ZASTO JE JUGOSLOVENSKOM FINANSIJSKOM TRZISTU NEOPHODNA REFORMA (2)

Kako organizovati trziste novca

Postoji saglasnost da bi novac i kratkorocne hartije morala da regulise i kontrolise centralna banka, sto kod nas nije slucaj, ali nema saglasnosti i oko toga da li trgovina treba da se obavlja na berzi ili vanberzanski

Jasna Kesic

Jugoslovenskom finansijskom trzistu su na ovom nivou razvoja neophodne reforme i dogradnja. Berzanski strucnjaci su oko toga saglasni ali, sudeci po onome sto se culo na nedavno odrzanom savetovanju u Miloceru, nisu potpuno jedinstveni oko toga sta treba uraditi.

Neophodno je izraditi jedinstven projekat o reformi finansijskog trzista u Jugoslaviji, radi jacanja pravne sigurnosti svih ucesnika, jer ce samo jasna i cvrsta regulativa omoguciti sigurnost vlasnika akcija, ulazak direktnih stranih investicija i jacanje trzista kapitala, smatra Stoja Milosevic, sekretar Savezne komisije za hartije od vrednosti. Da bi se to obezbedilo treba jasno definisati ulogu nacionalnog regulativnog tela, nacin organizovanja i kontrole berze, berzanskih posrednika, klirinske kuce, ovlascenih revizora, osiguranja, investicionih fondova i centralnog depozita. Posebno je vazno zastititi interese investitora, a narocito stranih.

U tom delu nista nije sporno. Te razlike, medjutim, postoje oko organizovanja trzista novca i kratkorocnih hartija od vrednosti. O tome Pava Zecevic, direktor Beogradske berze i Nikola Arandjelovic, direktor Trzista novca, imaju razlicite stavove. Tako gospodja Zecevic smatra da za organizaciju trzista novca treba iskoristiti postojecu infrastrukturu Beogradske berze gde bi ono bilo posebna organizaciona celina. Novcano trziste treba da bude institucionalizovano s tacno utvrdjenim ucesnicima, njihovim pravima i obavezama, s definisanim prostorom i vremenom rada i strogo utvrdjenim uslovima za obavljanje finansijskih transakcija.

Clan za (ne)sporazumevanje

- U zakonsku regulativu je neophodno ugraditi jedan clan kojim bi se otklonili svi nesporazumi kad je u pitanju kratkorocni trzisni materijal, koji bi istovremeno omogucio da dobijemo trziste novca i kratkorocnih hartija od vrednosti. On bi glasio ovako: "U trgovanju kratkorocnim trzisnim materijalom berzanskim posrednicima je dozvoljeno iskljucivo berzansko trgovanje. Berzanski posrednici su duzni da na berzi preko knjige saopstavaju ponudu i traznju za odredjenim hartijama". Uvodjenjem jednog takvog clana na elegantan nacin bi se resili brojni problemi i otvorila bi se vrata zacecima trzista novca i kratkorocnih hartija, objasnjava Zecevicka.

Po njenim recima centralna banka bi trebalo da odredi kriterijume za ucesnike na trzistu novca, da daje saglasnost za obavljanje tih poslova i nadzire poslovanje svih ucesnika na trzistu. U tom slucaju bi banke i brokersko-dilerske kuce ispunjavale iste uslove i bile ravnopravni ucesnici na berzi. Narodna banka bi utvrdjivala i koje hartije ispunjavaju uslov da se njima trguje na novcanom trzistu.

Emitent bi bio obavezan da obavestava berzu i javnost o svom poslovanju, ukljucujuci i ukupnu zaduzenost na kratak rok, pa se vise ne bi pojavljivale ad hoc hartije koje nemaju ni apoensku strukturu, ni kontrolne brojeve, niti ostale elemente koje zakon propisuje. Sve bi to otvorilo mogucnost da Narodna banka prodajom i kupovinom odredjenih hartija od vrednosti (intervencijom na otvorenom trazistu) odrzava stabilan kurs dinara, upravlja rezervama likvidnosti banka, monetarnom bazom i novcanom masom.

Propusti u zakonu

U svetu nije poznat primer da centralna banka intervenise na berzi, a pogotovo ne kratkorocnim hartijama od vrednosti, istice Nikola Arandjelovic. Usmeravanje trgovine novcem i kratkorocnim hartijama od vrednosti na berzu dovodi do toga da Narodna banka nema prakticno nikakvu kontrolu nad emitovanjem i prodajom kratkorocnih hartija, sto takodje u svetu nije poznato. Najveci propust u Zakonu o berzama je sto trziste novca, i u okviru njega novcano trziste, i s druge strane trziste kapitala nisu adekvatno regulisana. Kako nije precizno razgraniceno novcano trziste kapitala, doslo je do mesanja ne samo poslova berzanskog i vanberzanskog trgovanja, vec i odredjnih funkcija na finansijskom trzistu.

- Na trzistu novca monetarna vlast je neprikosnovena u regulisanju odnosa medju ucesnicima, u nadzoru i kontroli njihovog rada. Preko tog trzista centralna banka sprovodi svoju monetarnu, ali i kreditnu politiku, politiku kamatnih stopa, odrzava likvidnost bankarskog i ukupnog finansijskog sektora. Za razliku od novcanog, na trzistu kapitala se organizovano susrecu ponuda i traznja za dugorocnim finansijskim derivatima. Ono je izuzetno vazno za proces privatizacije, jer kroz cenu akcija pokazuje vrednost firmi. Ali njega ne regulise i ne kontrolise centralna banka, vec obicno nezavisno drzavno telo kao sto je kod nas Savezna komisija za hartije od vrednosti - objasnjava Arandjelovic.

Iz svega proizlazi da se Zecevicka i Arandjelovic slazu da se trziste novca i kratkorocnih hartija od vrednosti mora drugacije organizovati i da mora biti pod kontrolom Narodne banke koja ce preko njega voditi monetarnu politiku, sto sad kod nas nije slucaj, ali direktor Beogradske berze smatra da bi ono trebalo da bude "posebna organizaciona celina na berzi", dok direktor Trzista novca misli da ono treba da ostane vanberzansko kao u celom svetu. Nedavno je formirana strucna radna grupa koja priprema zakonska resenja o trzistu kapitala, institucionalnim investitorima i centralnom depou, pa ce se uskoro videti i sta ce oni reci o trzistu novca.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /