MEDJUNARODNA KONFERENCIJA "PROGRAM RADIKALNIH EKONOMSKIH REFORMI U JUGOSLAVIJI"

Ako se ne reformisu institucije koje treba da sprovode reforme, rejting programa i politike opasce brze nego sto je to moguce nadoknaditi ekonomskim uspesima, pokazuju iskustva Svetske banke.

Strane investicije ne dolaze u nestabilnu i nedemokratsku zemlju. Kada smo se odlucili da promovisemo novi reformski imidz svoje zemlje, to smo ucinili sa sloganom: potrebna nam je trgovina, a ne pomoc. Ovu posrednu poruku uputio je juce Mart Laar, bivsi premijer Estonije, na Medjunarodnoj ekonomskoj konferenciji "Program radikalnih ekonomskih reformi u Jugoslaviji".

Ovaj dvodnevni skup, u organizaciji Grupe G-17 i Evropskog pokreta u Srbiji, koji je okupio domace i strane eksperte, posvecen je iskusvima zemalja u tranziciji, a na njemu je predstavljen i program radikalnih reformi Grupe G-17.

To je ucinio dr Mladjan Dinkic, koji je istovremeno objasnio da su dva prethodna reformska pokusaja u zemlji propala zbog iluzije da su reforme moguce bez promene postojeceg politickog i ekonomskog sistema. Dr Miroljub Labus, je objasnio da je duboka depresija u kojoj se nalazimo dobar osnov za populsiticku ekonomsku politiku kakva se vodi i da je za razliku od suprotnog misljenja savezne vlade, ona prepreka za privredni rast, a ne podsticaj.

Uspeh estonskih reformi Mart Larr je objasnio jednim svojim dozivljajem: Vrativsi se iz inostranstva nije imao kod sebe domaci novac, ali taksista nije pristao da primi nista drugo sem estonskih kruna. Vlada je vodila takvu politiku, ukinuvisi sve dotacije i subvencije preduzecima, da su ona imala samo dva izbora - ili da propadnu, ili da pocnu efikasno da rade. Bankrotiralo je 30 odsto firmi, ali je zato, za razliku od 1991. kad ih je bilo sedam hiljada, lane poslovalo vise od 70.000 kompanija.

Uoci primene novog srpskog zakona o privatizaciji vredi Larova poruka - cilj privatizacije nije da se prikupe pare za drzavni budzet, vec da drzavna preduzeca predju u druge ruke i postanu efikasna. U Estoniji je zavrsena privatizacija industrije, sada se ide na privatizaciju infrastrukture, proces je obavljen brzo, a rezultat je najvisi privredni rast medju zemljama centralne Evrope, istakao je gospodin Laar. Rumunsko iskustvo, prema Danijelu Dajanu, direktoru Centralne banke Rumunije, pokazuju sta se dogadja "kada ljudi ne shvate da ne postoji besplatan rucak" i kada se zapocete reforme (u toj zemlji jos 1993.) napuste. Sadasnja Vlada zbog toga ima mnogo nagomilanih problema i u takvoj klimi treba da ubrza privatizaciju, a bez priliva kapitala. Shvatajuci i ovu konferenciju kao deo pokusaja da se u zemlji izgradi konsenzus za reforme, Dusan Vujovic iz Svetske banke objasnio je kako ova institucija opredeljuje kredibilitet privredne stabilizacije pojedine zemlje. Pre svega Svetska banka ne tolerse kolebljivost vlada, koje otpocnu sa reformskim potezima, a onda ih zbog teskoca napuste. Na isti nacin ne bi "prosao" ni jugoslovenski slucaj, kada je inflacija potpuno slomljena, a onda se ponovo preslo na ekspanzivnu monetarnu politiku.

Procenjuje se naime, sam sadrzaj programa, dostupnost informacija, politicka volja i kvalitet institucija, u zemlji i prema svetu. Ako reforme treba da sprovode institucije, onda je najpre nuzno da se izvrsi njihova reforma, a u vecini istocno evropskih zemalja, na zalost, te promene su bile povrsne i kozmeticke. To onda stvara situaciju u kojoj rejting programa, bez obzira na njegov sadrzaj, i politike opada brze nego sto je to moguce nadoknaditi sa ekonomskim uspesima, objasnjava gospodin Vujovic.

Isticuci prednosti slobodne trgovine i otvorenog trzista, Edvard Hadzins iz CATO Instituta iz Vasingtona, kaze da upravo ona sprecava da se prolongiraju i napustaju reforme. Njegov recept za SRJ je da "ne ide polako u svet, jer on nece da ceka i da sto brze otvori svoje trziste".

B. Jager