Braca i profit

Jelica Putnikovic

Zalaganje domacih ekonomista i zaklinjanje srpskih politicara s zaledjinom u direktorskoj fotelji za trzisnu privredu obice se o glavu gradjanina pokornog. Kroz hladne radijatore ili ponovo zaustavljene fabrike, u slucaju da moskovski pregovori o nastavku isporuke prirodnog gasa budu neuspesni. Ili, paprenim racunima za grejanje iz gradskih toplana. Sve iako je rec o sprovodjenju ruske trzisne privrede.

Krivac (spomenuti domaci, pogotovo ovi s mogucnoscu odstupanja u direktorsku rolu) ce, naravno, svoj greh sakriti iza brze bolje obnarodovanog pristupanja najavljenoj trzisnoj privredi. To sto su oni, za razliku od ruskih partnera, autsajderi, s njihove tacke gledista, nije ni bitno.

Tuzno je, medjutim, sto nece nista nauciti ni iz ovog gasnog zamesateljstva. A mogli bi. Kad vec planiraju da budu vesnici kapitalizma u tekucoj transformaciji i nastupajucoj privatizaciji srpske privrede. Jer, za razliku od njih ruski politicari i biznismeni su shvatili da se sa kapitalom, bio tudj ili njihov, ne sme igrati.

Zagovornici vecite i nadasve verne ljubavi sirokih ruskih dusa za ugrozenu srpsku bracu morace, ma kakav ishod moskovskih gasnih pregovora bio - da se pospu pepelom. Jer, zapravo, nikada Rusija prema Srbiji nije svoje poteze donosila srcem vec glavom. Setimo se, samo, da je po raspadu bivseg SSSR Rusija uporno odbijala da prizna svoj deo duga Srbiji. Iako je ondasnji suficit srpskih firmi bio evidentan.

I u vreme sankcija stizao je, doduse, iz Rusije gas. Ali, iz vrhuske "Gazproma" nisu prihvatali srpski zahtev da se dug za energente, koje nije bilo moguce platiti redovnim platnim prometom, izmiri poravnanjem sa starim dugovanjima. Umesto toga izmisljen je "Progres gas trejding", mesovita posrednicka firma za plasman ruskog gasa u Srbiju. Totalno nepotrebni posrednik je s ruske strane dobro isplaniran. Jer, profitom na posredovanju mrvice od zarade dobija "Progres", preduzece ciji je direktor srpski premijer Mirko Marjanovic. Tako umiren morao je pristati da nova izmisljena partnerska firma, "Jugo ros gas", u kojoj simbolicno ucesce ima i "Progres", na kontu dugovanja za gas dobije pravo na gasifikaciju, i distribuciju gasa u juznoj Srbiji.

U to da je, zapravo, rec o rasparcavanju Naftne industrije Srbije, i obezbedjenju najpovoljnije startne pozicije za njenu privatizaciju ne treba sumnjati. Ali, ni Marjanovic, ni Sainovic, koji je, valjda otputovao kao njegov kontrolor, nisu, na zalost, kalibra Cernomirdina, koji braneci svoje interese u "Gazpromu" brani i interese cele kompanije.