AMERIKA I PREOSTALA JUGOSLAVIJA

Srbija sa "svojim lutanjima i svojim mrakom" trecerazredna tema Klintonove administracije. Tudjman ponovo dobio status ovdasnjeg darlinga cim je poleteo avion sa Kordicem i ostalima za Hag.

Slobodan Pavlovic
dopisnik "Nase Borbe" iz Vasingtona

U Vasingtonu su svesni da njihovi otvoreni napadi na Seselja (poput onog nedavnog Gelbardovog izjasnjavanja u Beogradu da je pobednik nepotpunih predsednickih izbora u Srbiji "fasista, s kojim SAD nece imati nikakva posla") mogu da budu samo kontraproduktivni, kad je rec o raspolozenju onih najsirih birackih slojeva. U secanjima, knjigama i ovdasnjim diplomatskim poukama ostala je zapisana ona slicna Iglbergerova izjava od pre pet godina, kad je iz cista mira javno imenovao Slobodana Milosevica kao "jednog od odgovornih za ratne zlocine u Hrvatskoj i Bosni" - sto je doticnom i njegovoj propagandi par meseci kasnije i te kako olaksalo posao u predsednickoj trci protiv Milana Panica.

Englezi se uce na Oksfordu i Kembridzu, a Amerikanci na svojim greskama. Ni to, medjutim, nije bas uvek slucaj, tako da su i dalja vasingtonska reagovanja oko Seseljeve predsednicke perspektive na liniji koju je Galbrajt zacrtao u Beogradu - uz upozorenja da bi eventualna realizacija programske platforme SRS oko Dejtona, Bosne i odnosa sa bivsim jugorepublikama neopozivo gurnula preostalu Jugoslaviju u novu medjunarodnu izolaciju, jos dublju i jos crnju od one koja nas je vec bila zadesila.

Srbija je, medjutim - sa svojim lutanjima i svojim mrakom u koji sve vise zapada - i dalje drugo-trecerazredna tema, kad je rec o angazovanjima Klintonove administracije prema bivsoj Jugoslaviji (tu je u istom drustvu sa Hrvatskom, pri cemu je Tudjman, razume se, ponovo dobio status ovdasnjeg darlinga, cim je iz Splita pre neki dan poleteo onaj avion sa Darijem Kordicem i ostalima koje su u Hagu nestrpljivo ocekivali). Svi glavni americki putevi, sto se toga tice, vode prema Bosni: prosle nedelje u Sarajevu i Tuzli boravio je sekretar za odbranu Ricard Koen, od srede se tom istom trasom krece novi nacelnik Generalstaba oruzanih snaga SAD Hju Selton, a na put ponovo krece i predsednikov specijalni izaslanik Robert Gelbard, koji ce se u ovoj turi - kako nam je najavljeno u Stejt dipartmentu - posebno baviti pripremama za predstojece vanredne izbore u Republici Srpskoj.

Ti izbori su, inace, pod jednim velikim znakom pitanja, bez obzira na proslomesecni beogradski sporazum i zajednicku deklaraciju Plavsic-Krajisnik- Milosevic da ce u RS 23. novembra biti obavljeno glasanje za novu Skupstinu, a 7. decembra za predsednika i predstavnika entiteta bosanskih Srba u zajednickom Predsednistvu BiH. U Vasingtonu su odobrena sredstva za par stotina ovdasnjih posmatraca koji ce, u sastavu OEBS-a, pratiti kampanju i izjasnjavanje kroz sest nedelja za novi parlament RS i to je - kako je nam je najavljeno - glavni povod za Gelbardov ponovni dolazak ovih dana u Bosnu. Biljana Plavsic je iznudila te izbore sa obrazlozenjem da je paljanska Skupstina u sadasnjem sastavu pod direktnom kontrolom "kvinteta K" (Karadzic, Krajisnik, Klickovic, Kalinic, Kijac), sto ce reci - u rukama onih koji iz sve snage koce uzbrdo, kad je rec o sprovodjenju mirovnog ugovora iz Dejtona.

Za ukljucivanje zelenog svetla na americkom semaforu posle toga nista vise nije bilo potrebno. Sav svoj dejtonski ulog u RS SAD su stavile na kartu predsednice iz Banjaluke, tako da ne bi trebalo sumnjati da ce pripreme, tok (a verovatno i ishod) parlametarnih izbora od 23. novembra biti u znaku onih "koji podrzavaju mirovni proces u Bosni", dok je oko one decembarske provere za fotelju Plavsicke i Krajisnika u ovom trenutku izvesno jedino da je sve neizvesno.

U stejtdepartmenskim kuloarima, naime, vec se prilicno glasno govori da dogovoreni izbori za predsednika RS "nisu u skladu sa dokumentom iz Dejtona", odnosno da "niko u Beogradu nije imao pravo da pravi sporazum u vidu vezanih trojnih izbora". Kako je krenulo, sve govori da je sad samo pitanje vremena kad ce se pronaci nacin da se to decembarsko izjasnjavanje pomeri za neki period posle snegova u Bosni. Biljani Plavsic to daje priliku da u sledecih 5-6 meseci ucvrsti svoju poziciju, mada to isto vazi i za Momcila Krajisnika, koji se takodje nalazi u tom izbornom paketu cija se odlozena dostava planira za prolece 1998 - pod uslovom, naravno, da politicki prezivi buru koja sve jace duva zbog uzapcenih RTV predajnika diljem RS.

"Elektronski mediji u bosanskosrpskom entitetu ne mogu vise da budu pod kontrolom fasista i rasista" - rekao je na tu temu Ricard Holbruk pre par dana, na jednom predavanju u Vasingtonu, nagovestavajuci da je antidejtonska propaganda sa Pala, po svemu sudeci, okoncana za sva vremena.

Kako se kasnije saznalo, to prakticno znaci sledece: da bi prokaradzicevska struja dobila mogucnost da ponovo pocne da se oglasuje svakog drugog dana preko Srpske TV (kako su proslog meseca Krajisnik i Plavsicka dogovorili sa Milosevicem u Beogradu), uslov je da prihvati tri osnovna zahteva - da prihvati inostranog direktora kojeg ce postaviti OEBS, da smeni trojicu clanova svog sadasnjeg Upravnog odbora (predvodjenog Krajisnikom), kao i da se sacini novi statut ove radiodifuzne ustanove. Buduci direktor i clanovi njegovog menadzmenta (takodje stranci) imace ovlascenje da primaju i otpustaju novinare, a u OEBS se priprema i fond iz kojeg ce se finansirati slanje novinarskog kadra sa Srpske RTV u inostranstvo, na teorijsko i prakticno upoznavanje sa nezavisnim, objektivnim novinarstvom.

Prema jednom ovdasnjem izvoru, Krajisnik je u utorak bio polusokiran kad mu je Zak Klajn, zamenik visokog predstavnika medjunarodne zajednice, saopstio da ce paljanskom ogranku STV biti dozvoljeno da emituje samo sportski program i "sapunske opere" (odnosno, da ce informativni program ostati u nadleznosti studija iz Banjaluke) sve dok se u potpunosti ne ispune uslovi nabrojani u prethodnom pasusu.

Vreme za prave sokove, medjutim, tek nailazi. Paljanske fotelje pocinju da se ljuljaju i ona u procelju Upravnog odbora Srpske RTV tesko da ce biti poslednja bez koje ce ostati Momcilo Krajisnik.