REDOVNA KONFERENCIJA ZA STAMPU U SAVEZNOJ VLADI

Uvoznici ce moci da uvoze meso samo pod uslovom da cena ne bude visa od domace. Usvojen Program liberalizacije od 1998. do 2000. godine. Na rezimu kontingenata posle 2000. godine ostace kukuruz, psenica, ziva stoka, ulje secer, proizvodi koji se uvoze uz dozvolu i deo tekstila

Beograd. - Direkcija robnih rezervi organizovace uvoz 6.000 tona juneceg i svinjskog mesa, da bi premostila nestasicu na trzistu, pa je zbog toga ukinut prelevman, koji zavisno od kategorije, iznosi od tri do cetiri dinara. Uvoznici ce, medjutim morati da plate carinu od 27 odsto. Verujemo da ce Direkcija naci uvoznike koji ce moci da ponude najbolje uslove na licitaciji, a to znaci da moraju napravi takvu racunicu da cena uvoznog mesa ne bude visa od domace, vec na istom ili nizem nivou - rekao je Nedeljko Sipovac, savezni ministar za poljoprivredu na jucerasnjoj konferenciji za stampu u Saveznoj vladi.

Iz koje zemlje ce se uvesti junece meso, zavisi od uvoznika, ali je sigurno, rekao je Sipovac, da nece biti od "ludih" krava, jer ce meso kontrolisati veterinarska inspekcija. "Ova kolicina koja ce se interventno uvesti nije velika da bi ugrozila domacu proizvodnju. Krajem novembra i u decembru ocekuje se da mesa bude dovoljno iz domace proizvodnje, posto je parama iz Fonda za razvoj kupljeno deset hiljada junadi i 40 hiljada priplodnih krmaca", rekao je Sipovac.

Savezna vlada je utvrdila i zastitne cene za poljoprivredne proizvode, i one ce biti na istom nivou kao i prosle godine, a kamate na predatu i neisplacenu robu se nece obracunavati, jer i poljoprivreda mora da snosi teret stabilizacije, istakao je Sipovac, i dodao da su zastitne cene, cak i vise nego trzisne, i da se preko njih stiti i subvencionise poljoprivreda.

Prema procenama Sipovca, ovogodisnji rod kukuruza premasice sedam miliona tona. Moci ce da se izveze dva miliona tona, dok je visak psenice, prema utvrdjenom bilansu, 540 hiljada tona. "Soja je za sedam odsto bolje rodila nego prosle godine, i ocekuje se prinos od 136 hiljada tona. Rod secerne repe ce biti preko dva miliona tona i sa preleznim zalihama, secera ce biti dovoljno za domace potrebe.

Domaca proizvodnja duvana ce zadovoljiti 60 odsto domacih potreba dok ce biljnog ulja biti 50 hiljada tona viska", dodao je Sipovac, napominjuci da je za jesenju berbu i setvu obezbedjeno dizel gorivo. "Fabrike djubriva nisu ispunile plan, pa ce nedostajati osnovnog, NPK djubriva. Zbog toga ce biti uvezene komponente i gotovo djubrivo. Semena psenice nece biti dovoljno, ali su seljaci navikli da seju sa tavana i pristali da bude zapraseno", istakao je Sipovac.

Za otkup poljoprivrednih viskova bice potrebno, prema recima Sipovca, 1,5 milijardi dinara, a za setvu psenice 600 miliona, pa ce taj novac biti obezbedjen preko Direkcije robnih rezervi i fabrika, a najveci deo za setvu ce dati proizvodjaci.

"Savezna vlada je prihvatila Program liberalizacije od 1998. do 2000. godine, koji ce zajedno sa Zakonom o antidampingu stititi od nelojalne konkurencije i stupice na snagu 1. januara sledece godine. Od ukupne vrednosti uvoza, sada se na kontingentu nalazi od 10,5 do 11,2 odsto robe. U 1998. godini od toga ce biti liberalizovano od 1,5 do dva odsto a 2000. godine, liberalizovace se uvoz saobracajnih vozila, bele tehnike i poljoprivrednih proizvoda, koji ce do tada ostakli na kontingentu. Posle 2000. godine ostace ogranicen uvoz, jedino pet strateskih poljoprivrednih proizvoda: kukuruza, psenica, zive stoke, ulja i secera, robe koja se uvozi i sada samo sa dozvolom i deo tekstila za koji i evropske zemlje predvidjaju liberalizaciju 2004. godine", rekao je Borisa Vukovic, savezni ministar za spoljnu trgovinu na jucerasnjoj konferenciji za stampu, napominjuci da ce kao zastita posle realizacije Programa liberalizacije biti samo carine.

Posle razgovora sa "Gaspromom" i predstavnicima ruske federacije, snabdevanje gasom ce se normalizovati, rekao je Vukovic, i dodao da je do sada, robom (krastavcima, paprikom i ostalim poljoprivrednim proizvodima) placeno 58 miliona duga, a dogovoreno je i da se ostatak plati istom robom i izvodjenjem gradjevinskih radova.

S. Jovicic