NATVEST MARKETS SAVETOVAO BI VLADI NOVE PRODAJE AKCIJA TELEKOMA SRBIJE

Odgovarajuci na pitanje o mogucim mutnim poslovima prilikom privatizacije Telekoma Srbije, Dzon Krouli, direktor odeljenja za primarne emisije akcija Natvest markets, koji je vodio prodaju "Telekoma, izricito je odbacio da je u poslu bilo iceg sumnjivog. "Rec je o tipicnom komercijalnom aranzmanu, gde je PTT prodao deo svog ogranka", rekao je Krouli

Beograd, Beta. - Britanska investiciona banka "Natvest markets" koja je za vladu Srbije u junu aranzirala prodaju nacionalnog telekoma, savetovala bi joj da nastavi sa prodajama svog udela u kompaniji, a samom Telekomu Srbije da kupuje akcije susednih nacionalnih kompanija, posebno makedonske, izjavio je u intervjuu Beti bancin visoki funkcioner.

"Nas savet, kao konsultanata, bio bi prodaja malih blokova Telekoma Srbije, recimo po dve transe godisnje, domacim i medjunarodnim investitorima. Nagadjam da ce vlada to uraditi", rekao je Dzon Krouli, direktor odeljenja za primarne emisije akcija, koji je vodio prodaju "Telekoma Srbije". Prema njegovim recima, vladi verovatno nije potreban udeo u Telekomu od 51 odsto, vrednosti najmanje 1,6 milijardi nemackih maraka, jer poseduje takozvanu zlatnu akciju, na osnovu koje moze da stavi veto na svaku odluku uprave koja ne bi bila u njenom interesu.

Posto Telekom Srbije sada ima strateske partnere, vlada bi u razdoblju od pet ili 10 godina mogla da prodaje njegove akcije na berzama takozvanim pasivnim investitorima, prvenstveno investicionim fondovima, dok bi prodajom na domacem trzistu kapitala razvila to trziste, rekao je Krouli. Grcki OTE i italijanski STET kupili su u junu 49 odsto Telekoma Srbije za 1,57 milijardi maraka. Krouli su ipak ogradio da mu planovi vlade na temu dalje prodaje akcija Telekoma nisu poznati i rekao da je trenutno preokupiran privatizacijom makedonskog telekoma.

"Sasvim je moguce da bi Telekom Srbije u toj privatizaciji mogao da se pojavi kao kupac. Nema razloga zasto Telekom Srbije ne bi licitirao za udeo u drugim kompanijama u regionu", rekao je britanski bankar.

Govoreci o daljem toku privatizacije u Srbiji, Krouli je rekao da bi "Nat- vest" voleo da dobije i druge poslove u Srbiji, ali da pri tom zastupa vladu. "Obratile su nam se neke multinacionalne kompanije da bismo im asistirali pri kupovinama ovdasnjih firmi. Mi bismo, medjutim, imali konflikt interesa predstavljajuci investitore, zbog nasih bliskih odnosa sa vladom Srbije. Uopsteno ne preuzimamo takve zadatke jer smo lojalni vladi", rekao je Krouli.

On je, odgovarajuci na pitanje o mogucim mutnim poslovima prilikom privatizacije Telekoma Srbije, izricito odbacio da je u poslu bilo iceg sumnjivog. "Rec je o tipicnom komercijalnom aranzmanu, gde je PTT prodao deo svog ogranka. Cinjenica da je vlada Srbije vlasnik PTT iz aspekta Nat-vesta zapravo je sporedna za ovu komercijalnu operaciju dve kompanije", rekao je britanski bankar.

Sindikalni izvori i nezavisni ekonomisti mesecima posle privatizacije Telekoma iznosili su tvrdnje da je nomenklatura kroz taj posao oprala deo privatizovanog drzavnog novca koji je tokom sankcija bio sklonjen. Te optuzbe, medjutim, nikada nisu bile pracene dokazima.

Na pitanje zasto je prva transa isplate za akcije Telekoma bila izvrsena u gotovom, i to telegrafski, umesto kreditnim pismom, Krouli je rekao da u tome ne vidi nista neobicno. "Isplate u fazama nisu neobicne za ovakvu vrstu posla. U konkretnom slucaju bile su dogovorene tri transe: prva, gotovinska, u junu, iza koje je sledila uplata na ime licence za GSM-telefoniju i treca, 1. januara 1998. Poslednje dve transe prate kreditna pisma", rekao je bankar.

On je dodao da akcije OTE kotiraju u SAD, i da ona stoga mora vrlo iscrpno da prijavljuje podatke o svom poslovanju, a da ce STET kotirati u najmanju ruku u Milanu, sto podrazumeva slicne obaveze, tako da su te dve firme sasvim nepogodne za operacije tipa pranja novca.

Cinjenicu da su predstavnici dve firme zauzeli svoja mesta u odboru Telekoma Srbije tek dva meseca posto je uplaceno prvih 1,25 milijardi maraka, Krouli je objasnio kvalitetom menadzmenta firme cije su akcije STET i OTE preuzeli. "Kompanija sasvim lepo radi... Treba joj postepeno uvodjenje ekspertize u javnom marketingu, verovatno finansijama, mozda nesto tehnicke ekspertize, ali ona nije u situaciji da joj ocajnicki treba pomoc. Tako, mislim da su ta dva meseca pozitivan znak", rekao je Krouli.

To sto je OTE u posao uskocio u poslednji cas, onda kada je predugovor sa STET-om vec bio gotov, Krouli je objasnio incijativom svoje banke da vlada Srbije, zahvaljujuci konkurenciji medju kupcima, dobije bolje uslove.

Predugovor sa STET-om i ugovor u koji je zatim ukljucen OTE, po Betinim saznanjima ne razlikuju se, medjutim, ni u jednoj bitnoj tacki, izuzev nacina placanja. Vlada nije objavila sadrzaj ugovora sa dve kompanije. Krouli je rekao se ugovori ovog tipa obicno ni ne objavljuju i izrazio svoje misljenje, kao investicionog bankara, da u ugovoru nema "niceg sokantnog".