RADIKALIMA PRAKTICNO DANAS SVE IDE NARUKU

Ognjen Pribicevic

Poslednjih nedelja medjunarodna zajednica, po ko zna koji put, daje pogresne ocene i preporuke u vezi sa razresenjem politicke krize u Srbiji. Najpre je predstavnik najvece sile na svetu Seselja okvalifikovao kao fasistu, a odmah zatim iz jedne druge velike sile stigla je preporuka demokratskoj opoziciji da obavezno izadje na ponovljene predsednicke izbore kako bi Seselj bio zaustavljen.

Ovakvim je stavom medjunarodna zajednica pokazala: da se jos uvek nije oslobodila iluzije o tome da se mogu vratiti "stara dobra vremena" kada je Milosevic bio jedini "garant mira i stabilnosti", sto je, naravno, nemoguce jer se proces urusavanja Milosevicevog rezima i slabljenja podrske SPS-u ne moze vise zaustaviti. I drugo, da ne shvata sustinu politickog procesa u Srbiji. Vec je sam Seselj rekao da mu je zao sto pomenuta izjava nije dosla ranije jer bi onda sigurno pobedio na izborima.

Istine radi, treba reci i to da je nesnalazenju medjunarodne zajednice umnogome doprinela i gotovo beznadezno neefikasna i posvadjana srpska demokratska opozicija.

U ovom trneutku naopasnije je nagovarati demokratsku opoziciju da pod postojecim, ili neznatno izmenjenim uslovima, izadje na nove predsednicke izbore. Takva bi odluka imala samo dve posledice: da na izbore izadje dovoljan broj ljudi i da pobedi Seselj. Naime, u skladu s teorijom tzv. kotrljajuce grudve, koja jednom kada se pokrene, neprestano se uvecava - Seselja je sve teze zaustaviti. Posebno ako se izbori odrze u narednih nekoliko meseci i pod sadasnjim izbornim uslovima. Njemu danas prakticno sve ide naruku - i sve gora socijalna situacija, i pobednicki mentalitet stecen pobedom nad Lilicem, i slabljenje SPS, i svadje unutar demokratske opozicije.

Najveci problem predstavlja to sto, cini se, socijalisti jos uvek ne shvataju da Seselj "jede", pre svega, njih same i njihove birace. Uostalom, veliki uspeh radikala i poraz socijalista na prethodnim izborima rezultat su pogresne Miloseviceve procene da po rezim najvecu opasnost predstavljaju partija koje su bojkotovale ove izbore. Milosevic, izgleda, jos uvek ne vidi ili ne shvata sta se "iza brda valja". Zapravo, SPS i SRS imaju isto biracko telo koje se od izbora do izbora seli od jedne ka drugoj stranci. Za ove partije glasaju osiromaseni radnici, penzioneri i ljudi koji zive na rubovima velikih gradova i koji ni sami ne znaju da li su seljaci ili radnici.

U prestojecem obracunu s radikalima socijalisti nemaju velike sanse i to ne zato sto je SRS ekstremnija kada je rec o nacionalnom pitanju - kako to opet socijalisti pogresno veruju - vec pre svega zbog toga sto su radikali primitivniji i brutalniji, a to je ono sto najvise privlaci njihove zajednicke glasace. Nisu socijalisti, vec radikali ti koji se zalazu za uvodjenje rada i reda, za jednake plate i penzije, za stav da se medjunarodnoj zajednici jasno kaze da se nece vise trpeti njen navodni diktat. Socijalisti su nekako mlaki i neodredjeni - oni su i za mir, ali i za srpstvo, za reforme ali i za to da sve ostane po starom.

Vec su ovi izbori pokazali da za one koji zive u bedi i siromastvu i koji su okruzeni korupcijom i kriminalom vodja moze da bude samo onaj koji je jos primitivniji i brutalniji od njih samih. Sto je vise siromasnih i ocajnih, to je vise glasova za radikale i to je bitka koju socijalisti protiv radikala ne mogu dobiti.

Moze li srpska demokratska opozicija ostati po strani i mirno posmatrati ovaj sukob? Mislim da ne, i to ne da bi se spasila SPS, cije se urusavanje ne moze zaustaviti, vec da bi se sprecila pobeda Seselja koja bi Srbiju odvela u potpunu ekonomsku i politicku katastrofu.

Teorija tranzicije kaze da je resenje u tome da opoziciona elita napravi neki dogovor s vladajucom elitom. Da li je dogovaranje SPO i SPS, o kome se mnogo govori i pise, upravo ono sto teorija preporucuje? Iako se tako cini na prvi pogled, ipak za uspesno ostvarenje onoga sto ovakva tranzicija podrazumeva nedostaje jedan vazan preduslov. Naime, da bi dogovor odlazece i dolazece elite mogao da funkcionise one moraju biti stvarni i legitimni predstavnici svojih politickih grupacija, a Vuk Draskovic jednostavno nema legitimitet da govori u ime demokratske grupacije. Demokratska grupacija, koja je odbila da prihvati Milosevicu igru i koju cine DS, DSS, GSS, znatno je brojnija i uticajnija.

