ZASTO PREDUZECA ZAOBILAZE BANKE

Za nase uslove superpovoljni krediti, koje je delio Fond za razvoj Srbije, dokraja su otisli u ruke direktora velikih firmi i clanova Vlade Srbije. Ostala preduzeca ne zaduzuju se kod banaka jer je tako skupe kredite nemoguce vratiti

Biljana M. Stepanovic

Ekonomisti tvrde da je najveci deo para od prodaje dela Telekoma Srbije otisao pravo u potrosnju, dakle u plate i penzije, a bankari smatraju da je istu sudbinu doziveo i novac plasiran preduzecima izvoznicima u vidu povoljnih kredita za podsticanje izvoza. Kredite je, da podsetimo, delio Fond za razvoj Srbije, a u njegovom Upravnom odboru su se, pored predsednika Mirka Marjanovica, uglavnom nasli direktori velikih firmi i clanovi Vlade Srbije. Na kraju se pogodilo da su bas njihovi ponudjeni programi bili najprofitabilniji, tako da su kredite fakticno podelili sami sebi.

Jedini predstavnik bankara, koji su u ovoj podeli kredita sasvim zaobidjeni, bila je Borka Vucic, direktorka Beogradske banke Grupe, ali ona, zbog svoje specificne uloge u nasem finansijsko-politickom sistemu, nema tretman "obicnog" bankara. Kredite su, zvanicno, dobijale firme s dobrim izvoznim programima, koji imaju izgleda da donesu znacajan devizni priliv. Uslovi pod kojima su odobravani za nase uslove mogu se smatrati superpovoljnim: plasirani su na rok od sest do devet meseci, s godisnjom kamatom od cetiri odsto. Izlazi, znaci, da bi prvi od njih trebalo da pocnu da se vracaju vec negde oko Nove godine. Time bi se dobila sredstava za nove plasmane, tako da bi i novi "srecni dobitnici" dosli u priliku da se okusaju na svetskom trzistu.

"Juzna pruga" presisala Vojvodinu

Ispostavilo se da vojvodjanska preduzeca koja su konkurisala za kredite, pa ih nisu dobila, a ostala su uskracena i za bilo kakav odgovor o razlozima odbijanja, smatraju kako je ovoga puta upadljivo forsirana "juzna pruga", tradicionalno izborno uporiste i proverena glasacka masina vladajuce leve koalicije. Na pitanje zasto nije dobio kredit ako stvarno, kao sto tvrdi, ima sklopljen povoljni izvozni posao, jedan direktor vojvodjanske fabrike nam je lakonski odgovorio - "nisam imao dobru vezu". Drugi, pak, uz zaljenje sto je ostao bez ovog povoljnog kredita, sasvim ozbiljno napominje da je "stvarno imao nameru da vrati pare".

Ako se zaista zeli podsticati izvoz, kao sto se zvanicnici svakodnevno zaricu, pa makar i dvostruko manji nego sto je planirano (prognoza potpredsednika Savezne vlade Danka Djunica) moraju se odnekud pronaci potrebna sredstava. Osim para od Telekoma, tu su jos i bankarski krediti. Astronomske kamate od 15 i vise procenata mesecno poslednjih meseci znacajno su smanjene i sada se krecu u proseku od pet do sedam odsto na mesecnom nivou, ali i to je za nasu ruiniranu privredu nepodnosljivo.

"S bankama nemamo posla"

Savic tvrdi da banke zapravo uopste nisu zainteresovane da im se vrati kredit, ako im je plasman siguran i ako komitent uredno izmiruje kamatu. Ova fabika, inace, jos od 1994. godine nije uzela ni dinar svezeg kapitala, jer je cena previsoka, rokovi kratki, a njihov ciklus proizvodnje je dugacak. Na povoljne strane kredite u sadasnjim uslovima ne moze se racunati, a jedino bi oni, sa godisnjom kamatom izmedju sest i deset procenata, bili povoljni.

Ni drugi proizvodjaci, prema tvrdnjama onih s kojima smo razgovarali, ne usudjuju se da uzimaju finansijske kredite od banaka, a ni aktuelno smanjenje kamatnih stopa ne znaci im mnogo "posto su toliko osiromaseni da bi im jedino odgovarale besplatne pozajmice", kako nam je jedan od direktora fabrika - proizvodjaca rekao. Dodatni probelm s uvozom jeste taj sto mnogi od nasih izvoznika na strana trzista izaze uanprd svesni da ce ne samo ostati bez profita, nego i izgubiti. Neki od njih racunicu nalaze u tome sto ce gubitak nadoknaditi na domacem trzistu, kroz povecane cene, drugi imaju i "vezani" uvoz na kome zaradjuju, a treci jednostavno po svaku cenu zele da zauzmu pozicije na svetskoj pijaci, pa makar snizili cene ispod svakog ekonomskog kriterijuma. Oni racunaju na zaradu tek u buducnosti, kad se ustale na tom trzistu.

U svakom slucaju, i privrednici i bankari se slazu da je podsticanje izvoza vec godinama dezurna tema, koja je politicki vrlo probitacna, pa je zato politicari bez ustezanja, kad god je to potrebno, koriste kao "vodicu za usta". Kako je direktor jedne fabrike rekao - "lepo se izobecavaju i odu dalje, a nama ostave da sami podsticemo izvoz".