Predstavnici novog talasa na Kosovu diktiraju uslove

Dosadasnja politicka elita pasivnog otpora odstupa pred naletom snaga politickog dinamizma, nezavisno od toga sto Rugova jos uvek nema adekvatnu alternativu, ali je sasvim sigurno da je njegov neosporni liderski autoritet posle studentskih protesta najozbiljnije uzdrman

Behljulj Becaj

Od 1. septembra prosle godine, kad je potpisan Dogovor o povratku albanskih djaka i studenata u svoje skolske i univerzitetske objekte koji su potpisali predsednici Rugova i Milosevic, nije odrzan nijedan toliko znacajan susret o obrazovanju uz prisustvo medjunarodne humanitarne organizacije Sveti Exhidio, kao sto je susret albansko-srpske grupe 3+3. Od ishoda ovog susreta zavisi da li ce se povecati ili spustati tenzija na Kosovu. Iako UNS i Odbor studentskih protesta PU na izvestan nacin osporavaju legitimitet svoje trojke i zalazu se za bezuslovan povratak u sve objekte pa tek potom za realizaciju Dogovora Rugova-Milosevic, pregovaraci imaju odgovoran zadatak jer treba da ostvare ono sto im nije poslo za rukom prethodnih trinaest meseci. Zato je predsednik Rugova prethodnih meseci bio meta sve veceg broja nezadovoljnih faktora na Kosovu, medju kojima su se isticali studenti Pristinskog univerziteta. Oni su dali na znanje ne samo g. Rugovi nego i svim politickim relevantim faktorima da ne zele da budu zatocenici neproduktivne politike, koja vise od pet godina nije u stanju da konkretizuje cak i jedan jedini potpisani Dogovor o normalizaciji prilika u obrazovanju. Nesprovodjenje Dogovora je uticalo na promenu politicke konfiguracije na Kosovu.

Zbog toga je politicka scena Kosova sticajem raznih okolnosti, a povodom neostvarenog Dogovora, pocela da se deli na one koji neprestano traze izgovore za odgadjanje konkretnih postupaka koje bi trebalo da neko drugi ostvari umesto Albanaca i na one koji predstavljaju po mnogo cemu embrion nove politicke snage jer traze nacin kako da ostvare svoje ciljeve ne cekajuci da neko drugi umesto njih to uradi. Olicenje prve politike, u ocima sve veceg broja nezadovoljnika, jeste niko drugi do dojucerasnji neosporni lider Albanaca g. Rugova i politicari koji bespogovorno sprovode sve zahteve i sugestije medjunarodnih faktora. Rugovi se zamera sto se kalkulantski ponasao prema zahtevima studenata u vezi termina za odrzavanje studentskog protesta. Time je, zapravo, najvise izneverio one koji su predstavljali stub kosovske republike, jer je obrazovni sistem na Kosovu funkcionisao bolje u odnosu na ostale segmente paralelnih institucija na Kosovu.

Neosporno je da su upravo studenti pokretaci mogucih promena na Kosovu koje su zapocele 1. oktobra. Ova drustvena i politicka snaga smatra da i medjunarodnim faktorima i prijateljima, u situaciji ugrozenog im identiteta, treba dati na znanje da su vlastite odluke prece u odnosu na njihove savete i sugestije. Ova drustvena i politicka snaga je realizacijom masovnog i dostojanstvenog protesta 1. oktobra prekinula lanac visegodisnjih stereotipnih izgovora koji su albanskoj jednolilcno obojenoj javnosti predstavljeni kao razlog necinjenja. Podela je utoliko ozbiljnija sto je predsednik Rugova, pod pritiskom medjunarodnih faktora, od UNS Pristinskog univerziteta zatrazio da odgode datum odrzavanja protesta, cime se studenti nisu slozili. Medjutim, masovni odziv i dostojanstveno drzanje studenata i gradjana tokom protesta dokazuju da je to zapravo cin i opsteg raspolozenja Albanaca prema neproduktivnoj politici koju vodi g. Rugova, a ne samo prema antialbanskom rezimu.

