CENTRALNA BANKA ZAOSTRILA FINANSIJSKU DISCIPLINU

Na ziro racunima banaka sada ima manje novca, a prosecno stanje u oktobru vrti se oko 200 miliona dinara, dok prosecni minusi iznose oko 60 miliona dinara. Centralna banka nastoji da deviznu likvidnost banaka transformise u dinarsku, a devize preseli u svoje rezerve

Poslednje izjave zvanicnika da ce se odlucno braniti stabilnost deviznog kursa i cena zasnivaju se na potezima, koje vec povlace monetarne vlasti. Dinara na racunima banaka sada ima manje, obzirom na to da je tokom avgusta prosecno stanje na njihovim ziro racunima iznosilo 326 miliona dinara, tokom septembra 288,9 miliona, a u ovom mesecu taj prosek se krece oko 200 miliona dinara. Pri tome, u oktobru minusi banaka u proseku iznose oko 60 miliona dinara. Na osnovu toga strucnjaci zakljucuju da je ipak doslo do povlacenja izvesne kolicine dinara. To se za sada nije odrazilo na pad ulicnog kursa, ali ziralni stoji na ranijem nivou.

Nad bankama se "trenira" pojacana finansijska disciplina, tako da od njih NBJ sada trazi da vrate kredite koje su koristile za kreditiranje izvoznih poslova (rec je o projektima tako finansiranim pre prodaje "Telekoma"), a koji su dospeli za naplatu. Sada se zahteva otkupljeni devizni priliv od tako kreditiranog izvoza. Banke treba ove kredite da vrate sa normalnom kamatom, a prakticno je njihova stvar sta ce da rade sa svojim krajnjim duznicima. Ujedno, zaostreno je i koriscenje obavezne rezerve u svrhe tekuce likvidnosti poslovnih banaka, sto one od pre desetak dana ne mogu da cine koliko i ranije. Banke sada moraju da prodaju devize za odrzavanje sopstvene likvidnosti, a to znaci da su prinudjene da svoju deviznu likvidnost transferisu u dinarsku. Ovo nece direktno uticati na smanjenje novcane mase, ali ce se zato deo deviza usmeriti ka Centralnoj banci. Istovremeno, od banaka kojima je nedavno osporeno veliko ovlastenje za poslovanje sa inostranstvom, sada se trazi da poloze kod Centralne banke drugi deo deviznog depozita, da bi ispunile zadate uslove. To nije mnogo, ali zrno po zrno - ocita je namera da raste devizna pogaca sa kojom raspolaze NBJ.

Poslednjih dana registrovano je da i preduzeca pocinju da prodaju devize bankama, kako bi mogla da plate svoje dugove - po komercijalnim zapisima i kreditnim obavezama.

Ujedno, poslovne banke su ovih dana dobile upozorenja od centralne monetarne vlasti da ne mogu prodavati gradjanima vise deviza, nego sto su prodale u prethodnoj dekadi, sto govori o tome da se u Centralnoj banci ozbiljno preracunavaju u pogledu toga koliko se deviznih rezervi moze potrositi na ovakvu podrsku deviznog kursa.

Za sada nije bilo znacajnijih intervencija NBJ na zvanicnom deviznom trzistu, a to se, izmedju ostalog, objasnjava i time da nije bilo ni mnogo zahteva (za uvozom repro-materijala), koje je ona spremna da podrzava. Sta ce se na tom planu dalje desavati potpuno je otvoreno pitanje, a podaci za avgust i septembar pokazuju da je vec doslo do smanjenja mesecnog obima uvoza. To dovodi u pitanje mogucnost da veci rast proizvodnje u narednim mesecima posisa obilno kreirani novac u prethodnim, i da adekvatna robna ponuda drzi cene.

Doduse, kada se govori o svakako znacajnom povecanju novcane mase, valja imati u vidu i da je deo toga u poslovnim knjigama, ali ne i u rukama preduzeca i banaka. Naime, po devetomesecnom periodicnom obracunu obracunata kamata uglavnom je pretvorena u kredite, na osnovu cega je povecan i obim zajmova, koji ulazi u sastav novcane mase, a da tu "zivih" para ipak nije bilo.

B. Jager