ZAVRSENA MEDJUNARODNA KONFERENCIJA "PROGRAM RADIKALNIH EKONOMSKIH REFORMI U JUGOSLAVIJI"

Tesko je sprovesti privatizaciju i vratiti kredibilitet zemlji u kojoj postoje nedosledni zakoni i politicki sistem u kome jedna partija kontrolise birace, umesto da bude obrnuto - istakao je dr Ljubomir Madzar

Beograd. - SRJ je jedna od najzaduzenijih zemalja, sa tuzno unistenim kredibilitetom, a u poslednjoj deceniji gotovo nista nije ucinjeno da se spoljni dug smanji, kao sto nista nije preduzeto ni za vracanje devizne stednje sopstvenim gradjanima. Strani kapital nece doci dok "ne operemo obraz" pred medjunarodnom finansijskom zajednicom, kao sto ni stanovnistvo nece vratiti svoju stednju u banke bez vracanja poverenja u drzavu, a bez stednje domaceg sektora nije moguce racunati na privredni rast. Zato se uspostavljanje kredibiliteta mora povezati sa privatizacijom, jer ce bez toga ona ostati marginalan iskompromitovan proces - istakao je dr Ljubomir Madzar, otvarajuci raspravu o iskustvima privatizacije u zemljama u tranziciji na Medjunarodnoj ekonomskoj konferenciji "Program radikalnih ekonomskih reformi u Jugoslaviji", koja je juce zavrsila dvodnevni rad.

Polazeci od iskustva ruskih reformi Vitali Najsul, direktor Instituta za studije ruske ekonomije, naglasio je da su privatizacija i liberalizacija manjeg znacaja od toga da se mora postici razdvajanje drzave i privrede. Po njegovom misljenju najbolji nacin za to je da se drzavna preduzeca prodaju novim vlasnicima, jer je privatizacija vaucerima opasna, posto stvara slabe vlasnike i podstice sukobe izmedju novih i unutrasnjih vlasnika u preduzecu. To je klasican pokusaj da se reforme sprovedu bezbolno, a "ako nesto ne boli, nije ni uspesno", kaze Najsul.

On je, takodje, objasnio da je u Rusiji praksa pokazala da privatizacija ne donosi obavezno i povecanu efikasnost preduzeca, kao i da je najveci uspeh postignut upravo kod preduzeca o kojima niko nije vodio racuna. Direktna poruka gospodina Najsula bila je: Nemojte opterecivati (postkomunisticku) drzavu slozenim programima, jer ce oni zasigurno doziveti neuspeh i nemojte zaliti za preduzecima koja moraju da propadnu.

Eneriko Kolombato sa Univerziteta u Torinu, objasnjava da u zemljama u kojima vecina stanovnistva ne prihvata promene, privatizacija ne moze da dozivi uspeh. Tada je jedina mogucnost otvaranja zemlje prema svetu i nastojanje da ljudi budu u sto vecoj meri informisani o pravom stanju ekonomije. Ukoliko ljudi privatizaciju ne dozivljavaju kao mogucnost da funkcionisu u novom sistemu, ona ce biti vestacka a vlasnici akcija ce iskoristiti prvu priliku da iz razmene za pare. U tom slucaju drzava moze ponovo da nacionalizuje privredu - kaze Kolombato.

U drzavama gde je, medjutim, vecina stanovnistva zainteresovana za novi sistem, a tome se protive odredjene koalicije, po njegovom misljenju, upravo privatizacija moze biti mocno oruzje da se razbiju takve manjinske interesne grupe. Od toga ce zavisiti i sam model privatizacije, i nista nije strasno ako to bude i sistem da se kupi podrska suprotstavljenih koalicija, tvrdi Kolombato.

Na visestruko isticanje da je za privatizaciju neophodna pravna drzava, dr Ljubomir Madzar je konstatovao da kod nas postoje nedosledni zakoni tri medjusobno suprotstavljena ustava i politicki sistem u kojem jedna partija kontrolise birace umesto da bude obrnuto. Ona ima i kontrolu nad finansijama, dok druge stranke uglavnom nemaju nista i to je politicko takmicenje u kom se bore dzin i patuljci. Zato nije svaka vlada izabrana na visestranackim izborima legitimna, jer je konkurencija bila nepostena, opisuje dr Madzar "pravi milje" aktuelnog trenutka u kojem treba otpoceti sa reformama.

B. Jager