Masovni izlazak studenata i gradjana, uprkos nastojanjima izvesnih uticajnih politickih krugova koji su pokusali da unesu razdor, pokazivali su jedinstvo u sprovodjenju protestnih ciljeva dok su pitanje kosovske nezavisnosti ostavili g. Rugovi da resi. Masovnim protestima studenata prikljucili su se i gradjani u Pristini, Prizrenu, Peci i Kosovskoj Mitrovici na osnovu izjava koje su potom dali studentski lideri moze se izvesti nedvosmisleni zakljucak da su studenti spremni da odrze onoliko protesta koliko ce biti dovoljno da slobodno udju u svoje skolske i univerzitetske objekte. Studenti su dokazali da mmogu da odrze proteste kad oni odluce i procene a ne kad to odluci i omoguci neko drugi. Objektivno gledano to je najznacajniji intelektualni, politicki pa i nacionalni kvalitet koji ovoj politickoj snazi daje prvenstvo u odnosu na onu koja je bila sinonim za stus quo. Zato, ce ukoliko bude uspesan ishod pristinskog pa beogradskog susreta grupe 3+3 Albanci to pre pripisati studentima, nego g. Rugovi, koji je na izvestan nacin u ocima mnogih postao kocnicar daljih promena, ne samo pvodom nesprovodjenja Dogovora nego i zbog personalizacije nacionalne politike. Iako je dakle na pomolu kompromis, ipak postoji izvestan skepticizam o mogucim dometima danasnjeg odnosno sutrasnjeg susreta. Jer, studenti nece traziti sprovodjenje Dogovora nego bezuslovno oslobadjanje svih skolskih i univerzitetskih objekata, dok ce otvorena pitanja proceduralnog i pravnog karaktera (stambilj, nostrifikacija diploma, nastavnih planova i programa, finansije itd.) ostavljati za drugu fazu.

To znaci da prihvatanje kompromisa albanske trojke automatski ne znaci i kraj studentskim protestima. To predstavlja novi, otezavajuci momenat u vec poprilicno zamrsenom krugu, jer i ukoliko se bude postigla saglasnost grupe 3+3, to jos uvek ne znaci da ce studenti odustati od protesta. Time se zapravo Univerzitet ogradjuje od albanske grupe, jer misle da niko drugi osim njih, nije ovlascen da razgovara o pitanjima Univerziteta. Tim pre ukoliko i ovaj susret prodje kao predhodna dva, bez rezultata, to ce im biti znak za nastavak organizovanih studentskih protesta posle 15. oktobra, kad istice rok koji su odredili studenti za pronalazenje resenja, medjunarodnim faktorima, vlastima u Srbiji i faktorima na Kosovu. Nezavisno od svega, ostaje kao opomena cinjenica da dosadasnja politicka elita pasivnog otpora odstupa pred naletom snaga politickog dinamizma, nezavisno od toga sto g. Rugova jos uvek nema adekvatnu alternativu, ali je sasvim sigurno da je njegov neosporni liderski autoritet posle prvih studentskih protesta najozbiljnije uzdrman.

Vec danas na Kosovu duvaju neki novi vetrovi koji su karakteristicni po tome sto predstavnici novog talasa nece poslusati misljenja drugih u situaciji kad im se najozbiljnije ugrozava nacionalni identitet i bice. Albanci su do oktobra bili jedinstveni u postavljanju svojih politickih ciljeva, od oktobra oni omasovljavaju svoje redove i ucvrscuju jedinstvo u realizaciji svojih ciljeva. Da li je to dobra ili losa vest, zavisi od stepena razumevanja, srpskog rezima i medjunarodnih faktora, koliko je situacija stvarno kriticna. Ukoliko se bude pronaslo adekvatno resenje za povratak albanskih djaka i studenata u skolske i univerzitetske objekte to ce doprineti spustanju tenzije i ulasku u racionalan kolosek za resavanje i drugih otvorenih pitanja, kao sto je politicko-pravni status Kosova. U suprotnom situacija moze da izmice kontroli.