SER ARTUR VOTS UPOZORAVA DRZAVE-NASLEDNICE IMOVINE BIVSE SFRJ

Specijalni opunomocenik za pitanja sukcesije nagovestio povlacenje Vestendorpa iz posredovanja ukoliko za dva i po meseca ne bude "radikalnog pomaka" u pozicijama onih pregovarackih strana koje su do sada najvise osporavale dogovor

Mirko Klarin
dopisnik "Nase Borbe" iz Brisela

Ser Artur Vots, specijalni opunomocenik za pitanja sukcesije, najavio je mogucnost povlacenja Ureda visokog predstavnika iz pregovora o podeli nasledstva bivse Jugoslavije... ukoliko u naredna dva i po meseca ne bude - kako je rekao - "radikalnog pomaka" u pozicijama onih pregovarackih strana koje su do sada najvise usporavale dogovor. Ser Vots je to, kako saznajemo, saopstio predstavnicima Slovenije, Bosne i Hercegovine i SR Jugoslavije koji su proteklih dana prosli kroz najnoviju rundu briselskih bilateralnih pregovora, a narednih ce dana, svakako, na isto upozoriti i delegacije Hrvatske i Makedonije. Vots nije rekao sta bi usledilo nakon kraha maratonskih, sada vec sestogodisnjih, pregovora o sukcesiji pod okriljem najpre Karingtona, a potom Vensa, Ovena, Stoltemberga, Bilta i sada Vestendorpa, i uz posredovanje njihovih specijalnih opunomocenika i ekspertskih timova. Pretpostavka je da, nakon toga, ne bi preostalo drugo resenje do - medjunarodne arbitraze, cija bi presuda bila obavezna za sve drzave-naslednice.

Votsov rok od dva i po meseca za "radikalni pomak" uslovljen je diplomatskim kalendarom medjunarodne zajednice i njenog visokog predstavnika. Vestendorp ce, naime, 9. i 10. decembra u Bonu morati da raportira ministarskom sastanku tzv. Upravnog odbora Saveta za implementaciju mira dokle se stiglo u pregovorima o sukcesiji, kojima je inace posveceno i nekoliko paragrafa Deklaracije iz Sintre.

Zbog toga ce se - neposredno pred bonsko ministarsko zasedanje - u Briselu od 2. do 5. decembra odrzati novi plenarni sastanak pet drzava sukcesora, na kojem ce, kako najavljuje ser Vots, biti vodjen i "dugi i teski pregovori." Po dva osnova to bi mogao da bude i poslednji plenarni sastanak "ozaloscenih naslednika" bivse federacije. Ili ce se, naime, na njemu postici trazeni "radikalni pomak" i d ogovor, ili ce ser Vots zakljuciti da su dalji pregovori besperspektivni, te Vestendorpu predloziti povlacenje iz posredovanja, a ovaj taj predlog proslediti sefovima diplom atije desetak sila koje sacinjavaju Upra vni odbor Saveta za implementaciju mira.

Ostaje da se vidi da li ce pregovaraci ozbiljno shvatiti ovo Votsovo upozorenje, i u preostala dva i po meseca postici ono sto nisu uspeli da ostvare u prethodnih sest godina.

Sudeci po pitanjima koja su i dalje sporna - pocev od toga kada se i kako raspala bivsa zajednicka drzava, sta je njena "ostavinska masa", te po kom kljucu to deliti - minimalne su sanse za "radikaln i pomak."

Sem sto bi, da utese i odobrovolje posrednika, pregovaraci mogli da prihvate njegov najnoviji predlog da se buduci sporazum o sukcesiji zove "ugovor", a ne "memorandum", buduci da termin "ugovor", kako je rekao ser Vots, ima "vecu medjunarodno-pravnu tezinu."

S obzirom na to da sporazuma nema ni na vidiku, pregovarace nista ne kosta da "ucine ser Votsu" i podrze njegov predlog, kako bi posle toga mogli da kazu kako su se, ipak, oko necega sporazumeli.