Druga mogucnost demokratskog razresenja nase krize prtpostavlja da pomenuta demokratska grupacija pokusa da osvoji deo biraca SPS i SRS. To se moze postici samo odgovarajucim socijalnim programom jer se pokazalo da ove birace ne interesuju nikakvi ekonomski programi, ni privatizacija, ni reforme, vec samo ocuvanje kakve-takve socijalne sigurnosti. O necemu boljem oni vise i ne razmisljaju i ne veruju onima koji im to nude.

Drugo, rezultati nedavno odrzanih izbora su jos jednom potvrdili da na ovim prostorima demokratskih promena nece moci da bude bez snaznije nacionalne obojenosti. Naime, mozda nas covek i nema nista protiv nemackih maraka u svom dzepu, ni najmanje mu ne bi smetalo da pusi "marlboro" i vozi "golfa", ali posle propagande kakvu je u proteklih deset godina rezim vodio protiv Zapada, on ne zeli da mu se na ulicama vijore nemacka ili americka zastava. Da bi ovi biraci konacno shvatili da Nemci i Amerikanci ne provode vreme smisljajuci zavere protiv srpskog naroda, da Slobodan Milosevic nije omiljena licnost u svetskoj diplomatiji, da Poljaci i Madjari posle ostvarenih promena zive bolje od nasih gradjana i na kraju, da Srbija nije veliko gradiliste i poligon za izgradnju brzih pruga i puteva - mora se promeniti uredjivacka politika informativnog programa RTS i to, pre svega, onaj deo "dnevnika" koji je posvecen spoljnoj politici i ekonomiji. Sve je drugo nebitno. Stranacki deo dnevnika moze biti i 100 odsto espeesovski, ali ovaj, uslovno receno, prvi deo dnevnika, mora biti koliko-toliko objektivan. To je ono sto mora biti prvi uslov da na izbore izadju stranke demokratske opozicije. Drugi je uslov istovremeno odrzavanje parlamentarnih i predsednickih izbora, s tim sto za parlamentarne izbore Srbija mora biti jedna izborna jedinica. Bez ta dva uslova stranke koje su bojkotovale prethodne izbore ne bi trebalo da ucestvuju ni na sledecim izborima.

Istovremeno, ova bi demokratska grupacija trebalo da saceka ishod sadasnjih pregovora izmedju SPS, SPO i SRS oko formiranja nove vlade. Naime, bez obzira ko je formira, nova vlada nece biti ni dugotrajna, ni stabilna, jer su razlike izmedju ovih partija prevelike. Demokratska grupacija bi trebalo da se ponasa bas kao sto se ponasao rezim u vreme raspada koalicije "Zajedno". Vec je sasvim ocigledno da se SPS nalazi na nizbrdici, da se clanstvu SPO ne svidjaju pregovori sa SPS i da Seseljevo sramno dodvoravanje JUL-u, koji odjednom proglasava ozbiljnom strankom sa jakim uporistem u srpskom narodu, ne moze prijati ni njegovim najvernijim pristalicama. Naravno, demokratska grupacija ce iz ovih prepucavanja i nadmudrivanja SPS, SPO i SRS moci da izvuce korist samo ukoliko se ne bude ponasala na isti nacin, mada za to, kako sada stvari stoje, izgledi nisu bas najbolji. Uspeh bojkota drugog kruga predsednickih izbora tek je druga pobeda demokratske opozicije u poslednjih sedam godina. Rezultati prve pobede, ostvarene na lokalnim izborima novembra 1996. godine, umnogome su vec potroseni raspadom koalicije "Zajedno". Izlaskom samo na predsednicke izbore demokratska grupacija rizikuje da izgubi kredibilitet i jeftino proda teskom mukom steceni kapital. Trecu sansu ova demokratska opozicija tesko da ce dobiti.

Interesantno je primetiti da se ovoga puta Milosevicevi i interesi demokratske opozicije gotovo poklapaju. Sto pre Milosevic shvati da je ispunjavanje ovih izbornih uslova i u njegovom interesu, to bolje po njega. Ravnopravni izborni uslovi na koje bi pristale DS i DSS automatski znace manje poslanika za SRS i njegovog predsednickog kandidata. Istovremeno, ulazak ovih partija centra u parlament vodio bi stabilizaciji i smirivanju politickih prilika. Srbija ne bi bila ovako ostro polarizovana izmedju Milosevica i Seselja.

Odrzavanje sadasnjeg stanja ide u prilog samo Seselju. SRS ce nastaviti da "jede" SPS i da se uvecava. Ekonomija ce i dalje da propada, a kada Seselj povede mase ocajnika, to nece biti demonstracije poput onih iz novembra 1996. (Autor je naucni saradnik Instituta drustvenih nauka u Beogradu).