SOLANA ZA GOVORNICOM SEVERNOATLANTSKE SKUPSTINE O IDEJI NAPUSTANJA DEJTONA I PODELI BOSNE

Polemisuci sa sagovornicima povlacenja NATO iz BiH, generalni sekretar ovog vojnog saveza rekao da bi takva odluka bila "tragicna greska". Medjunarodne snage nece ostati vecno, ali NATO ima tamo dugotrajne obaveze, rekao je Solana

Mirko Klarin
dopisnik "Nase Borbe" iz Brisela

"Napustiti Dejton i pristati na podelu Bosne bila bi moralna, politicka i ekonomska katastrofa" - kategoricki je juce istakao generalni sekretar NATO, Havijer Solana, polemisuci sa "primamljivim zovom defetistickih sirena", koji je u poslednje vreme sve ucestaliji, narocito u stampi i kongresnim krugovima SAD. Zabrinuti zbog mogucnosti da americke trupe ostanu u Bosni duze nego sto je bilo predvidjeno i od starne administracije obecano, pojedini analiticari i politicari kao najjednostavnije predlazu sledece resenje: "Podeli i bezi!"

To bi, po generalnom sekretaru NATO, bila "tragicna greska." U jucerasnjem govoru na 43. zasedanju Severnoatlantske skupstine u Bukurestu (ciji je tekst unapred dostavljen novinarima akreditovanim u briselskom sedistu NATO), Havijer Solana se ostro suprostavio zagovornicima "dizanja ruku" od Dejtona i Bosne, dokazujuci da oni niposto nisu tako "beznadezni slucajevi" kakvima pokusava da ih predstavi hor entuzijasta tzv. realpolitike

Pristankom na podelu Bosne, NATO i medjunarodna zajednica bi, smatra Solana, "pogazili sve svoje principe." To bi, nastavio je, bila "nagrada agresiji i ekstremizmu za potencijalno uzasnim posledicama posvuda", dakle ne samo u Bosni. Podela bi, dalje, bila "izdaja vecine bosanskog naroda koji sanja o zivotu u mirnoj zemlji." Konacno, ali ne i manje vazno, podelom bi se bacili u vodu dosadasnji ogromni medjunarodni napori, koji su - kako je podsetio Solana - "vec kostali zivota mnoge hrabre vojnike, diplomate i poslovne ljude."

Te zrtve, smatra generalni sekretar NATO, nisu bile uzaludne, te bi, po njemu, "bilo apsurdno napustiti Dejton sada - upravo u trenutku kada su nasa upornost i odlucnost poceli da daju rezultate." Nabrajajuci te rezultate Solana je na prvo mesto stavio cinjenicu da je zemlja u miru vec gotovo dve godine, te da su snage razdvojene i razoruzane "na nacin koji znatno otezava obnovu neprijateljstava." To je, po njemu, zasluga "istinske medjunarodne koalicije za mir" koju cine NATO i njegovih 21 "partnera" u sastavu Sfora.

Nedavni lokalni izbori su, nastavio je Solana, "korak u pravom smeru na dugom putu da demokratizaciji i pomirenju u Bosni." Ti izbori su "otkrili prve pukotine u taborima ekstremnih politickih snaga" i omogucili da se ispolje neki "ohrabrujuci znaci da bosanski narodi zele povratak multietnickom, tolerantnom drustvu." NATO i njegovi "partneri", zbog toga, moraju da nastave da podrzavaju one koji postuju duh i slovo Dejtonskih sporazuma, kao i da "ostanu cvrsti prema onima koji bi da razore mirovni proces." Robustniji pristup medjunarodne zajednice u poslednjih nekoliko meseci je, po Solani, jos jednom pokazao da u Bosni "vaze dve stvari: cvrstina i doslednost cilja."

Nabrajajuci, dalje, oblasti u kojima je ostvaren izvestan napredak, Solana je naveo pocetak demokratizacije medija, uz napomenu da "nedavna akcija Sfora na sprecavanju da otrov i mrznja ispunjavaju radio-televizijske talase nece biti i poslednja, ukoliko se nastavi takvo krsenje mirovnih sporazuma." Napredak je, po Solani, ostvaren i u stavljanju specijalne policije pod kontrolu; funkcionisanju zajednickih institucija; uspostavljanju Stalnog vojnog komiteta; imenovanju ambasadora; otvaranju aerodroma... Zanimljivo je sta je, po Solani, "mozda najvaznije od svega": to sto je, kako je naglasio, "nas pritisak na strane da isporuce Hagu njihove optuzene ratne zlocince doneo neke znacajne rezultate."

Zbog svega toga, zakljucio je generalni sekretar NATO svoj obracun sa zastupnicima politike "podeli i bezi", "ovo nije trenutak za odustajanje, vec za ostajanje na kursu." Sto ce reci da se mora nastaviti zestoki pritisak na strane da ispunjavaju svoje obaveze, kao i marginalizovanje onih koji se suprostavljaju Dejtonu. Medjunarodne snage, naglasio je Solana, "ne mogu i nece ostati beskrajno... ali NATO ima dugorocne interese i obaveze u Bosni." Okretanje ledja Bosni bi, otuda, bilo ne samo protiv interesa zapadnog saveza, vec bi predstavljalo "tragicnu gresku, upravo u trenutku kada je mir poceo da hvata korene." Kategoricnost Solaninog obracuna sa zastupnicima politike "podeli i bezi" je dosad najjasniji nagovestaj da zapadni saveznici nece napraviti "tragicnu gresku"... koju prizeljkuju i neki u Bosni i oko nje.