da koalicije nevladinih organizacija i vlada mogu da rade na izmeni medjunarodnog zakona i postavljanju standarda mnogo brze i snaznije nego konvencionalna diplomatija konferencija. Nobelov komitet je odao priznanje jednom sasvim novom nacinu pomeranja humanitarnih planina", izjavio je kasnije zamenik norveskog sefa diplomatije Jan Egeland.

"Planinu" mina, prema poslednjim procenama, na planeti cini vise od sto miliona nagaznih naprava od kojih godisnje pogine ili bude ranjeno oko 26.000 ljudi. "Takve mine povredjuju i ubijaju ne birajuci i velika su pretnja civilnim populacijama i socijalnom i ekonomskom razvoju pogodjenih zemalja", pise u saopstenju Komiteta povodom dodeljivanja nagrade 10. oktobra.

Medjunarodnu kampanju Dzodi Vilijams je osnovala pre tacno pet godina uz sacicu nevladinih organizacija. Stvari su, medjutim, pocele da se krecu tek prosle godine kada je Kanada povela takozvani "Otava proces" ciji je rezultat bila kljucna septembarska konferencija u Oslu na kojoj je oko 90 nacija usvojilo tekst novog sporazuma o zabrani nagaznih mina. Medju najgusce minirane zemlje poznavaoci su odmah potom svrstali Egipat, Iran, Angolu, Kambodzu, Afganistan, Irak, Bosnu i Hercegovinu i Hrvatsku.

"Kada smo poceli pokret za zabranu nagaznih mina pre nekoliko godina ne verujem da je iko od nas mislio da cemo za zivota negde sedeti i pregovarati o sporazumu o zabrani. Ali, evo nas", izjavila je Vilijams otvarajuci maratonsku osamnaestodnevnu sednicu u Oslu. Konacni uspeh pregovora je izostao jer su najproblematicnije zemlje, medju njima i supersile, odbile da se saglase sa formulom ugovora. Uslovima predlozenim sporazumom nisu bile zadovoljne SAD, Rusija, Kina, Kuba, Irak, Iran i Severna Koreja.

Dzodi Vilijams je rekla da ce telefonirati predsedniku Bilu Klintonu kako bi zatrazila od njega da promeni stav. "Ovim se pojacava pritisak na one zemlje koje se nisu pridruzile i shvatile da za ovim vapi covecanstvo. To ce znatno otezati tim vladama da ostanu izvan ovog procesa", izjavila je za norvesku televiziju.

"Glavna prepreka je predsednik Klinton", nastavila je Vilijams dodavsi da Vasington pokusava da sebe predstavi kao lidera u naporima da se uklone nagazne mine. "Kako mozete biti lider ako niste deo procesa?", upitala je.

Nobelov komitet je saopstio kako "zeli da izrazi nadu da ce proces u Otavi zadobiti jos siru podrsku. Kao model za slicne procese u buducnosti, mogao bi da se pokaze od odlucujuceg znacaja za medjunarodne napore za razoruzanje i mir".

Odlucujuci je bio, u najmanju ruku, za promenu misljenja predsednika Rusije koji je tokom proslonedeljnog samita Saveta Evrope najavio da ce Moskva pristati na sveobuhvatnu zabranu. Kina se, sto je vec postalo uobicajeno, uzdrzala od reakcije. Bela kuca je, medjutim, bila direktno prozvana...

Portparol Majk Mekari pozurio je da objasni nekoliko stvari: Predsednik nije licno cestitao dobitnici nagradu. Bela kuca, medjutim, od srca cestita zemljakinji. Medjutim, ona ipak nece dobiti mogucnost da razgovara sa predsednikom.

Klinton je prethodno u Oslu pokusao da odbrani svoju odluku da ne odobri zabranu mina. Vojnici SAD, naime, stite Juznu od potencijalnog napada Severne Koreje a njih od eventualne invazije brojne (premda izgladnele) armije Severa stiti pojas nagaznih mina. Klinton tvrdi da bi zato originalnom ugovoru - koji daje rok od 10 godina za uklanjanje i unistavanje protivpesadijskih mina na planeti - trebalo dodati amandman kojim se taj rok za americku liniju odbrane na Korejskom poluostrvu produzava za jos devet godina. Konferencija je mislila da je to mnogo, Klinton da je to najvise sto moze da ponudi. Ipak, obavezao je Ministarstvo odbrane da razvije alternative nehumanom naoruzanju, najkasnije do 2006. godine

Misija ICBL je jasna. Zele da potpuno zabrane protivpesadijske mine, osnuju medjunarodni fond za ciscenje nagaznih mina pri cemu bi prozvodjaci bili obavezni da daju priloge fondu i pomazu zrvtama. Prva medjunarodna konferencija nevladinih organizacija o protivpesadijskim minama odrzana je u Londonu maja 1993, druga u Zenevi sledece godine. Cilj je uvek bio isti, uspeh je sve donedavno izostajao.

Kampanja je privukla veliku medijsku paznju posle pogibije britanske princeze Dajane 31. avgusta. Dajana je poslednjih meseci bila veliki promoter misije i skrenula paznju javnosti na problem posetivsi invalide - zrtve mina u Angoli i Bosni. Narodna princeza "pomogla" je Kampanju i svojim zivotom i, apsurdno, smrcu uoci septembarskog skupa u Oslu.

Predsedavajuci Nobelovog komiteta Frensis Sejersted kazao je da nagrada nema niceg direktno u vezi sa princezom Dajanom ali je dodao: "Veoma smo svesni da ima mnogo licnosti i grupa koje su doprinele procesu u velikoj meri". Sporazum o zabrani trebalo bi da bude potpisan u Otavi u decembru, nedelju dana pre no sto Nobelov komitet odrzi ceremoniju urucenja nagrade.

Nagrada za mir dodeljuje se u Oslu, za razliku od ostalih - knjizevnost, medicinu, fiziku, hemiju, ekonomiju - koje ce se uruciti u Stokholmu. Svakom laureatu, inace, pripada po 7,5 miliona svedskih kruna (nesto manje od milion dolara) koliko ove godine iznosi deo iz fonda Alfreda Nobela koji se od 1901. dodeljuje na dan smrti (10.12.1895.) svedskog naucnika izumitelja dinamita.

Medju kandidatima za prestizno priznanje ove godine bili su tvorac Dejtonskog mirovnog sporazuma Ricard Holbruk, "mirovni aktivisti sa Balkana" Selim Beslagic, Vesna Pesic i Vesna Terselic, zatvoreni kineski disidenti Vei Djingseng i Vang Dan, organizacija Lekari bez granica, bivsi americki perdsednik Dzimi Karter, kambodzanski monah Maha Gosananda - ukupno oko 130 nominovanih.