DARIO FO, DOBITNIK OVOGODISNJE NOBELOVE NAGRADE ZA KNJIZEVNOST

Italijanski dramaturg i glumac primice 10. decembra, u 71. godini, milion dolara za delo koje "nadmasuje lakrdijase srednjeg veka u sibanju vlasti i odbrani ponosa podjarmljenih"

Dario Fo kao da je iz sopstvenih drama preneo nacin na koji je u cetvrtak posle podne saznao da je dobio Nobelovu nagradu za knjizevnost.

Vozio je autoputem od Rima ka Milanu kad ono... "Saznao sam novost kada je jedan auto (ciji je vozac vest cuo na televiziji) pristao uz moj sa natpisom 'Dario, dobio si Nobela'", izjavio je - govoreci preko mobilnog telefona - Fo novinaru odmah posto je Svedska akademija objavila ovogodisnjeg laureata. "Zapanjen sam", kazao je rimskoj novinskoj agenciji.

Italijanski dramaturg i glumac zasluzio je visoko priznanje i sedam i po miliona kruna (milion dolara) u 71. godini za delo koje "nadmasuje lakrdijase srednjeg veka u sibanju vlasti i odbrani ponosa podjarmljenih". "Mnogo godina Fo je igran sirom sveta, mozda vise od bilo kog savremenog dramaturga, a njegov uticaj je bio znatan Ako iko moze da nosi epitet lakrdijasa u pravom smislu te reci onda je to on", saopstio je ziri.

Pre no sto je izasao na veliku scenu Fo, sin sefa zelezicke stanice i povremenog glumca iz gradica Ledjino Sandjano kraj Milana, ucio je o pozoristu i arhitekturi, razvijao tinejdzerski talenat za slikanje da bi svoje ambicije poceo da ostvaruje posle Drugog svetskog rata.

"Kulturno sam oduvek bio deo proletarijata. Ziveo sam uz sinove staklara, ribara i krijumcara. Price koje su mi pricali bile su ostre satire o hipkriziji vlasti i srednje klase, dvolicnosti ucitelja, pravnika i politicara. Rodjen sam politizovan", izjavio je u proslogodisnjem intervjuu britanskom "Gardijanu".

Vise od 40 njegovih predstava igrano je na desetinama jezika a sam Fo i dalje glumi i pojavljuje se na televiziji uprkos udaru od kojeg je prosle godine ostao poluslep.

Svedski ziri posebno je naglasio "Slucajnu smrt anarhiste" iz 1970. kao vrhunac Foovog dugog opusa. Osnova price je istiniti dogadjaj - napadi desnicarskih bombasa 1969. svaljeni su na anarhiste a tokom ispitivanja u Milanu jedan osumnjiceni je "ispao" kroz prozor petog sprata policijske zgrade.

Fo i njegova supruga Franka Rame okrenuli su jos 1968. ledja konvencionalnom teatru i stvorili neprofitnu trupu uz podrsku Italijanske komunisticke partije s misijom da zabavlja radnicku klasu. Sedamdesetih su nastali "Ne mozemo da platimo, necemo da platimo!", "Ujedinjeni smo, sad svi zajedno, ups, je li to sef?", "Kuc, kuc. Ko je? Policija", osamdesetih "Trube i maline"... Posle nasilja levicarskih terorista u Italiji Fo se okrece zenskim temama i pise "Pricajmo o zenama" i "Sve je kuca, krevet i crkva".

Poslednje delo "Djavo sa sisama" - satiricna komedija smestena u vreme renesanse a usmerena na fenomene modernog drustva - premijerno je izvedeno pocetkom avgusta u Mesini.

Fou i supruzi nisu odobrene vize za ulazak u SAD 1980. jer je Rame bila pripadnik ultralevicarske grupe Militantna crvena pomoc. Sam Fo bio je clan KP Italije.

Fo, cije se ime prethodno nije pominjalo medju potencijalnim dobitnicima, nagradu ce primiti iz ruku kralja Karla Gustafa XVI na zvanicnoj ceremoniji 10. decembra - na 101. godisnjicu smrti osnivaca fonda Alfreda Nobela - u Stokholmu.

F. S.