BIH IZMEDJU FEDERACIJE I RS, BEOGRADA I ZAGREBA, ISTOKA I ZAPADA (5)

Radi se o ekonomskom interesu koji se uklapa i u politicka prostorna zaokruzivanja

Dragan Banjac

Ljudi koji su vec dva, mozda tri puta, dobili poverenje bosanskih biraca, uglavnom razmisljaju u istom pravcu i na cudan nacin prizivaju slicne dogadjaje iz blize i dalje proslosti. Dok se u Republici Srpskoj politicki vrh svadja oko miliona ili milijardi maraka, ili dolara koji su otisli "grupici oko glavnog" i zbog toga mora ici pred mirovno vece "garantu" u Beograd, u Federaciji sve vise planiraju svoju buducnost bez entiteta koji je dobio "dva grada (Banjaluka i, da li, Foca), nekolike varosice i - brda i doline". Iako je Vasingtonski sporazum, poput onog vaznijeg, sklopljenog nakon njega, vec izandjao, ne moze se reci da je nemoguca svaka realcija Sarajeva i Zagreba. Barem ne koliko je slaba i nemoguca (zbog smetnje medjunarodne zajednice) ova druga, Pala odnosno Banjaluke sa Beogradom, o cemu svedoce i neki dugorocni strateski potezi Zagreba koji se i te kako ticu BiH.

U Republici Srpskoj, tvrde u Sarajevu, stvoren je, nakon sukoba u politickom vrhu, samo privid vece kooperativnosti u zelji da se ucini makar mali napor u pravcu zajednicke BiH. "Oni jos misle da ce im medjunarodna zajednica dozvoliti i jos finansirati izgradnju srpskih puteva, dalekovoda, zeleznice", rekao je Mihael Stajner, zamenik visokog predstavnika UN za BiH pred odlazak sa duznosti. Na terenu stvari su, zapravo, mnogo vidljivije.

Naime, pre godinu dana hrvatska vlada je usvojila "strategiju razvitka cestovne mreze" u duzini od 1.800 kilometara, gde se nalazi i put Sarajevo-Ploce. Transevropska magistrala isla bi prirodnom rutom - dolinom reka Bosne i Neretve, na sta se nadovezuje postojeci put Sarajevo-Zenica, odnosno, povezivanje regiona Save i mora. Ali, hrvatski strucnjaci u BiH razmisljaju uveliko i o alternativnom putu kome je prirodna granica pomerena nesto "prirodnije" kroz zapadnu Hercegovinu. Tako bi trasa u Visokom skrenula prema Kiseljaku i dalje prema Prozoru, Posusju i Grudama do Ploca, sto po strani ostavlja veliku teritoriju koju "kontroliraju Muslimani". Naravno, bosanskohercegovacka razmisljanja, u saradnji sa evropskim planerima put su trasirali pravcem Sarajevo-Hadzici-Konjic-Jablanica-Mostar-Capljina- Metkovic-Opuzen-Ploce. Radi se ponajvise o ekonomskom interesu koji se uklapa i u neka politicka prostorna zaokruzivanja, pri cemu dosta neuverljivo zvuci na primer usporedba nadmorske visine Vran planine i Tirola u Austriji radi - odrzavanja.

Dva pravca tog puta (Zagreb-Bihac-Ploce i Sarajevo-Ploce) kuda god isli po strani ostavljaju sadasnji srpski deo BiH i o tome bi se debelo trebali zamisliti kako gradjani prilikom davanja poverenja svojim predstavnicima u "zajednickim organima" tako i onima koji se stalno zaklanjaju iza narodnog poverenja.

Kako sada stoje stvari, malo je onih koji bi se vratili u Sarajevo recimo, potpuno drukcije. Promene su bile neminovne, ali je izostala mera, posebno u skolskim programima, cega se, uostalom, pridrzavala i srpska i hrvatska strana. Osim toga, bosnjacki politicki vrh (SDA) u Federaciji nije pokazao da ima volje i politickog sluha za one Srbe verne Bosni i ideji zajednistva.

Deo je, mozda iz sitnih kalkulantskih razloga, kako- tako organizovan u Srpsko gradjansko vece, ali je vecina (broj takvih bosanskih Srba se iz razlicitih razloga skriva od javnosti, zavisno koja ga strana tretira i za koje potrebe) ostala izvan svega, prepustena samoj sebi.

(Nastavlja se)