IZBORNE I POSTIZBORNE RACUNICE I NEDOUMICE

Izmedju dva izborna kruga, broj biraca u Srbiji povecan je za 2.002. Razlicit broj listica za poslanicke i predsjednicke izbore

Biracko telo Srbije je neuhvatljiva kategorija koja je, tokom minulih septembarskih izbora, pokazala svoju pravu cud. Dok je ono, pre godinu dana, variralo izmedju 7.141.164 i 7.149.179 gradjana s pravom glasa, uoci prvog ovogodisnjeg kruga predsednickih, odnosno poslanickih, izbora odrzanih 21. septembra, utvrdjeno je ukupno 7.208.555 upisanih biraca. Medjutim, kada su, cetiri dana kasnije, saopstavani konacni rezultati prvog kruga glasanja, operisalo se razlicitim ciframa.

Naime, prema tadasnjim zvanicnim podacima, broj biraca upisanih u biracki spisak za izbor predsednika Republike iznosio je 7.188.544, a za izbor narodnih poslanika - 7.190.327. Pretpostavka je da ovi podaci ne obuhvataju glasace u onih 20 birackih mesta u kojima su, zbog nepravilnosti, ponisteni izbori, pa je, zato, i iskazan manji broj biraca nego sto je uoci prvog kruga glasanja zvanicno saopsteno da ih ukupno ima u Republici.

Medjutim, zbog nedostatka strucnog objasnjenja, pomenute dve cifre izazvale su pravu konfuziju u javnosti, jer su, u nekim glasilima, predstavljane kao ukupno biracko telo Republike i, da su uzimane kao reper za razne unakrsne racunice dale bi iskrivljenu sliku izbora u Srbiji.

Ostalo je nedoreceno i otkud razlika u broju upisanih biraca na predsednickim i na poslanickim izborima, kad su zvanicni podaci, u oba slucaja, sacinjeni na osnovu dokumentacije iz 9.807 birackih odbora. Dakle, bez onih 20 u kojima je trebalo ponoviti izbore. Prema tumacenju samog predsednika Republicke izborne komisije, Balse Govedarice, brojcana podudarnost je slucajna, jer se ocito ne radi o istim birackim mestima u kojima su primecene neregularnosti za predsednicke i za poslanicke izbore.

No to su pojedinosti koje, po oceni RIK, i nisu vredne pomena, jer je procenat birackih mesta koja je trebalo da idu na "popravni" toliko mali da ne moze da utice na rezultate izbora.

Medjutim, podatak o upisanim biracima koji je lansiran samo dve sedmice kasnije, ne cini se toliko beznacajnim. Naime, dan nakon ponovljenih predsednickih izbora, u ponedeljak 6. oktobra, sekretar RIK naveo je da je u biracke spiskove u Srbiji upisano 7.210.295 biraca, da bi samo dva dana kasnije predsednik RIK, Balsa Govedarica, uz konacne rezultate, saopstio da je upisano, ukupno, 7.210.557 biraca.

Drugim recima, biracko telo Srbije naprasno je, izmedju dva izborna kruga, povecano za 2002. ljudi, sto se cini neverovatnim. To je "bez sumnje, pripomoglo da radikalskom vojvodi, Vojislavu Seselju, za dlaku (jedan procenat) izmakne predsednicka fotelja, buduci da na biralista nije izasla potrebna natpolovicna vecina glasaca, vec 48,97 odsto.

Od vec pomenutih 20 birackih mesta, koji u prvom krugu nisu polozili "ispit", tek je polovina izasla na "popravni". Prema tumacenju Republicke izborne komisije, nadlezne lokalne komisije su preostaloj polovini "oprostile" greske. To su zanemarljivi procenti koji, po oceni RIK, nisu uticali na konacne rezultate. Ostalo je, medjutim, nedoreceno da li jesu, ili nisu, u konacne podatke uracunati i njihovi rezultati glasanja, sto nije beznacajno, jer bi i u njima iskusni analiticari, bez sumnje, pronasli odgovore na neke nedoumice.

Neznatne razlike u racunicama pojavljuju se kad se sabere broj vazecih i nevazecih listica - zbir ne daje zvanicno iskazanu cifru upotrebljenih listica. Najzad, postavlja se i pitanje kako to da je primljen razlicit broj glasackih listica za predsednicke i za poslanicke izbore kad je glasanje obavljeno istovremeno na istim birackim mestima.

Odgovori na ove i druge upitnike verovatno postoje. Zasad se, medjutim, nalaze negde "na putu" izmedju Republicke izborne komisije i Republickog zavoda za statistiku. Prva upucuje na Zavod, "koji je obradjivao podatke", a drugi - na Komisiju, "koja je za to nadlezna". Posle dve sedmice "loptanja", novinarima ne preostaje nista drugo do da sami izvedu jedini logican zakljucak - da je deo glasackih listica, po svoj prilici, zavrsio u necijim dzepovima.

M. Torov