POSLE INICIJATIVE SRS ZA STVARANJE KONCENTRACIONE VLADE

Upadljivo cutanje pozvanih u SRS se tumaci kao dokaz stvaranja koalicije levice i SPO. Za ulazak u vladu Seselj bi trazio ministarstva unutrasnjih poslova, finansija i informisanja "kumovska koalicija" najmanje verovatna

Na inicijativu Srpske radikalne stranke za razgovor o stvaranju koncentracione vlade SRS-SPS-JUL-SPO nije stigao nijedan zvanican, ali ni nezvanican odgovor.

U radikalskim krugovima takvo upadljivo cutanje stranaka kojima je poziv na razgovor upucen, tumaci se kao jos jedan od dokaza za tacnost prica o stvaranju koalicije levice i Srpskog pokreta obnove. Izjava Vuka Draskovica, data u cetvrtak Studiju B, prema kojoj SRS i SPO imaju isti cilj, ali se koriste razlicitim sredstvima, za sledbenike Vojislava Seselja takodje je dokaz da se nesto "kuva" na relaciji SPS-JUL-SPO. "Vuk samo pokusava da socijaliste zaplasi svojom mogucom saradnjom sa radikalima i tako postigne bolju cenu za ulazak u vladu", kazu radikali.

Takav moguci rasplet dogadjaja ih, medjutim, kako isticu, ne zabrinjava previse. Osim sto su, pokretanjem inicijative za stvaranje cetvorne koalicije vec dobili "poen" za konstruktivnost u resavanju potencijalne parlamentarne krize, radikali smatraju da bi, zauzimanjem polozaja jake opozicije vladi levice i SPO, (najverovatnije nestabilnoj) mogli imati samo dugorocne koristi.

Ni ostale moguce varijante konstituisanja republickog parlamenta u vodecim krugovima SRS, kako se tvrdi, ne dozivljavaju se kao nepovoljne za tu stranku. Poznavaoci radikalskog nacina misljenja smatraju da u toj partiji ne postoji ni averzija prema ulasku u koaliciju sa socijalistima. Ubedjen da je u Zemunu ostvario znacajne rezultate i zadobio podrsku velikog broja gradjana, Seselj je, prema tim tumacenjima, spreman da udje u vladu cak i ako bi to izazvalo nezadovoljstvo clanova i simpatizera stranke - zato sto misli da bi za kratko vreme postigao dobre rezultate, a samim tim i oprost "greha". U stranci se tvrdi, takodje, da bi SRS, u slucaju stvaranja koalicione vlade sa levicom, zahtevala, pre svega, mesta ministara unutrasnjih poslova, finansija i informisanja.

Sto se te varijante tice, za radikale je, smatra se, jedini problem sto u nju mnogo ne veruju. Iako je u javnosti prisutno misljenje da su prilikom izbora predsednika SRJ "zaduzili" Milosevica (sumnja se, naime, da su upravo iz redova SRS stigli glasovi koji su Milosevicu nedostajali za uspinjanje na savezni tron) radikali u svim razgovorima kategoricno tvrde da to nije tacno, vec da su, najverovatnije, sami socijalisti falsifikovali glasove koji su im bili potrebni.

Ni ostalim mogucim koalicionim varijantama u republickoj vlasti radikali ne daju velike sanse. Cetvorna koalicija SPS- JUL-SRS-SPO, tvrdi se, otpada zbog SPO, koji, kao najslabiji partner, u takvom savezu ne vidi korist za sebe. Takodje, smatraju, nema mnogo izgleda ni za "kumovsku koaliciju". "Draskovic je navikao da je Milosevic ispred njega i tu nema problema. Seselja, medjutim, ne bi mogao da podnese kao jaceg partnera", kazu radikalski poznavaoci psihologije lidera SPO, ne krijuci, pri tom, da ni njima takav potencijalni savez nije bas "na srcu".

E. P. R.