Povratak u vreme iznudjenih poteza

Ko je verovao da ce SPO uci u "savez sam sa sobom" ili da ce gradjanski orijentisana javnost podrzavati predsednicu Republike Srpske, a da ce ona staviti na led svog partijskog i ratnog druga Karadzica. SPS je, na primer, u jednim okolnostima bio prinudjen da kreira SRS, a pod drugim bi da ga ukine. Iznudjeni potezi, po pravilu, rezultiraju odlukom da se od dva zla izabere manje

Pise: Gordana Susa

Draskovic je rekao da je drzavnik, Seselj da ce da ostvari veliku Srbiju, Milosevic za sada cuti posto je prethodno rekao da nismo banana drzava, a njegov predsednicki favorit u Crnoj Gori demantuje ga, medjutim, tvrdnjom da ista ima najvecu potrosnju banana na svetu te, valjda, zato crveni vojvoda baca kore od banana na pod kako bi se okliznuli njegovi politicki neistomisljenici. Ove bi izjave bile vickaste da nisu istinite i tesko da zasluzuju osmeh na bilo cijem licu.

Doduse, humorno reagovanje na karnevalizovanu politicku i socijalnu scenu pokazalo se u jednom trenutku, na tromesecnim protestima studenata i gradjana, kao dobra, prevashodno psiholoska odbrana od razarajuceg zla, bede i straha, ali i nedovoljna da se ta situacija i okolnosti izmene. Tom prilikom iznudjeno priznanje o kradji glasova prvi put je ozbiljno poljuljalo vlast, ali je i ona imala mehanizme, a pre svega podatke, da iznudi neka druga priznanja o nekim drugim kradjama i svojim mesetarenjem izazove razlaz ne samo koalicionih partnera za promene vec i drugih slicnih opozicionih stranackih saveza. Iznudica je, dakle, postala neizbezna karakteristika zivota, ne samo u politici vec u svim domenima od porodice do drzave.

Koliko domacinstava, izuzev onih nula pet odsto bogatih, mogu da planiraju kad ce im se na trpezi naci meso, koliko zaposlenih, izuzev onih bliskih vlasti, mogu sa sigurnoscu da ocekuju platu, koliko nezaposlenih mogu u perspektivi da ocekuju posao, koliko ljudi u ovom rezemu moze da planira svoju buducnost u uslovima svakodnevne borbe za prezivljavanje. Takav "kvalitet" zivota iznudio je i odgovarajucu, radikalizovanu reakciju birackog tela.

Rec iznudica, inace, oznacava situaciju u sahovskoj partiji kada je igrac prinudjen da povlaci poteze koji vode nepovoljnom ishodu. Vesti igraci ili pomenimo politicare, razumljivo je, trude se da izbegnu takve situacije. Kod nas se, izgleda, upinju u suprotno.

SPS je, na primer, pod iznudom formiranja patriotskog bloka kreirao SRS, a pod drugom bi da ga ukine. Ko se nadao da ce se SPO s nacionalisticke i GSS s gradjanske naci na zajednickoj poziciji centra. Ko je verovao da ce se potom zajedno izmaci odatle ustupajuci mesto novoj istoimenoj partiji ili da ce se ta stranka kasnije naci u grupi sa DS i DSS koji bojkotuju izbore a gde ime se pridruzuje i iskljuceni demokratski alternativac iz SPS. Ko je mogao da pretpostavi da ce SPO uci u samozadovoljni "savez sam sa sobom" na veliko razocarenje gradjana koji su prosle zime klicali "zajedno", ali i na veliko razocarenje sopstvenih clanova koji su prinudjeni da traze nove oblike organizovanja. Ko je verovao da ce gradjanski orijentisana javnost podrzavati predsednicu Republike Srpske ili da ce ona staviti na led svog partijskog i ratnog druga Karadzica. Sve su ovo iznudjeni potezi koji rezultiraju odlukom da se od dva zla izabere manje.

Zbog sopstvene nepromisljenosti jer ne postuje ni svoja a kamoli pravila civilizovanog sveta, pod bremenom sve veceg nezadovoljstva u zemlji, ovom rezimu se prinuda vraca kao bumerang i nije mu preostalo nista drugo u mirnodopsko vreme, osim da povuce te iznudjene poteze. Da ce morati da se stvore ravnopravni uslovi za stranacka predizborna takmicenja, oslobode mediji, razresi kosovski problem i izruce ratni zlocinci da bi se ova zemlja vratila u medjunarodne organizacije i izasla iz izolacije, sasvim je jasno - uradila to ova vlast ili neko drugi. Svestan cinjenice da u iznudjenim okolnostima mora da formira i vladu, ipak se stice utisak da je rezim podlegao virtuelnoj stvarnosti svog televizijskog medija koji se proslavio "zavodjenjem" sirokih masa, i da ne mari mnogo za dosadasnje pogubno iskustvo politike odlaganja. Ne samo sto nema nikakvih nagovestaja da o tome uopste razmislja vec ima indicija da se bavi izazivanjem novih konflikata, nove homogenizacije i izazivanjem nove izolacije od sveta. Primera je isuvise da bi se smatrali slucajnim.

Drastican je slucaj Zivka Sandica, coveka koji sticajem okolnosti nije postao ubica jer je njegov metak nadvladala zelja pogodjenog Ivice Lazovica - da prezivi. Socijalisticka partija Srbije posle toga je cak poverila Sandicu odgovoran zadatak da je zastupa u lokalnoj izbornoj komisiji. Posle toga sud izrice neuobicajeno blagu kaznu za tako tesko krivicno delo - kao da je opljackao prodavnicu a ne zdravog coveka pretvorio u dozivotnog invalida.

Najnovije pismo takozvanih patriotskih intelektualaca koji traze oslobadjanje Karadzica od bilo kakvih optuzbi poteze se u trenutku kada ovaj rezim trazi tajm- aut da odgodi realizaciju neizbeznih poteza.

Duel dva crnogorska predsednicka kandidata obostrano je iznudio da sto-sta, od onog sto su nekad zajednickim snagama stavljali pod tepih, izadje na povrsinu, a nezapamcena haranga, drzavnih i paradrzavnih medija u Srbiji na jednog od njih, ima za cilj da ga satanizuje i diskvalifikuje iz politickog zivota. To je poznata situacija koju Vilhelm Rajh naziva psihickom kugom - kad blatis drugog da bi izbegao sopstvenu odgovornost. Dobro se zna i nije samo domace iskustvo da zagadjivanje jezika prethodi zagadjivanju zivota i kako rece izraelski pisac Amos Oz: "Na kraju drzava, rezim, klasa ili ideja ostaju netaknuti a ljudski zivot skrsen."

Stice se utisak da se ponovo pokusava stvoriti takva klima, slicna onoj s kraja osamdesetih i pocetka devedesetih. Kao da ovom rezimu treba jos neki sukob ili novi rat da bi ostao na vlasti. Pitanje je sta je jos ostalo ovom narodu - da bi mogao da plati i taj reket rezimu.