Koliko kostaju novi predsednicki izbori?

Za svoj izborni neuspeh socijalisti su vec zrtvovali ekonomsku stabilnost, a nece uspeti da ostvare ni planirani drustveni proizvod, ni proizvodnju, ni izvoz. Za popravni ispit i eventualni izborni uspeh morace da zrtvuju devizne rezerve zemlje ili da svoje birace uskoro prepuste nemilosti inflacije

Bojana Jager

Ponavljanje predsednickih izbora u Srbiji znaci da do kraja ove godine nece biti vodjena racionalna ekonomska politika i da se poput para od "Telekoma" definitivno mogu istopiti i stabilnost cena, posto je devizni kurs vec nacet. A nacet je zato sto je drzava pokusala da izvede nemoguce - da postanske devize stavi u dzep, odnosno u devizne rezerve, i sacuva ih, a da na osnovu njih odstampa dinare i dve trecine tog novca do sada usmeri u javnu potrosnju, odnosno u plate i penzije i tako uoci minulih izbora omoguci njihovo troskaranje. Jare i pare, jedno i drugo, naravno, nije moglo da prodje.

Problem je u tome sto su se socijalisti lose preracunali, verujuci da ce ovakva politika oslonjena na cinjenicu da je povecanje novcane mase u junu iznosilo 587 miliona dinara, u julu 1,123 milijardi dinara, a u avgustu jos 1,04 milijardi dinara, izdrzati do izbora. Posledice bi se ionako lecile posle, kad prestanu potrebe za udvaranjem biracima. Ovakav racun pobrkao je najpre ishod parlamentarnih izbora, namecuci formiranje koalicione republicke vlade (i na tu igranku bice potroseno dosta vremena, uz cehove koje ce stabilnost ekonomije platiti politickoj trgovini), a zatim je usledio i porast predsednickog kandidata levice.

U takvim okolnostima tesko da ce vlast biti spremna da vuce nepopularne poteze, jer ce u naredna dva meseca socijalisti nastojati da poprave svoj rejting i u novu izbornu trku udju sa sigurnijim adutima u rukama. Oni jednostavno u ovom trenutku ne smeju da prestanu sa redovnim isplatama penzija i plata u javnom sektoru, i od finansiranja svega i svacega, odnosno da priznaju da za to vise nema realnih izvora. U avgustu, na primer, porast novcane mase, od jedne milijarde dinara - objasnjava odakle pare za te namene.

Centralna banka je, doduse, posteno priznala da je vec stvoren visak dinara koji predstavlja opasnost po stabilnost i da sa emisijom treba stati. Svima je, naime, jasno, iako se od septembra ocekuje rast industrijske proizvodnje, da on nece biti ni priblizno toliki da usisa povecanu kolicinu novca koja se sada nalazi na trzistu. Da bi se to postiglo drzava bi morala u narednim mesecima da vodi ostru restriktivnu monetarnu politiku, a to odmah znaci da bi morala da zavuce ruku u dzep i budjelar onih koje je do juce tetosila i zavaravala. U avgustu su, na primer, plate u privredi porasle samo za osam odsto, a u vanprivredi za 74 procenta, kao rezultat ubrzanih isplata zaostalih zarada u prosveti, zdravstvu i ostalim delatnostima. To za sobom povlaci (ako se ne smisli neki politicki izgovor) i septembarski rast nominalnih penzija od 27,4 odsto. Prosto receno, tolike drzavne izdatke, uz povlacenje novca i stabilne cene, nije moguce podmiriti.

Drugi nacin je inflacija, ali nazalost ona koliko nominalno uvecava prihode, istovremeno ih realno obezvredjuje. Tako bi prva cena buducih ponovljenih izbora, koju ce platiti gradjani ove zemlje, mogla biti da imaju vise-manje vrednih dinara, sa kojima mogu kupiti sve manje roba, pod uslovom da ih (za razliku od mesa) ima dovoljno. Ni najavljene nove monetarne mere, sracunate na to da se izvuku devize iz banaka i da se povuce deo dinara, ne uklapaju se u predizborne potrebe rezima. Zato sto se upravo u poslednjem kvartalu ove godine ocekuje rast proizvodnje i izvoza i popravljanje planskih podbacaja. Zato je u praksi gotovo sigurna selektivna primena ovih mera na "njihova" i "nasa" preduzeca i banke, a svaki scenario, koji bi sadrzao malo stampanja, malo kontrole i malo inflacije, unapred je osudjen na neuspeh.

Gubitak deviznih rezervi bice verovatno druga "zrtva" koja ce pasti zbog ekonomske politike vodjene uoci ovih i politike koja ce se voditi do novih izbora, u nesrecnoj zemlji Srbiji, u kojoj vise ni same godine nisu izborne, vec to postaju polugodista, pa i kraci vremenski periodi.

Ono sto se ne vidi jeste da je sa oko 350 miliona maraka plasiranih kroz devizne kredite privredi u stvari odrzavana proizvodnja koja nije presla ni junski nivo, i koja, po oceni dr Jovana Rankovica, mesecno nize oko 1,5 milijardi dinara novih tekucih gubitaka. Zato ce ova godina biti zavrsena sa oko 20 milijardi dinara bruto gubitaka, tvrdi ovaj ekonomista. Nije, dakle, samo pojeden kapital od poste, nego je on omogucio produzetak topljenja kapitala u celoj bolesnoj jugoslovenskoj privredi. Uz to, i porast izvoza, koji ce i pored ovakve kreditne transfuzije u ovoj godini iznositi 22 odsto, i biti upola manji od planiranog, prakticno je neutralan, jer se realizuje uz gubitke zbog nerealnog kursa dinara.

Za svoj izborni neuspeh socijalisti su vec zrtvovali ekonomsku stabilnost, a nece uspeti da ostvare ni planirani drustveni proizvod, ni proizvodnju, ni izvoz. Za popravni ispit i eventualni izborni uspeh morace da zrtvuju devizne rezerve zemlje ili da svoje birace uskoro prepuste nemilosti inflacije. Nista dakle za nove investicije, nova radna mesta i zaposlenost, nista za prestruktuiranje privrede i socijalnog sektora, nista za devizne stedise, nista za popravljanje politickog i ekonomskog rejtinga zemlje... Ko god na kraju da bude predsednik Srbije, morace ubrzo da se suoci sa realnoscu, sadrzanoj u pet ogromnih deficita. Deficit u spoljno-ekonomskoj razmeni tezak je 17 odsto ocekivanog drustvenog proizvoda u ovoj godini, deficit u javnoj potrosnji 11 procenata, gubici u privredi 17 odsto, nasledjeni teret spoljnog duga 70 odsto i stara devizna stednja 25 odsto od drustvenog proizvoda, istice dr Vera Leko. Sve zajedno mnogo je vece od onog sto je privreda u stanju da stvori, a u takvim uslovima trajnija ekonomska stabilnost, rast standarda i privredni razvoj su fatamorgana aktuelnog politickog trenutka i marketinga.