Sta nas na terenu prava i politike ocekuje nakon neuspelih predsednickih izbora

Bojana Oprijan Ilic

Nas ustavni sistem je "na brzinu proizvedena i lako kvarljiva roba". Ova tvrdnja akademika dr Miodraga Jovicica, pokazalo se, i poslednjih meseci, realno ilustruje stanje ovdasnjeg pravno-politickog okruzenja. Nakon proteklih, neuspelih predsednickih izbora u Srbiji u periodu koji sledi jos ce se jasnije i zesce osetiti duboke rupe i nedostaci u nasem zakonodavstvu jer je kreirano po politickim potrebama i narudzbinama. Sada ti isti politicki pisci normi uporno predlazu i menjaju upravo ono sto su sami smislili. Dakle, dok se s jedne strane pravna pravila kroje po meri onih "kojima se to moze", s druge (ne)namerno se ostavljaju praznine koje omogucavaju sve vrste opstrukcija ako je to u interesu vlasti. Sta nas, moguce, ocekuje narednih meseci, sto se tice predsednickih izbora nisu sasvim saglasni ni vrhunski ustavni eksperti. O tome kao i o stanju u kom se nalaze Ustav i zakoni odnosno pravni sistem uopste za "Nasu Nedeljnu Borbu" govore akademik dr Miodrag Jovicic, dr Pavle Nikolic, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu i Slobodan Vucetic, sudija Ustavnog suda Srbije.

U pravnom vakuumu

U srecnijim, normalnim drzavama, zasnovanim na demokratiji, ustavi se ozbiljno i temeljno pripremaju, uz naglasenu zelju da budu izraz saglasnosti vecine gradjana, odnosno njihovih slobodno izabranih predstavnika u parlamentu. U nas, na zalost, nije tako. Svedoci smo kako su pre nekoliko godina na brzinu, bez ucesca i nauke i javnosti, usvojena - na osnovu dogovora u "uskom porodicnom krugu" - oba vazeca nasa ustava: i Ustav Srbije od 1990. i Ustav SR Jugoslavije od 1992. I, kao sto narodna mudrost kaze, "sto je brzo - to je kuso". Nije proslo ni nekoliko godina, a oba ustava su pokazala svoje ne male imanentne slabosti. U to su se uverili cak i oni koji su narucili izradu ovih ustava, a ne samo, sto je vaznije, gradjani ove zemlje.

Sada, posle svih zalosnih zbivanja krajem prosle i tokom ove godine, imamo situaciju da se belodano pokazuju sve slabosti ustavne regulative. Oni koji drze vlast sada, naknadnom pamecu, uvidjaju da im pojedina ustavna resenja ne odgovaraju i zeleli bi da ih po svaku cenu menjaju. Predsedniku Republike Srbije, onemogucenom ustavnom normom da se po treci put kandiduje na tu funkciju, zasmetala je odredba saveznog Ustava da se predsednik Federacije bira u saveznom parlamentu, pa je pokusao da pokrene inicijativu za promenu te odredbe. Srecom, ta inicijativa je propala usled protivljenja Crne Gore. Sada, posle neuspeha drugog kruga izbora za predsednika Republike Srbije, javlja se misljenje jedne dame, poslusnice rezima, da ustavnu normu po kojoj je i u drugom krugu neophodan izlazak na biralista najmanje polovine birackog tela, valja promeniti i zadovoljiti se, kao i u "njenoj Americi", izjasnjavanjem bilo kog procenta birackog tela.

Zeleo bih da se razumemo: i jedno i drugo je, nacelno, prihvatljivo ali razlog za menjanje Ustava ne bi smeo da bude to sto ta promena odgovara nekome iz rezima da u licnom, prizemnom interesu, menja ustave da bi mu ustavne norme omogucile dalje zadrzavanje na vlasti. Ustav ipak ne sme da bude obicno parce hartije, koje ce vodja i njegovi poslusnici da menjaju kada im padne na pamet.

Ja licno, a mislim da je u tome saglasna i velika vecina nase ustavnopravne nauke, ubedjen sam da su nasi ustavi prepuni slabosti, a da se u njima javljaju i brojne ustavne praznine. Na to je trebalo blagovremeno misliti i ustave, kao osnovne zakone zemlje, bolje i temeljnije pripremiti. Sada se javljaju pitanja kao sto su: u kom roku se moraju raspisati i odrzati novi izbori za predsednika Republike Srbije; u kom roku se mora sastati Skupstina te Republike; dokle traju ovlascenja Ustavom poverena predsedniku Skupstine itd. Sve su to pitanja koja su morala da budu resena ustavnim normama ili bar odredbama pratecih zakona. Ovako, nalazimo se u jednom pravnom vakuumu, ostavljeni na milost i nemilost vladajucem rezimu, odnosno, konkretno, njegovom neprikosnovenom sefu, da odluci kada ce biti izabran predsednik Republike Srbije, kada ce se konstituisati Skupstina, kada ce se obrazovati vlada i slicno.

