EVROPSKI ODNOS PREMA POSTIZBORNOJ SRBIJI

Dobro je sto Seselj nije postao srpski predsednik, ali je SPS - sudeci po argumentaciji s kojom su odbijeni "neozbiljni" predlozi SPO - vec poceo da sprovodi Seseljevu spoljnu politiku. Sledi novo "podizanje prepona" Srbiji od strane Evropske unije

Mirko Klarin
dopisnik "Nase Borbe" iz Brisela

U evropskim diplomatskim krugovima juce su sa nevericom komentarisani izvestaji iz Beograda po kojima su, navodno, visoki funkcioneri vladajuce partije odbili kao "neozbiljne" politicke uslove SPO za eventualnu koaliciju sa SPS. Ti uslovi - kako su, barem, medijskim i diplomatskim kanalima stigli do Brisela - obuhvataju: otvaranje Srbije prema svetu, punu primenu Dejtonskih sporazuma i saradnju sa Haskim tribunalom. Ono sto kod evropskih diplomata izaziva nevericu nije cinjenica da pobrojani uslovi ne spadaju medju prioritete vladajuce partije u Srbiji. To im je, kazu, dobro poznato. Apsolutno im je, medjutim, neshvatljivo da se odgovorni u SPS... "ne stide to javno da kazu"!?

Takvo "odsustvo stida" dodatno je pojacalo "krajnje sumornu atmosferu" u kojoj su evropski sefovi diplomatije, u ponedeljak u Luksemburgu, raspravljali o politickom razvoju u Srbiji. Povecani uticaj ultra-nacionalistickih snaga je, po ocenama nasih sagovornika, "uneo novi element zabrinutosti i nepoverenja u evropski odnos prema Srbiji". Preovladjujuca je procena da perspektive demokratskog razvoja u Srbiji "nikada nisu bile tako slabe kao danas". Mada nikada nisu bili "ocarani" tamosnjim politickim razvojem, sada su, kazu, "razocarani." Priznaju da su "ocekivali da ce Srbija, ipak, promeniti pravac... polako, ali u pravom smeru." Umesto toga, suoceni su sa jos jednom promenom - na gore.

Neki od elemenata te verifikacije su vec poznati. Na prvo mesto, nas sagovornih stavlja "generalni uslov", koji vazi za sve drzave bivse Jugoslavije koje koriste izvozne povlastice EU: postovanje osnovnih principa demokratije i ljudskih prava, kao i spremnost za razvoj ekonomskih odnosa sa susednim drzavama. Objasnjava da se time ne trazi "idealna situacija" na planu demokratije i ljudskih prava, vec "uverljivo angazovanje" na njihovom unapredjivanju. To bi, po njemu, bio "najnizi prag uslovljavanja".

Drugi element verifikacije, kada su Srbija (odnosno SR Jugoslavija) u pitanju, po nasem bi izvoru trebalo da bude "novi Gonsalesov izvestaj", koji ce objektivno utvrditi do koje su mere ostvarene preporuke iz njegovog prvog izvestaja. Savet ministara EU je, inace, trgovinske povlastice za ovu godinu Jugoslaviji odobrio "u ocekivanju" da ce te preporuke "odmah i u celosti" biti primenjene.

Kao sledeci element za procenu situacije posluzice izvestaj Evropske komisije o tekucoj primeni politike uslovljavanja u svakoj od zainteresovanih zemalja. Sto se Srbije tice, od posebnog ce znacaja biti ocena dokle se stiglo u otvaranju dijaloga na Kosovu, buduci da je i to bilo jedno od "ocekivanja" s kojim su ministri odobrili izvozne povlastice. Mada, tom prilikom, ministri nista nisu rekli o otvaranju evropskog Biroa na Kosovu, stav Beograda prema tom evropskom zahtevu ce, po nasem sagovorniku, "imati znatnu tezinu, buduci da se u evropskim prestonicama pridaje veliki politicki znacaj inicijativi za stalno prisustvo EU na Kosovu." Pristinski Biro bi, po njemu, bio neka vrsta "depandansa" stalne Delegacije EU u Beogradu.

Nas sagovornik, dalje, predvidja da ce neke od zemalja-clanica insistirati da se u elemente verifikacije ukljuci i odnos Beograda prema Haskom tribunalu. To mu se, cak, cini neminovnim nakon "hrabrog poteza" koji je u odnosu na Tribunal ucinio hrvatski predsednik Tudjman, isporucivsi mu u jednom danu cak 10 optuzenih bosanskih Hrvata. Refren svih evropskih reakcija na taj potez jeste da je "Tudjman dao primer... koji ce, hteo to ili ne, Milosevic pre ili kasnije morati da sledi." U ovom trenutku je, tvrdi nas sagovornik, nemoguce predvideti sta ce Savet ministara EU u novembru definisati kao "minimum uslova" za odobravanje izvoznih povlastica SRJ za 1998. Priznaje da su, formalno gledano, u Beogradu u pravu kada se bune da im EU stalno "podize prepone", odnosno postavlja neke nove uslove, ali razlog je, po njemu, u tome sto vlasti u Beogradu "ne cine apsolutno nista" da bi pokazale da uvazavaju evropska ocekivanja i zahteve. "Ako nastave da ignorisu evropske pozive, prepone ce se neizbezno podizati" - primecuje nas sagovornik i predvidja da, ako do novembra ne bude dramaticnih promena na bolje, "najvise sto Srbija i SRJ mogu da ocekuju jeste da im se trgovinske povlastice za 1998. ne odobre... ali sa rezervom da se predlog moze obnoviti cim se suituacija promeni u skladu sa evropskim zahtevima".

Do novembarskog zasedanja Saveta ministara ostalo je jos tacno mesec dana, dakle dovoljno vremena da se iz Beograda posalju neki "pozitivni signali" evropskim prestonicama. U Briselu, medjutim, izrazavaju bojazan da u situaciji kakva je trenutno, "niko u Beogradu nece preuzeti odgovornost da preduzme neke hrabre korake, po uzoru na one kakvi su proteklog vikenda preduzeti u Zagrebu." Seselj jos nije predsednik Srbije, ali je SPS - sudeci po argumentaciji s kojom su odbijeni "neozbiljni" predlozi SPO - vec poceo da sprovodi njegovu spoljnu politiku.