Ogoljena veza

Olga Nikolic

U dugoj istoriji Univerziteta u Beogradu do sada nije zabelezen pocetak akademske godine, a da prethodno nije izabran novi rektorski kolegijum, ukoliko je starom rukovodstvu istekao mandat. Tradicija je ovoga puta prekrsena potezima koji su karakteristicni za arsenal autoritarnih rezima. Neubedljivim objasnjenjima zanemareni su datumi iz izbornog kalendara, a zakazane sednice odlagane po kratkom postupku, uz stura obrazlozenja, koja nosioci doktorskih titula nisu mogli tek tako da prihvate i opravdaju.

Iza rektora bilo kog univerziteta u Srbiji, a pogotovu najstarijeg u drzavi, uvek je stajao aktuelni rezim. Cvrsta partijska disciplina i monolitna glasacka masina omogucavala je - u komunistickom i socijalistickom periodu narocito - izbor po ukusu vlasti. Da li su parlamentarni i predsednicki izbori, koji su se poklopili s glasanjem na Beogradskom univerzitetu, uticali na izmenu postojeceg poretka stvari ili je vladajuci blok jednostavno zeleo da dobije u vremenu kad je izbor rektora u pitanju, pa je zato odugovlacio sa zavrsnim glasackim cinom?

Ukoliko je doslo do kolebanja u redovima predstavnika vlade u savetu, a u akademskim krugovima se tvrdi da su rezultati izbora na republickom nivou uznemirili najmanje trecinu vladinih clanova i naterali ih da budu "dalekovidiji" kad je buducnost aktuelne vlasti u pitanju - onda su na predstojecim izborima za rektorski tim BU moguce najmanje dve opcije. Po jednoj varijanti izabrace se samo prorektori i iz njihovih redova vrsilac duznosti rektora, koji ce upravljati Univerzitetom dok se ne zavrsi ponovljeni izborni krug.

Ako se zanemari ta varijanta, moguce je da ce prestonicka visokoskolska ustanova dobiti "novog prvog coveka" izmedju dva postojeca kandidata, s tim sto se javno govori da kandidat koji dolazi s fakulteta od koga su do sada zazirali svi vlastodrsci - nema ni najmanje sansi da se useli u Kapetan Misino zdanje. Od Drugog svetslog rata do danas nijedan predstavnik ovog fakulteta nije bio na rektorskoj funkciji, a oni koji presudjuju ni sada ne pokazuju simpatije i nameru da zele da prekinu s tom tradicijom.

Predstavnici vlasti koji do sada nisu navikli nikom da polazu racune suocili su se, ocigledno, s rezultatima Pirove pobede na republickim izborima i u toj situaciji moraju da prave kompromise i prilagodjavaju svoje interese i na univerzitetskom nivou. Krajnji ishod sigurno nece biti porazniji od cinjenice da na izbor rektora ponovo ne utice univerzitetska volja, a da tokove ovih procesa opet odredjuju politicki dogadjaji i procene vladajuceg bloka. Ova povezanost je toliko ogoljena, da se moze posmatrati kao skolski primer zavisnosti univerziteta od (dnevne) politike. Mada se oni, koji tako ocigledno demonstriraju svoju moc na univerzitetu, najglasnije zalazu za njegovu departizaciju.

Aktuelna vlast iz svojih ruku ocito ne zeli da ispusti kontrolu nad prestonickim univerzitetom, jer uprkos povremenim "iskakanjima" i protestnim zahtevima, posle izduvavanja pozitivne energije, sve se vraca u kolotecinu, koju potom nadgleda i kanalise "pravi covek iz njihovih redova". Hoce li se takva licnost izabrati i ovoga puta ili ce rezim biti prinudjen na ustupke, znace se 16. oktobra - ukoliko sednica uopste i bude odrzana. Do tog datuma Beogradski univerzitet bice "obezglavljen", ali ako to moze da podnese drzava, zasto ne bi mogla i akademska institucija?