Vracajuci se na pocetak teksta, moram da izrazim svoje uverenje da se ustavi niti smeju pisati na brzinu, niti po narudzbini jednog coveka i njegove partije, jer cemo se inace i danas i sutra suocavati sa, cini mi se, u savremenoj istoriji najgorim primerom neustavnog poretka.

Izbore raspisali - odmah

"Nasa Borba": Kakve su pravne posledice neuspeha predsednickih izbora i sta nam sledi?

Pavle Nikolic: Neuspeh parlamentarnih predsednickih izbora moze biti znak otvaranja vrlo ozbiljne krize u parlamentu i politickom zivotu Srbije. Predstoji raspisivanje novih predsednickih izbora i ponavljanje celokupnog izbornog postupka. S obzirom na supljine i nedorecenosti Ustava i Zakona o izboru predsednika Republike ne postoji rok u kome bi se ti izbori morali raspisati.

NB: U javnosti se pominje rok od 60 dana u kome bi to, navodno, moralo biti ucinjeno?

P. N.: On se neosnovano pominje jer tacno je da je Ustavom predvidjen rok od 60 dana, ali je to rok u kome izbori moraju biti raspisani u slucaju prestanka mandata predsednika Republike pre isteka petogodisnjeg perioda za koji je izabran. Kazem, neosnovano, jer taj rok je davno prosao.

NB: Kad bi se, dakle, morali raspisati i odrzati predsednicki izbori?

P. N.: Moglo bi se zakljuciti da zbog toga nove predsednicke izbore treba odmah raspisati. Posto je to u nadleznosti predsednika Narodne skupstine Srbije, ne moze se pouzdano predvideti kada ce ih sadasnji predsednik NS raspisati. Interes, stranke kojoj pripada, kao i u mnogim drugim slucajevima, bice presudan faktor na cin raspisivanja tih izbora, sto naravno moze biti predmet manipulacija.

NB: Sta se desava ukoliko sadasnji predsednik NS nista ne ucini po pitanju raspisivanja izbora?

P. N.: Ako to ne ucini sadasnji predsednik NS onda nadleznost prelazi na novog predsednika novoizabrane NS posle njenog formalnog konstituisanja. Medjutim, s obzirom na konstelaciju stranackih odnosa i broj poslanickih mandata pojedinih stranaka u NS nije iskljucena mogucnost da na konstitutivnoj sednici (kojom predsedava po godinama najstariji poslanik) novi predsednik NS ne bude izabran, a to znaci da nema ko da raspise predsednicke izbore sve do izbora novog predsednika NS. Razume se, najstariji poslanik koji predsedava konstitutivnom sednicom takva, a ni bilo koja druga prava osim da predsedava - nema. To produbljuje krizu i politicku situaciju cini krajnje neizvesnom.

NB Kakva je tada situacija u pogledu formiranja vlade?

P. N.: Izmedju ostalog, u tom slucaju ne bi se mogla formirati ni nova vlada kako to Ustav predvidja, jer nema ko da predlozi mandatara za tu novu vladu. O kakvoj bi se krizi radilo ako ni na ponovljenim izborima predsednik Republike ne bi bio izabran, sto uopste nije iskljuceno, necu ni da govorim.

NB: Kako komentarisete predlog o izmeni Zakona za izbor predsednika Republike?

P. N.: Uzgred receno, u javnosti se cuju izajve zvanicnog vladajuceg estabilismenta da je Zakon o izboru predsednika Republike neustavan i da je uslov za izbor predsednika Republike nametnut. Ako su te izjave tacne, onda su one i smesne i neozbiljne, jer je ta ista vladajuca garnitura svojom vecinom u Skupstini donela taj zakon i odredila taj uslov. Zakon se moze promeniti i izglasati novi ali ne zbog neustavnosti, vec zbog izlazenja u susret politickoj volji onih koji imaju vecinu u parlamentu. Sa promenama Ustava to bi islo mnogo teze, jer se one moraju staviti na referendum, a za njegovo usvajanje je potrebno da se izjasni vise od polovine od ukupnog broja biraca, sto je u sadasnjim okolnostima vrlo tesko ocekivati.

Kod nas je sve moguce

"Nasa Borba": S obzirom da izbori za predsednika Republike nisu uspeli, postupak se vraca na pocetak. U kom razdoblju?

Slobodan Vucetic: Posto nisu uspeli izbori za predsednika u drugom krugu predvidjeno je po Zakonu o izboru predsednika Republike da se ponovi ceo izborni postupak. Sada se u strucnoj javnosti otvara dilema u kom roku mora da se ponovi izborni postupak i ko treba da raspise izbore. Prethodni neuspeli izbori bili su raspisani i odrzani u Ustavom predvidjenom roku od 60 dana, s obzirom na okolnost da je doslo do prestanka mandata predsednika Republike pre isteka vremena na koje je biran.

NB: Zakon koji pominjete ne utvrdjuje, medjutim, rokove za sprovodjenje izbora...

S. V.: Zakon o izboru predsednika ne utvrdjuje rokove za sprovodjenje predsednickih izbora, zbog toga se i otvara pitanje roka. Upravo zato sto Zakon ne regulise ovo pitanje, a Ustav sadrzi imperativnu normu o roku odrzavanja predsednickih izbora u slucaju prestanka njegovog mandata pre isteka vremena na koje je biran, ovde se nuzno mora primeniti princip analogije. Naime, ako nije uspeo prvi izborni ciklus koji je izazvan prevremenim prestankom mandata predsednika, onda je logicno da se opet za tu istu situaciju, koja se nije u medjuvremenu promenila, primeni ustavni rok za izbor predsednika od 60 dana.

NB: Od kad tece ovaj rok?

S. V.: Taj rok trebalo bi da tece od trenutka saopstavanja konacnih rezultata drugog kruga predsednickih izbora od strane Republicke izborne komisije, odnosno od dana njihovog objavljivanja u "Sluzbenom glasniku Republike Srbije".

NB: Ko je duzan da raspise naredne, nove predsednicke izbore?

S. V.: Nesporno je da nove predsednicke izbore treba da raspise sadasnji predsednik Narodne skupstine s obzirom na to da su priznati konacni rezultati neuspelih izbora, a nova NS nije konstituisana, niti je izabran njen predsednik. Ako bi se, medjutim, dogodilo da se ovih dana konstituise nova NS, izabere njen predsednik, on bi raspisao nove predsednicke izbore, a takodje i odredio mandatara za sastav buduce vlade. To, naravno, ne znaci da bi dosadasnji predsednik Skupstine mogao odredjivati mandatara nove Vlade.

NB: Sta se desava ako sadasnji predsednik NS ne raspise izbore?

S. V.: Ako sadasnji predsednik ne bi odmah po objavljivanju rezultata raspisao nove predsednicke izbore on bi nesumljivo prekrsio ustavnu odredbu iz clana 87. Ukoliko bi se to desilo, sto u nasoj praksi nije redak slucaj, onda bi se raspisivanje predsednickih izbora obavilo od strane novog predsednika Narodne skupstine opet racunajuci 60 dana od dana konstituisanja. U tom roku predsednicki izbori se moraju odrzati. Problem se moze javiti u slucaju da NS u dogledno vreme ne izabere svog predsednika, a izvrsi se verifikacija poslanickih mandata. U toj situaciji nesporno je da je prestao mandat bivseg predsednika NS i da najstariji poslanik koji predsedava konstitutivnom sednicom ne moze obavljati ustavne funkcije ni predsednika Republike ni predsednika NS.

NB: Sta se cini u toj situaciji?

S. V.: Tada bi se moglo zastupati stanoviste da funkciju v. d. predsednika Republike i dalje vrsi dosadasnji predsednik Narodne skupstine, jer on saziva prvu konstitutivnu sednicu tog novog saziva, dok traje njeno konstituisanje koje obuhvata verifikaciju mandata poslanika i izbor predsednika i potpredsednika Narodne skupstine.

NB: Da li je i u kojoj varijanti moguca ustavna kriza?

S. V.: Ako bi se situacija i dalje komplikovala, odnosno odlagao postupak izbora predsednika Narodne skupstine, to bi nesumljivo bio znak da je rec o ustavnoj i politickoj krizi koja bi se mogla resiti samo raspisivanjem novih parlamentarnih i predsednickih izbora. U vezi sa ovim korisno je ukazati radi analogije sa odredbom Ustava SRJ prema kojoj, ako u roku od tri meseca ne bude izabrana Savezna vlada, saveznim poslanicima prestaje mandat i raspisuju se novi izbori.

NB Vi ste jos pre drugog izbornog kruga predvideli da ce biti zatrazena izmena Zakona o izboru predsednika. Treba li ga zaista po Vasem misljenju menjati?

S. V.: Posto protekli izbori ukazuju na verovatnocu da i ponovljeni nece biti uspesni moguce je ocekivati da se pristupi izmeni odredbe 9. tog zakona koja uredjuje uslove za regularnost drugog izbornog kruga. Moglo bi se, dakle, ocekivati da izmena Zakona bude izvrsena u tom smislu da se za valjanost drugog izbornog kruga ne zahteva da na izbore izadje vise od polovine birackog tela. Postavlja se, medjutim, pitanje koja skupstina - stara ili nova - bi izvrsila izmenu Zakona. Posto u demokratskim drzavama nije uobicajeno da stari saziv Skupstine obavlja zakonodavnu funkciju u toku izbora, odnosno posto su oni obavljeni, a pre konstituisanja nove NS, logicno je ocekivati da eventualnu promenu ucini nova NS. Ali u nasim uslovima je sve moguce: i da dodje do dugotrajnije blokade sistema vlasti, ako se vec narednih dana ne obznani neka parlamentarna koalicija, s obzirom da nijedna strana nema apsolutnu vecinu u NS. A ako se zeli sprovesti opstrukcija konstituisanja Skupstine, novog izbora predsednika i izbora vlade, zato sto neke stranke racunaju da bi bolje prosle na ponovljenim, onda nam sledi dugotrajna ustavna i politicka kriza. Jedina srecna okolnost je sto mandat sadasnjeg saziva NS po Ustavu traje do isteka cetiri godine (januar 1998.), a vlada inace obavlja svoje ustavne i zakonske funkcije sve do izbora nove.